DOMAĆE KNJIGE

Kolaps je brz, nekontrolisan, neočekivan, potpuni sunovrat. Tokom istorije, ekonomske krahove je pratilo propadanje i nestajanje čitavih carstava i civilizacija. Ljudski rod je proživljavao i slomove prouzrokovane glađu i kugom, a isto se dešavalo i sa eksploatacijom rudnih bogatstava koja je dovodila do devastacije celih oblasti. Danas nam preti slom sveukupne civilizacije, a možda i ekosistema na Zemlji, usled klimatskih promena i iscrpljivanja prirodnih resursa. A šta zapravo izaziva kolapse? Odakle ta njihova nepredvidivost? I moderna nauka i antička filozofija uče nas da kolapsi nisu propust u sistemu već odlika našeg univerzuma: oni su entropija – stožer drugog principa termodinamike – na delu. No, uz toliko razloga za strah ima i jedna dobra vest: to što nam se prikaže kao propast možda je samo prelaz u novo stanje, bolje od prethodnog. Ugo Bardi pruža ruku koja nas vodi kroz mračne meandre kolapsa i predlaže „Senekinu strategiju“ – ideja u osnovi ovog rešenja jeste da se zahuktalom toku događaja ne treba opirati, jer svaki otpor pogoršava već pokrenuti proces, već ga pažljivo usmeravati tako da se kolaps spreči ili barem ublaži. Jedan od ključnih momenata ove strategije je, pak, izbeći da se u sistemu nagomila toliko napetosti koja bi se u nekom trenutku morala naglo osloboditi izazivajući kolaps sistema.

O autoru:
Ugo Bardi je do 2022. predavao fizičku hemiju na Univerzitetu u Firenci, u Italiji. Trenutno je član Rimskog kluba, Svetske akademije nauka i umetnosti, kao i drugih međunarodnih naučnih organizacija. Aktivan je u istraživanjima na polju održivosti, klime I dinamike sistema. Autor je brojnih radova o održivosti, od kojih je najnoviji „Kako transpiracija šuma i druge vegetacije određuju alternativne režime vlage“ (Global Change Biology, 2023). Napisao je nekoliko knjiga, uključujući Granice rasta, nanovo (Springer 2011), Ispumpano (Chelsea Green, 2014), Senekin efekat (Springer 2017), Pre kolapsa (Springer 2019) i Prazno more (Springer 2021). Urednik je I autor nedavno objavljene Preko granice (Exapt Press, 2022). Njegove knjige su prevedene na kineski, italijanski, francuski, nemački, španski, rumunski i srpski jezik.
Ugo Bardi je Italijan, živi u Firenci. Rođen 1952. godine, oženjen je Gracijom i ima sina Frančeska i ćerku Donatu.

Kao što je čitanka nezaobilazni deo školovanja, tako i Ekološka čitanka treba da bude nezaobilazni deo odrastanja. Kada naučimo kako da čuvamo i volimo okolinu koja nas okružuje, ona će nam tu ljubav i uzvratiti. Ova knjiga će ti pomoći da upoznaš, zavoliš i zaštitiš prirodu.

U ovoj slikovnici deca će upoznati Todora, Dunju, Ivonu i Matiju, koji se svakoga dana igraju u velikom gradskom parku. Njihova igra je podrazumevala branje cveća, lomljenje grana i lov na skakavce, sve dok ih jedna pčelica nije podsetila koliko nam je priroda važna, koliko nam daje i koliko je važno da je čuvamo. Edukacija na temu značaja zaštite životne sredine sve je prisutnija, ali osim što učimo kako da čuvamo prirodu i okolinu, postaje itekako važno da razvijamo empatiju kao podlogu za pozitivna ponašanja i osećanja prema svemu živom što nas okružuje. Taj tip empatije nazivamo ekološka empatija.

Knjiga za decu

Knjiga Ekološka energetika - širenje primene, prirodan je nastavak autorove prethodne knjige Obnovljvii izvori energije - ekonomska ocena.Sadržaj obe knjige izatkan je običnim prepletom ekonosmke, ekološke i tehnološke oblasti primene obnovljivih izvora energije. Sponu obeju knjiga čine središnji delovi, koji se tiču troškova primene različitih oblika ekološke energetike.

Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka. Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice.

Ekološka interaktivna slikovnica Čuvam svoju okolinu je veoma koristan sadržaj za razvoj sveukupne ekološke svesti kod odraslih, a posebno kod dece. Isticanje doprinosa dece u zaštiti zdrave životne sredine, podsticaj reciklaži i očuvanje prirodnih energetskih izvora je od izuzetnog značaja. Samim tim podstiče se i pozitivan stav koji dete treba da formira prema životnoj sredini. Slikovnica je u potpunosti prilagođena dečjem uzrastu, sadrži raznolike ekološke teme, korisna je za motivaciju deteta i preporučujemo je za korišćenje u radu sa decom u predškolskim ustanovama.

Sa snažnim razvojem proizvodnih snaga od sredine dvadesetog veka povećava se čovekova moć prema prirodi, ali se množe i negativne posledice čovekovog prisvajačkog odnosa prema njoj, kao prema nečem „izvan čega se on nalazi.” Štetne posledice naročito su narasle, i njih su ljudi počeli bivati svesniji, od pedesetih godina tog veka. Postepeno sazreva svest da ljudi nisu neograničeni gospodari prirode, i da narušavanje ekološke ravnoteže u prirodi, koje nastaje čovekovom delatnošću usmerenom ka prisvajanju prirode, može ugroziti uslove života na Zemlji.

Ekološka pesmarica sadrži CD s 10 kompozicija dečje muzike koje izvodi hor Čarolija pod Leontininom dirigentskom palicom. Na propratnoj građi partiture, tekstovi pesama i ilustracije.

Ekološku gradnju svi žele: arhitekte, inženjeri, graditelji i investitori. Ali, mnogi od njih ekološka pitanja još uvek ne shvataju kao izazov, već kao ograničenje stvaralačke slobode.
Ova knjiga opisuje osnove ekološke gradnje u smislu celokupnog planiranja, prikazuje tehnologije snabdevanja vodom, grejanjem, klima-uređajima, električnom energijom i pokazuje kako prirodna ventilacija i osvetljenje od samog početka mogu biti integrisani u strukturu zgrade. I konačno, ona daje brojne primere kako se već danas mogu koristiti sunčeva i energija vetra, kišnica, zemljine toplote i drugi termički sistemi radi očuvanja prirodnih resursa.
Sve više graditelja i investitora postaju svesni da drugačije treba da uobličimo zgrade budućnosti, da ih napravimo otpornijim.
Radi boljeg razumevanja određenih građevinsko-klimatskih, aerofizičkih i tehničkih procesa i funkcija predstavljene su odgovarajuće osnove u lako razumljivom obliku.

Danas je potpuno jasno da napretka čovečanstva, a ni ljudskog opstanka na ovoj planeti neće biti ako se ozbiljno ne pozabavimo očuvanjem životne sredine. Ekološka istorija sveta pruža odličnu polaznu osnovu za upoznavanje sa osnovnim ekološkim problemima i razumevanje problema koje treba rešiti da bi se omogućili održivi razvoj i dugoročni opstanak na Planeti. Ponting istražuje odnos životne sredine i ljudske istorije na primerima velikih svetskih civilizacija, od Sumera i drevnog Egipta, preko Rimskog carstva, Maja, Uskršnjeg ostrva, do zemalja Trećeg sveta i najrazvijenijih savremenih država. Autor na ubedljivim primerima pokazuje kako su nemarnim odnosom prema resursima određene ljudske zajednice izazvale sopstvenu propast i izvodi zaključak da su ljudi uvek iznova gradili društva koja su rasla i napredovala zahvaljujući korišćenju prirodnih bogatstava sve dok ona, usled povećanja broja stanovnika i naraslih potreba ne bi postala nedovoljna, što bi potom, dovodilo do propasti zajednice. Svako sledeće društvo imalo je veći i razorniji uticaj na životnu sredinu. Na trenutnom stupnju razvoja, ljudsko društvo ima dve mogućnosti: da mnogo štedljivije i brižljivije postupa s resursima, tj. životnom sredinom ili – da propadne.

Preko 50 novih predloga za ekološke radionice! Napravite akvarijum od plastične flaše ili od tanjirića od stiropora, kabriolet i autobus od kartonske ambalaže za mleko, ukrasne kese u obliku životinja, slagalice, stoni fudbal i još mnogo toga.

Knjiga za sve koji vole da se igraju i da majstorišu. Umesto da iskorišćene plastične posude, stare novine i konzerve bace u kantu za đubre, od njih mogu da naprave igračke ili korisne predmete. Naša planeta može slobodnije da diše ako je svakodnevno ne zatrpavamo velikom količinom otpada, a recikliranje može da bude zabavna igra. Napravite zamak od kartona, kornjače od oraha, odeljensku kasicu prasicu, „baci i uhvati“ igračku od praznih flaša i satove od papir-mašea!