DOMAĆE KNJIGE

Muzika sveta Vladimira Đuričića jedinstvena je putujuća antologija, koja otkriva kako muzika oblikuje identitet naroda, kulturu i istoriju. Kroz priče o umetnicima i žanrovima od Japana do Portugalije, od Rusije do Argentine, knjiga vodi čitaoca u srce zvučnih pejzaža planete. Isprepletena anegdotama, kulturološkim uvidima i emocijama, ova knjiga je pravo blago za ljubitelje muzike, putovanja i čovečanske priče u notaciji. Muzika sveta je više od knjige – to je zvuk duše u koricama.

Rok muzika sa Elvisom postaje globalni stil, način života i razmišljanja, konstruktivna sila sa hipnotičkom snagom nove, moćne religije. Rokeri poput Rolingstonsa, Bitlsa, Dorsa oko sebe tvore mitove i veličanstvene sopstvene kultove, muzičari su dionizijske pojave koje se neprekidno bore sa Apolonovim snagama reda i harmonije, poput šamana na ritualnim ceremonijama. Mladi, slobodni i divlji, na kapiji božanskog sveta, u idolopokloničkom zanosu izgaraju od želje za spojem sa udaljenim nebeskim bićem, za zagrljajem sa velikom kolektivnom svešću, što im rok muzika kao posrednik omogućava, do trenutka kada prevazilazi sve dozvoljene granice, zalazi u panteon mračnih bogova i carstvo nužnosti.

Ikone pop kulture od početka XX veka do danas inspirišu generacije stvaralaca i daju im duhovnu snagu za bolјe kreacije. U ovom rečniku sabrani su umetnici iz različitih delova sveta, premda ih najviše ima sa anglosaksonskog područja. Američka pop kultura, zahvalјujući Holivudu, s jedne strane, i moćnim medijima, s druge strane, napravila je mit od mnogih zvezda i njihovih stvaralaca. Od Merlin Monro preko Džejmsa Dina do Breda Pita, holivudski glumci su postajali mitske ličnosti, a njihovi likovi prave-pravcate ikone. Popularna kultura stvorila je nekoliko značajnih imena i na našim prostorima, kakvi su Emir Kusturica, Goran Bregović i Zdravko Čolić. Uzbudlјive biografije slavnih ličnosti mogu istovremeno i da pouče i da zabave. Autor se potrudio da pronađe i poneku skrivenu tajnu iz njihovih originalnih života.

Novotalasna epopeja o jednoj izgubljenoj generaciji.

Ljubavne dogodovštine mladog beogradskog pesnika Barona smeštene su u novotalasni Beograd u periodu 1979–1983. Baron živi u kući sa dedom Borom, predratnim avangardistom, i kao mnogi mladići tog vremena pokušava da se upiše na filmsku režiju na beogradskom FDU. Stvarni likovi iz grupa Idoli, Šarlo akrobata, Film, Partibrejkers, Boa… i beogradski VIP umetnici Baronovo su društvo. Osim njih, gradsku umetničku scenu i žurke nalik na njujorške čine i devojke u koje se glavni junak zaljubljuje i uz koje bi pokušao da se skrasi. Tu je divlja britanska pankerka Tunge, trendi slikarka Ljubica, pop zvezda Aleks, darkerka Teodora, zagrebačka glumica Tanja, mlada Leda... Jedna od njih postaće Baronova princeza, izabranica kralja bez kraljevstva, koga na kraju priče očekuje ključ sopstvenog porekla, koje možda daje dodatni smisao njegovom nadimku.

Monografija Francuska veza umnogome prati tradiciju učvršćivanja i produbljivanja francusko-srpskih književnih i kulturnih veza, ali iz jedne perspektive koja do danas nije bila u centru istraživačke pažnje. Reč je o srpskoj ženskoj književnosti koja je, razume se, paralelno sa književnošću u javnosti dominantno prisutnih muških autora, vodila intertekstualni dijalog sa francuskom književnosti. Rezultati naših analiza pokazuju da su francuski jezik, književnost i kultura imali izrazito značajnu ulogu u stvaralaštvu srpskih spisateljica prve polovine HH veka, kao što su Jelena J. Dimitrijević, Isidora Sekulić, Кsenija Atanasijević i Julka Hlapec Đorđević. Odjeci te ženske frankofilije iz koje neretko izbija angažovani feminizam, manifestuju se, više ili manje očigledno ili prikriveno, u najrazličitijim vidovima intertekstualnih veza i imagoloških analogija, što svedoči o visokoj produktivnosti interkulturnih dodira i razmena na tradicionalno prijateljskoj, premda ponekad odveć idealizovanoj relaciji Francuska–Srbija.

Pobuna „dece komunizma“ ili nešto drugo, subverzivna snaga rokenrola ili samo želja da se pobedi socrealističko sivilo... Nepristajanje, bunt, novi zvuci i nove energije...

Sve je to „novi talas“, snaga i stihija drugačijih oblika, umetničkog i supkulturnog izraza na kraju komunističkog eksperimenta u SFRJ.

Snaga ove revolucije, talasa bunta, nije bila u sili, već u kreativnosti. Mladi koji nisu pristajali da budu „hijerarhijski majmuni“ krenuli su u odiseju kroz javnu i tajnu istoriju sveta, u korak sa svetom i u susret svojoj prometejskoj sudbini. Ovo je autentični vodič kroz vreme i sudbinu, kroz godine koje pamtimo – kao svedoci ili poklonici, učesnici ili protivnici, koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, do dana današnjeg.

ATLAS BIZARNE GEOGRAFIJE je uzbudljiv, zabavan i potpuno neobičan vodič kroz najčudnija mesta i događaje na svetu.

Čudesni običaji, takmičenja i festivali koje možda i ne morate posetiti pre smrti, ali će vam svakako pomoći da shvatite granice života, uživanja, smeha i lucidnosti. Neobična mesta i još neobičniji rutuali, tradicija, magija i moderno vreme, karnevali i zabave, čudne navike i još čudnija verovanja – bizarna geografija je put ka magičnom životu koji ne pristaje na konvencionalnost i običnost.

Ekstremno peglanje na opasnim liticama, rolanje sira u Kuper hilu, svetsko prvenstvo u nošenju supruga, preskakanje beba u Španiji, rvanje kamila u Turskoj... samo su neke odrednice ovog Atlasa – vodiča kroz sve ono što um i mašta mogu da smisle a hrabrost, posvećenost, inventivnost i ludost da učine.

I zato – otkrijte granice života!

„Nebeski i božanski principi upravljanja energijom“ – vizija budućnosti naučnika koji je jasno video današnje vreme i sva skrivena lica života i smrti.

Tajne su mnogo više odredile Teslinu biografiju nego što je to učinilo grandiozno naučno delo. Da li je Teslino „Londonsko predavanje“ o svetlosti na misteriozan način povezalo slavnog naučnika i pronalazača s okultnim Trećim rajhom? Ko je zaista bila misteriozna začetnica magijskog društva Vril, medijum i jedan od važnijih ideologa Trećeg rajha – Hrvatica Marija Oršić? Da li je Tesla ipak uspeo da konstruiše antigravitacionu leteću mašinu koja je pre Drugog svetskog rata letela u pustinji Meksika, koja je Mariju Oršić odvela u kosmos ili u ruke američke tajne službe? Koji su izumi bili baza za prve rakete Vernera fon Brauna? Na čemu je počivalo ezoterično prijateljstvo Nikole Tesle i Džordža Silvestera Vireka, potomka porodice Hoencolern, koga je posle knjige o neuroendokrinologu Štajnahu Frojd zamoli da napiše knjigu o psihoanalizi? Kako je Tesla osporio radove Alberta Ajnštajna? Gde su se podudarile ideje Nikole Tesle i Vilhema Rajha? Šta su u Americi 1943. tražili Hitlerovi ljudi od posebnog poverenja Oto Skorceni i Rajnhard Galen – osnivač i idejni tvorac CIA...

Previše je otvorenih pitanja i čudesnih otkrića koji oko imena i života Nikole Tesle stvaraju mistični oreol. Ova knjiga je pouzdan vodič kroz zatamnjena mesta života i misije jednog od najvećih naučnika u istoriji ljudske civilizacije.