DOMAĆE KNJIGE

Novo delo dramaturga, romanopisca, teoretičara umetnosti i kulture, prevodioca Vladimira Kolarića (1975) nas vodi u svet, stvaran koliko i imaginaran. Taj svet je sazdan od mašte i urbanih legendi, mušičavosti njegovih tvoraca. Reč je o svetu umetnika, scenarista, reditelja, fotografa, avangardnih filmova. Tekst treba pažljivo čitati, naročito ako ste poznavaoci filmske umetnosti, jer vam neke stvari mogu lako pobeći. No, i za one koji ne poznaju mnogo “pokretne slike” ovo delo, sa svojom pričom, čestim menjanjem lokacija, zanimljivim obrtima i duhovitim situacijama može, sažeto i napisano lakim stilom, učiniti jedno popodne, koliko je dovoljno da se pročita, zanimljivim i inspirativnim.

Plamen Donbasa /eseji o Trećem svetskom ratu/ Knjiga Vladimira Kolarića plamena Dombasa predstavlja zbirku tekstova nastalih neposredno pre početka specijalne operacije u Ukrajini, a tekstovi su nastojali prvih nekoliko meseci od početka sukoba, koliko je autor boravio u ratnoj zoni i ispisivao potresne stranice gledajući neposredno zastrašujuće slike rata. Autor je analizirao i propagandu Zapada prepoznavši dugoročne ciljeve, objasnio je suštinu rusofobije i njenu najnoviju manifestaciju u kontekstu kulture isključivanja, i odgovornosti društvenih elita, a posebno ruskih, stavljajući to pitanje u kontekst istorije i kulture sa posebnim naglaskom na pitanjima identiteta identitetske konverzije, kao jedne od najvećih izazova koji stoje pred ruskim a podjednako i pred srpskim narodom, reći će autor u predgovoru. Donbas je rudama i plodnom zemljom izuzetno bogato tle, a zbog pozicije predstavlja redovnu metu osvajača sa zapada, koji bi, ako probiju liniju odbrane kod Dona, lako prodrli ka Kavkazu i teritoriji iza Urala, presecajući vezu između Kaspija i Crnog mora, što bi sve bilo fatalno za Rusiju. Ovo tle, pored ogromnog geološkog i kulturnog bogatstva, koje je raj za arheologe, u svojim dubinama, u slojevima, krije i ostatke nastradalih u vekovnoj odbrani ovog tla i Rusije od mnogobrojnih osvajača. Naravno, da budemo jasni, u slojevima krije i leševe samih osvajača koji su u velikom broju zauvek ostajali na tlu koje su hteli da pregaze.

Knjiga autora srednje generacije (1975) Vladimira Kolarića se čita sa lakoćom i ima filmičnu srž u sebi te britke dijaloge. Ove navedene vrline knjige nisu neobične s obzirom da je Kolarić diplomirani dramaturg s jedne i zapaženi istraživač i erudita s druge strane. No, u ovoj knjizi dolazi do zaprepašćujućeg, skoro klarkkentovskog obrta. Naime, Vladimir Kolarić kao i obično, kada napušta teorijske vode i ulazi u vilajet književnosti, svlači lepo odelo naučnika i oblači kostim glumca avanturističkog filma s erotskim scenama i bori se za čitaoca, njegov um i telo – atletski i beskompromisno kao neki savremeni Lorens Darel. Čitajte Kolarića i vrtite film u svojoj glavi.

Pesnička kultura u Rusiji, odnosno kultura čitanja, pisanja i govorenja-izvođenja poezije je i dalje jaka i predstavlja jedan od najvažnijih tačaka identiteta savremene ruske kulture. Ta kultura je, kako i ovaj izbor pokazuje, kultura ruskog jezika i ruskog sveta, u kome nekadašnja periferija preuzima sve veći primat. A znamo da sve bitne promene, kao promene paradigmi, dolaze sa periferija. Sa nadom da je baš njihova poezija vesnik te promene, povratak ruske kulture, pa zašto ne i kulture uopšte, njenom najdubljem naznačenju. U dodatku knjige nalaze se stihovi ranijih ruskih pesnika, od začetnika ruske autorske poezije Mihaila Lomonosova, preko Josifa Visarionoviča Staljina do pripadnika sovjetskog umetničkog andergraunda Olega Grigorjeva i disidentkinje Ine Lisnjanske i po jedna pesma slavnih rok muzičara Jegora Letova i Sergeja Babuneca, od ovog drugog upravo onu koja je umnogome obeležila pozne devedesete i rane dvehiljadite godine u ruskom društvu i kulturi.