STRUČNA LITERATURA

Kolaps je brz, nekontrolisan, neočekivan, potpuni sunovrat. Tokom istorije, ekonomske krahove je pratilo propadanje i nestajanje čitavih carstava i civilizacija. Ljudski rod je proživljavao i slomove prouzrokovane glađu i kugom, a isto se dešavalo i sa eksploatacijom rudnih bogatstava koja je dovodila do devastacije celih oblasti. Danas nam preti slom sveukupne civilizacije, a možda i ekosistema na Zemlji, usled klimatskih promena i iscrpljivanja prirodnih resursa. A šta zapravo izaziva kolapse? Odakle ta njihova nepredvidivost? I moderna nauka i antička filozofija uče nas da kolapsi nisu propust u sistemu već odlika našeg univerzuma: oni su entropija – stožer drugog principa termodinamike – na delu. No, uz toliko razloga za strah ima i jedna dobra vest: to što nam se prikaže kao propast možda je samo prelaz u novo stanje, bolje od prethodnog. Ugo Bardi pruža ruku koja nas vodi kroz mračne meandre kolapsa i predlaže „Senekinu strategiju“ – ideja u osnovi ovog rešenja jeste da se zahuktalom toku događaja ne treba opirati, jer svaki otpor pogoršava već pokrenuti proces, već ga pažljivo usmeravati tako da se kolaps spreči ili barem ublaži. Jedan od ključnih momenata ove strategije je, pak, izbeći da se u sistemu nagomila toliko napetosti koja bi se u nekom trenutku morala naglo osloboditi izazivajući kolaps sistema.

O autoru:
Ugo Bardi je do 2022. predavao fizičku hemiju na Univerzitetu u Firenci, u Italiji. Trenutno je član Rimskog kluba, Svetske akademije nauka i umetnosti, kao i drugih međunarodnih naučnih organizacija. Aktivan je u istraživanjima na polju održivosti, klime I dinamike sistema. Autor je brojnih radova o održivosti, od kojih je najnoviji „Kako transpiracija šuma i druge vegetacije određuju alternativne režime vlage“ (Global Change Biology, 2023). Napisao je nekoliko knjiga, uključujući Granice rasta, nanovo (Springer 2011), Ispumpano (Chelsea Green, 2014), Senekin efekat (Springer 2017), Pre kolapsa (Springer 2019) i Prazno more (Springer 2021). Urednik je I autor nedavno objavljene Preko granice (Exapt Press, 2022). Njegove knjige su prevedene na kineski, italijanski, francuski, nemački, španski, rumunski i srpski jezik.
Ugo Bardi je Italijan, živi u Firenci. Rođen 1952. godine, oženjen je Gracijom i ima sina Frančeska i ćerku Donatu.

Knjiga Ekološka energetika - širenje primene, prirodan je nastavak autorove prethodne knjige Obnovljvii izvori energije - ekonomska ocena.Sadržaj obe knjige izatkan je običnim prepletom ekonosmke, ekološke i tehnološke oblasti primene obnovljivih izvora energije. Sponu obeju knjiga čine središnji delovi, koji se tiču troškova primene različitih oblika ekološke energetike.

Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka. Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice.

Sa snažnim razvojem proizvodnih snaga od sredine dvadesetog veka povećava se čovekova moć prema prirodi, ali se množe i negativne posledice čovekovog prisvajačkog odnosa prema njoj, kao prema nečem „izvan čega se on nalazi.” Štetne posledice naročito su narasle, i njih su ljudi počeli bivati svesniji, od pedesetih godina tog veka. Postepeno sazreva svest da ljudi nisu neograničeni gospodari prirode, i da narušavanje ekološke ravnoteže u prirodi, koje nastaje čovekovom delatnošću usmerenom ka prisvajanju prirode, može ugroziti uslove života na Zemlji.

Danas je potpuno jasno da napretka čovečanstva, a ni ljudskog opstanka na ovoj planeti neće biti ako se ozbiljno ne pozabavimo očuvanjem životne sredine. Ekološka istorija sveta pruža odličnu polaznu osnovu za upoznavanje sa osnovnim ekološkim problemima i razumevanje problema koje treba rešiti da bi se omogućili održivi razvoj i dugoročni opstanak na Planeti. Ponting istražuje odnos životne sredine i ljudske istorije na primerima velikih svetskih civilizacija, od Sumera i drevnog Egipta, preko Rimskog carstva, Maja, Uskršnjeg ostrva, do zemalja Trećeg sveta i najrazvijenijih savremenih država. Autor na ubedljivim primerima pokazuje kako su nemarnim odnosom prema resursima određene ljudske zajednice izazvale sopstvenu propast i izvodi zaključak da su ljudi uvek iznova gradili društva koja su rasla i napredovala zahvaljujući korišćenju prirodnih bogatstava sve dok ona, usled povećanja broja stanovnika i naraslih potreba ne bi postala nedovoljna, što bi potom, dovodilo do propasti zajednice. Svako sledeće društvo imalo je veći i razorniji uticaj na životnu sredinu. Na trenutnom stupnju razvoja, ljudsko društvo ima dve mogućnosti: da mnogo štedljivije i brižljivije postupa s resursima, tj. životnom sredinom ili – da propadne.