DOMAĆE KNJIGE

Sapunska opera Cloaca Maxima - Knjiga 4

Završnica sage započete romanom U potpalublju

… sutra je kremacija moje mame. Možda će tebi i ovo što ću ti reći zvučati skroz-naskroz bez veze, ali boli me uvo: ja sam nedavno pomislio da njena smrt predstavlja kraj jednog dugog procesa. Ili predstave. Jer, vidiš, niko od aktera više nije među živima. Pa ni od publike. Svi su dosad već otišli. Ona je bila poslednja. Jedino duhovi su još tu.

Roman Duhovi, završnica tetralogije Cloaca Maxima, predstavlja uzbudljiv književni kaleidoskop naše stvarnosti u rasponu od čitave tri decenije, počev od perioda obeleženog tragedijom koju je Vladimir Arsenijević oslikao u svom prvom romanu U potpalublju. Apsolutni bestseler devedesetih, ovenčan Ninovom nagradom, doživeo je kultnu pozorišnu adaptaciju i prevod na dvadeset jezika, čime je nedvosmisleno označio jedno vreme i pogled jedne generacije na sebe, kao i na prilike koje su je fatalno obeležile.

Četvrta knjiga Arsenijevićeve sage zahvata dalje i dublje od mračne poslednje decenije XX veka. Uzimajući sadašnjost leta 2020. i smrt majke kao polaznu osnovu, ova pripovest oživljava različite vremenske rukavce koji su uticali na njene mnogobrojne junake, čineći to u epskom zamahu i već dobro nam poznatim glasom Naratora, koga u ovoj knjizi zatičemo kao gotovo šezdesetogodišnjaka i udovca. Neumorno, posvećeno i precizno, on beleži sopstveno dragoceno svedočanstvo o prošlosti koja to zapravo nije, svedočanstvo koje se, ma koliko bilo intimno, zahvaljujući vrhunskoj književnoj alhemiji ujedno tiče i svih nas na ovim prostorima.

Priča započeta romanom U potpalublju se nastavlja...

Pristigli smo u ovaj svet u koji se tako bolno ne uklapamo, beskrajno egzotičan već zbog toga što u njemu niko ne gine u panonskom blatu, dalmatinskom kršu ili po šumama Bosne i Hercegovine. Što se niko, doživotno osakaćen, jedinom preostalom rukom ne veša za cev u kupatilu. Što niko ne overdozira od baznog heroina uzetog na ler. I što se niko, baš niko, ne skida s njega u mraku iznajmljene sobe.

U trećoj knjizi ciklusa Cloaca Maxima Vladimir Arsenijević izmešta svoje junake iz beogradskog ratnog ludila na izmišljeno grčko ostrvo Omfalos. Tu pripovedač nalazi tako neophodan mir za sebe i Helenu, a Anđela idealno mesto za prevazilaženje apstinencijalne krize. Iz Omfalosa put ih dalje vodi u Atinu, gde u društvo anarhista i aktivista ponovo žive zaboravljenu slobodu.

Ipak, bežeći van granice, oni se kreću ka onoj neminovnoj. Ka granici sopstva.

„Pripovest ispisana rukom veštog, darovitog i iskusnog pripovedača.“ Filip David

„Pun sunca i toplote, treći roman Vladimira Arsenijevića u predviđenoj tetralogiji vodi kroz svetlost i sreću, preko dodira dečje kože, ka najdubljem ponoru.“ Svetlana Slapšak

„Sve je u ovoj povesti na ivici bezumlja, kao da se u Srbiji toga časa ponovo pojavio Lav Nikolajevič Miškin.“ Bora Ćosić

„Koktel strasti, nježnosti, ljubavi i očaja. Knjiga o ljudima, o nama, koji smo nekad bili ljudi.“ Vedrana Rudan

Čovek se čovekom hrani.

Bizarna slika sveta predstavljenog sudbinama odbačenih.

U središtu ukrštenih crnokomičnih priča o kosovskom Albancu i pankeru Drenu Kastratiju, bosanskom džankiju Hasanu Haliloviću Dambu i prečasnom Patriku O’Nilu, u kojima će se naći i jedan irački islednik, beogradski mangupi i berlinski anarhisti, nalazi se izbeglička priča o Nihilu Musi, iračkom Kurdu jezidske vere, žrtvi Sadama Huseina i Sadamovog rođaka „Hemijskog Alija“. Živeći u „svetu bez Boga“, kraće vreme pripadajući pešmergama, gerilcima koji se bore za nezavisnost Kurda, nakon mnogo lutanja i nevolja privremeno će se skrasiti kao kuvar u azilantskom centru u Danskoj. Odatle odlazi u Ameriku gde će, čini se, najzad otkriti ishodište svog novoformiranog identiteta: preko interneta pronalazi tv-zvezdu na zalasku Oahu Džima koji čitavog života očekuje nekoga ko će njegovom postojanju dati smisao – nekoga ko će ga pojesti...

Gastronomski hedonizam začinjen kanibalskim pikanterijama, čitav popis lokalnih jela, namirnica i običaja, opčinjenost specifičnim u odnosu na globalno, govor likova sa svih strana sveta protkan frazama na maternjem jeziku, ljubav, politika, diktature, demonstracije, opsesije, narkomanija, književnost i glad... povezani su u jedinstvenu celinu na način koji svedoči o tome zašto je Predator proglašen za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka i zašto su dela autora Cloace Maxime prevedena na više od dvadeset jezika.

„Zastrašujuće, hrabro, a opet arsenijevićki prepoznatljivo, nešto što grinavejevskom bizarnošću i smislom za sliku pomera dijafragmu nekoliko centimetara uvis.“ Vladimir Arsenić, Danas

„Nešto možda najzrelije što je Arsenijević do sada objavio...“ Teofil Pančić, Vreme

Nastavak kultnog romana U potpalublju nagrađenog Ninovom nagradom.

Sapunska opera
Cloaca Maxima
Knjiga II

Novi roman Vladimira Arsenijevića!
Rimejk Anđele iz 1997. godine.

Često pomislim kako si se u mom životu pojavila upravo onda kada si mi bila najpotrebnija. Možda sam te zato i zavoleo toliko, Anđela?

Jesen 1992. godine, ljudi i dalje nestaju – beže iz zemlje, umiru u njoj ili ginu u ratovima u kojima Srbija ne učestvuje. Usred košmara i očajničkog zavaravanja da novih ratova neće biti, Anđela je majka koja se suprotstavila heroinu, a pripovedač koji nam ne otkriva svoje ime pokušava da se nosi sa teretom očinstva i egzistencijalnog beznađa. Anđelina uskomešanost, prinudni život s roditeljima, prijateljstva koja nestaju i sveprisutnost smrti postaju nesnosni – čini se da će stradati i sama ljubav. Pokušaji da se ona očuva izgradiće potresnu priču o životu u grotlu zla ranih devedesetih.