DOMAĆE KNJIGE

Gotovo sva pitanja – poput uloge mitova u stvaranju nacionalnih identiteta, „očin­skih figura“ u nacionalnim istoriografijama, uznapredovalog procesa renacionalizacije prošlosti, rasprostranjenih stereotipa u istorijskom diskursu, odnosa istorije i sećanja, problema (ne)odgovarajućeg suočavanja sa traumatičnim iskustvima iz istorije 20. veka – koja pokreće Štefan Berger u svojim ogledima, podstiču na poređenja sa ulogom naučne istoriografije u srpskom, ali i u drugim postjugoslovenskim društvima. Uprkos tome što je prošlo više od tri decenije od raspada Jugoslavije, ona i dalje ne uspevaju da se na odgovarajući način odrede prema brojnim kontroverznim fenomenima iz istorije neuspešne nacionalne integracije južnoslovenskih naroda. U tom smislu, naročito mlađim generacijama istoričara, radovi Štefana Bergera svojom inovativnošću nesumnjivo mogu da posluže kao podsticaj i kao jedan od mogućih putokaza u savladavanju teškog bremena „prošlosti koja neće da prođe“.

Mihael Antolović

O Kristiforu Kolumbu znaju se mnogi dokumenti, svi oni povoljni za njegovu ličnost i delo, jer ih je napisao sam on ili njegovi prijatelji i podređeni. Sada, po prvi put, čuje se različit glas: u pitanju je istražni postupak koji je 1500. godine sproveo nad njim zapovednik Fransisko de Bobadilja i koji je doneo njegovo smenjivanje sa položaja vicekralja i guvernera Indija. U pitanju je izuzetan dokument koji nam pokazuje naličje admirala. Postupak u kome je saslušano dvadeset i tri svedoka, među njima i fra Ramon Pane, pruža istoriografiji potpuno novu perspektivu za izučavanje početaka kolonizacije Novog sveta i prvih poteza uprave Kolumba i njegove braće.