DOMAĆE KNJIGE

U ovaj izbor Plautovih komedija ušla su njegova dela koja dosad nisu bila prevođena na naš jezik; drugi kriterijum bio je njihova relativna vrednost u okviru Plautovog korpusa, to jest težilo se reprezentativnom izboru koji bi najbolje predočio njegovo dramsko umeće.

Kao dramatičar koji ima jasan cilj pred sobom – nasmejati ljude, Plaut se u ovim komedijama odaje – i pritom uživa – preterivanjima, burlesci i sirovom humoru. Njegovi junaci – stock characters nove atičke komedije – prepredeni robovi, zaljubljeni mladići, starci, fatalne i okrutne hetere, „redizajnirani” u Plautovoj radionici, žive svoj rimski život punim plućima.

Iako su Plautove komedije proizvodi fikcije, sasvim artificijelne po razvoju, i oslonjene na importovani kulturološki materijal, zahvaljujući Plautovom jeziku u njegovim komedijama odražava se svakodnevica antičkog rimskog čoveka i oni su značajan deo slagalice u rekonstrukciji razdoblja.

Plautov latinski je moćan je instrument koji je koristio virtuozno. Jezik ulice, trga, berbernice, kuće heterine, premda „uhvaćen” u određene metričke sheme, bio je u stanju da iskaže svaku njegovu zamisao, izliv sentimentalnosti, sirovu šalu, moralnu pouku iskazanu u obliku sentence; uspešne, ponekad i manje uspešne igre rečima, aliteracije, dvosmislice, besmislice...

Ovaj izbor Plautovih komedija preveo je Dejan Acović, koji je napisao i predgovor izdanju i napomene uz prevod.

Ako bismo pokušali da prepričamo početak slavne Plautove komedije Blizanci, to bi moglo ovako da zvuči: „Pošto se posvađao sa ženom, Nebojša (Menaechmus) iz Epidamnosa uzima njenu bundu i kreće kod ljubavnice. Na putu susreće parazita Briska (Peniculus) kome se jada i poziva ga da zajedno ručaju kod Ljubinke (Erotium)“, što je već i zbog duhovitog prevoda Jelene Todorović smešno. Ali smeh, kao i u svakoj velikoj komediji, tek je način da se ukaže na nešto složenije od samoga smeha. Plaut ne samo da je, na nivou kompozicije, uveo nove elemente u rimsku komediju, na specifičan način podelio prostor i izgradio uloge (o čemu piše J. Todorović u iscrpnom predgovoru), već nam je rekao mnogo toga i o rimskom društvu i o ljudskoj prirodi.