DOMAĆE KNJIGE

„Najveća tragedija u mom životu je smrt Ane Karenjine.“ Dovlatov

SERGEJ DOVLATOV 1941-1990 danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusijitako i širom sveta.
Dovlatov je najveći stilista,najduhovitiji je i najviši od svih pisaca našeg doba (196 cm). Pisma ženama izbor je iz prepiske Sergeja Dovlatova, vođene između 1963. i 1989. godine.Knjiga sadrži intervjue i predavanja autora. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dov-latove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pi-sao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker.Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima.

Po rečima Brodskog:
„Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Dovlatov: Kompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989) Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990) • Pisma (1992)

„Najveća tragedija u mom životu je smrt Ane Karenjine.“ - Dovlatov

SERGEJ DOVLATOV 1941-1990 danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji tako i širom sveta. Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih pisaca našeg doba (196 cm).

Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“. Veliki pisac kao novinar.

Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker.

Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remekdela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Ariel (1989) je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Americi, od 1980. do 1990. god.
Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker.

Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.


Dovlatov: dela

Kompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989)
Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990)
Marš usamljenih (1983) • Prepiska (1992)

Uloga je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Rusiji od 1965. do 1978.

Zanat je burna književna autobiografija Sergeja Dovlatova, od samih početaka u Lenjingradu do prvih uspeha u Njujorku.

„I naravno, tu je vladao večni saputnik ruskog pisca – alkohol.Pilo se mnogo, šta god se stigne, do iznemoglosti i halucinacija. Nažalost, ispostavilo se da sam ja za to izuzetno predisponiran. Alkohol me je privremeno mirio sa stvarnošću.“

Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost….

Solo na andervudu piščev je dnevnik iz lenjingradskog perioda, urnebesna slika jednog vremena, prepuna anegdota .

Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost….

Solo na IBM-u je neka vrsta dnevnika Sergeja Dovlatova iz perioda kada je živeo u Njujorku, priče sa druge obale, čiji su akteri uglavnom ruski umetnici u emigraciji.
Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost.

Zarecki je voleo kulturu i žene. Kultura je za njega bila izvor zarade, a žene – predmet inspiracije. Odnosno, kulturom se bavio iz pragmatičnih razloga, a ženama – nesebično. Očigledan seksualni neuspeh naglašavao je ideju nesebičnosti.

Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost….

Iz SSSR-a je emigrirao sa jednim jedinim koferom, što je u romanu Kofer i opisao:

“Na dnu kofera ležala je stranica ‘Pravde’ iz maja osamdesete. Na naslovnoj strani je pisalo: ‘Živeo socijalizam!’ U sredini je bio portret Karla Marksa. Kad sam bio školarac, običavao sam da crtam vođe proletarijata. Posebno Marksa. Malo razmažeš mrlju mastila i već liči… Pogledao sam prazan kofer. Na dnu je bio Karl Marks. Na vrhu Brodski. A između njih beznadežan, neprocenjiv, jedini život.”

Iz SSSR-a je emigrirao sa jednim jedinim koferom, što je u romanu Kofer i opisao:

“Na dnu kofera ležala je stranica ‘Pravde’ iz maja osamdesete. Na naslovnoj strani je pisalo: ‘Živeo socijalizam!’ U sredini je bio portret Karla Marksa. Kad sam bio školarac, običavao sam da crtam vođe proletarijata. Posebno Marksa. Malo razmažeš mrlju mastila i već liči… Pogledao sam prazan kofer. Na dnu je bio Karl Marks. Na vrhu Brodski. A između njih beznadežan, neprocenjiv, jedini život.”

Roman Naši Sergeja Dovlatova predstavlja svojevrstan porodični album glavnog junaka-autorovog dvojnika , koji oslikava četri generacije, ispunjen upečatljivim likovima, koji u svakoj prilici svojim ponašanjem odudaraju od uobičajenog i bude simpatije i po koji osmeh. Ujedno je i ironičan prikaz života u Sovjetskom Savezu od Staljina pa do danas.

„Pred vama je povest moje porodice. Nadam se da je dovoljno obična. Ostaje da dodam samo nekoliko reči. U Njujorku se 23.decembra 1981. godine rodio moj sinčić. On je Amerikanac, državljanin Sjedinjenih Država. Zove se – zamislite – mister Nikolas Douli. To je ono što je postigla moja porodica i naša otadžbina.“

Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci, poput Kurta Vonegata, Irvinga Šoa i Brodskog, davali su laskave ocene njegovim knjigama. Po rečima Brodskog Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije.Puškinova brda opisuju period kada je radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom.

Prvi roman danas jednog od najpopularnijuh ruskih pisaca o zbivanjima koja su mu obeležila čitav budući život i odredila ga kao pisca, nadahnut vremenom koje je proveo kao čuvar u robijaškom logoru.

Danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji, tako i širom sveta, Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih poznatih pisaca našeg doba (196 cm). FILIJALA je njegov poslednji roman. Radnja počinjue u Njujorku osamdesetih i nastavlja se u Los anđelesu, gde glavni junak sreće ljubav svoje mladosti i onda mu naviru uspomene. . . Apsurdnost mnogih situacija daje romanu posebnu notu vedrine i humora.

Kratki roman "Strankinja" posvećen je, kako je Dovlatov napisao, "usamljenim Ruskinjama u Americi, sa ljubavlju, tugom i nadom." To je potresna priča o tegobnim i teskobnim danima koje u stranoj zemlji doživljavaju ljudi koji su u nju došli sa nadom i željom da krenu u novi život, ispunjen gorkim talogom neispunjenih želja. Roman u sebi sadrži i mnogo od ličnog iskustva Dovlatova, jer je ovaj pisac emigrirao u SAD 1978. godine i odlično je poznavao milje ruske emigracije. U tom gotovo začaranom krugu kreću se i junaci "Strankinje", a Dovlatov njihov svet slika sa blagom ironijom i humorom.

Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Draž stalne popularnosti i čitanosti ovog pisca u svetu ogleda se u činjenici da su njegovi junaci veoma bliski stvarnom životu, čak postajući i “veći od života”.Tako i u Koferu pred čitaocima promiču plastični i čarobni prizori lenjingradskog života, u čijem okružju svoje mesto nalaze studenti, boemi, umetnici, šverceri, radnici, tragajući uz tragično komične sudare za svojim mestom pod suncem

U osnovu ove priče Sergeja Dovlatova utkana su sećanja na punoću života, duh slobode i stvaralaštva Puškinovog spomen komleksa u Mihajlovsku, koji su uvek privlačili poznate književnike. U sovjetsko vreme u ovom muzeju je radio kao vodič pisac Sergej Dovlatov. On je smislio zabavu: da provede posetioce po svim muzejima kompleksa, a da ni jednom ne upotrebi reč Puškin.

Stvaralaštvo Sergeja Dovlatova ima jednu bitnu osobenost: sva dela su mu autobiografska. Ciklus priča "Naši" predstavlja svojevrstan porodični album, zasnovan na činjenicama iz sudbine glavnog junaka – autorovog dvojnika. Likovi su realni ljudi, čije ponašanje u svakom slučaju i u svim životnim (ne)prilikama odudaraju od norme. U prvom planu je narator svog autoportreta, u miljeu upečatljivih članova porodice, od kojih svaki pobuđuje ili divljenje ljudskim vrlinama, ili vrcavi smeh, tako da izoštrava opšti fon – tragičnost države. "Bezazlenost gledanja na svet, misaona širina i izbrušenost izraza daju ovoj knjizi ton tihe muzike zdravog razuma". (J. Brodski)

Stukturu knjige čini trinaest kompromisa – očigledno, kompromisa između onog što bi naš junak-novinar Dovlatov želeo da napiše i onog što je morao da napiše da bi bilo podobno, odnosno objavljeno, odnosno plaćeno. Kompromisa između istine i političke podobnosti. Na početku svake glave je isečak iz novina – njegov objavljeni tekst, a zatim sledi kratka priča o događajima koji su prethodili tekstu. Narator ne samo što kazuje čitaocima zabavne, a istovremeno gorke priče, već nastoji da se naruga i sebi, i junacima, kao da time skida svu tragičnost sa onog što je preživeo. On shvata reč u biblijskom smislu, kao Logos koji ima snagu Boga.

Ovu knjigu čine zapisi logorskog nadornika za teške zločince, odnosno četrnaest priča iz života robijaša i njihovih čuvara. Kao i sve Dovlatovljeve knjige, i ova je autobiografska. Autor je služio armiju u jedinicama za obezbeđivanje logora strogog režima, tako da je u njoj izraženo iskustvo zajedničkog života ljudi iza bodljikave žice, čiji je status zakonski suprotan. Knjige o robiji pisali su mnogi bivši osuđenici, ali ne i nadzornici. Po tome je "Robijaška zona" jedinstvena. I još po tome što je Dovlatov video logor kao ogledalo, u kojem svako može sagledat sebe.

Povest Filijala (kao i ostala Dovlatovljeva proza) je lapidarna, drska. Njegovi junaci su autsajderi. Sentimentalan je prema izopačenosti i apsurdnosti. Nemilosrdan je posmatrač, ali ga to ne dovodi do zlobnih zaključaka. Filijala nije raščlanjena na poglavlja, nego na odlomke, mikronovele. Kao u Čehovljevom pozorištu, granica između njih je - pauza. Mikronovele (odlomci-fragmenti) Filijale među sobom formiraju novelistički ciklus. Poseduje čaplinovsku oštroumnost, čaplinovsko osećanje smešnog i žalosnog, njegov lirizam i poetičnost...