DOMAĆE KNJIGE

Jugoslovenska socijalistička modernost kroz seriju Pozorište u kući, obuhvata i činioce koji su učestvovali u oblikovanju modernosti jugoslovenskog društva. Pored same televizije i njenog programa, i vidove kulture, kao što je humor, koji su ovu modernost istovremeno ustanovili i izražavali.Isto važi i za TV serije, čija je popularnost u proteklih deset godina obnovljena. One su produkcijski savršenije nego ranije, a njihov tematski opseg je gotovo neograničen. Uz nove produkcijske kuće i kanale, specijalizovane za proizvodnju i distribuciju serija i filmova granice između tehnologija i tehnoloških okruženja u kojima konzumiramo serijska ostvarenja postaju sve manje bitne. Kako bi se sa ovim brojem i raznovrsnošću novih serijskih sadržaja izašlo na kraj, razvijaju se i novi načini gledanja. Tzv. bindžovanje, podrazumeva da se sve epizode serije pojave na internetu, pa se onda gledaju „u jednom dahu”.

Ipak, bez obzira na sve ove promene, TV serije i dalje ostaju igrani sadržaji kojima se omogućava proširivanje svakodnevnog iskustva gledalaca i njihovo upoznavanje drugačijih svetova, situacija, ljudi, ustanova, istorija i politika, navika, običaja, prava, senzibiliteta, osećanja i životnih putanja. One su još uvek dobra tema razgovora među njihovim gledaocima i ljubiteljima, povod za razmišljanje i preispitivanje, izvor posredovanih iskustava i modela ponašanja i postupanja, s tim što je danas publika s jedne strane sveobuhvatnija nego ikad, a s druge strane ona može biti i mala grupa ljubitelja određenog žanra ili teme — oba vida zainteresovanosti rađaju nove pojave vredne istraživanja.

Veliki nemački pesnik u periodu prelaza od romantizma ka realizmu. Rođen je u bogatoj porodici jevrejskog bankara i trgovca. Pokušao je da se posveti, mada nerado, običnoj građanskoj karijeri, ali ne uspeva.
Hajne je čitan i voljen pesnik do današnjih dana. I cenjen je i kritikovan: Bloku je nedoslednost u ličnom životu odvratna, zamera mu ironiju u revolucionarnim pesmama kao što je pesma “Tkači”, ali smatra ga ipak vrednim pesnikom u ostalom staralaštvu, njegovi zemljaci starog kova ga ne cene, ali Balzak ga ceni, Tolstoj ga voli, Niče smatra vrhunskim liričarem, Marks je podržavao pesnike okupljene u literarnom udruženju “Mlada Nemačka” gde je i Hajne, koji su putem tribina i časopisa širili revolucionarne ideje: borba za demokratiju, republiku (Hajne je bio u kontaktu sa Marksom, ali je docnije došlo do rastanka). Ovo je sažeto podsećanje na njegov kratak i buran život.

Oslobođenjo teorijskih stega, koncepata fizičkog i istorijskog vremena, delo Od klepsidre do atomskog sata na naizgled jednostavan i čitaocu prijemčiv način prikazuje kako se menjao život običnog čoveka iz epohe u epohu, iz veka u vek, iz godine u godinu stešnjavan meračima vremena. Da li smo postali robovi časovnika?
Helga Pol to izričito ne tvrdi. Međutim, za nešto više od pet milenijuma, koliko se meri vreme, dužina senke Egipćanke Berenike ipak je ostavljala više prostora od štoperice iznad glave radnika u fabrici autobobila u Detroitu. Kraj knjige ipak donosi odgovor na ovo pitanje kroz otkrivanje tajne dugovečnosti stogodišnje Huane Roze Arnaiz:
„Moja tajna je sasvim jednostavna: čvrsto verujem, da upravo njoj dugujem svojih stotinu godina. Nikada u životu nisam žurila i uvek sam kasnila.“
Pred čitaocima je korisna i vredna knjiga. Jedinstven i redak pregled razvoja sprava za merenje vremena i istorije časovničarstva. Knjiga koja svojim sadržajem navodi na činjenje suprotno od onoga o čemu govori: dok bude provodio vreme sa njom, čitalac neće gledati na sat. Suočiće se sa vremenom koje se meri knjigom.