DOMAĆE KNJIGE

Jedne vrele majske subote 1866. nekoliko dečaka iz elitne vindfildske škole odlučilo je da se osveži na obližnjem jezeru. Jedan od njih zauvek će nestati a istina o toj nesreći postaće uzrok intriga u koje će se tokom tridesetak godina upetljati krivci i nedužni. Pripovedajući priču o porodici Pilaster Ken Folet je dočarao Englesku XIX veka s verodostojnošću očevica.

Zona Zamfirova je delo Stevana Sremca, koja prikazuje Niš krajem devetnaestog veka. Reč je o Nišu tek oslobođenom od Turaka, zbog čega u njemu takvo šarenilo u kome se prepoznaje ono "staro tursko " i "novo srpsko", odnosno patrijarhalni moral starih i shvatanja nekog mladog i novog sveta. Stevanu Sremcu, dobrom posmatraču, nije promaklo ni jedno ni drugo.

Na planeti Emios petsto godina je na snazi Vladozakon farona. Ali proročanstvo o „nesavršenoj” počelo je da se ostvaruje. Morga, jedino stvorenje na planeti koje ima ljudski DNK, istovremeno je čarobnica vetra i sa sobom je donela buru osećanja, ljubavi i slobode. I nije sama: otac Seront i bramanka Eremija štite je svojom alhemijom, majka Animeja joj se obraća magičnim glasom, prijatelji Drima i Horp se bore zajedno s njom, a Jari, njena velika ljubav, uvek je uz nju, ma šta da se dogodi. Morga zna da će lukavi Okrad, vođa farona, upotrebiti najmoćniju magiju da bi je zaustavio, ali sudbina planete ogleda se u njenim plavim očima i pulsira u njenom hrabrom srcu.

Tri godine posle nesreće koju je Mija jedva preživela u knjizi Ako ostanem, ona i Adam više nisu zajedno. Ali onda Adam, zvezda popularnog benda Šuting star, ostaje sâm jedne noći u Njujorku pred početak evropske turneje benda. Sasvim slučajno, te večeri Mija, sad veoma poznata violončelistkinja, ima koncert u Karnegi holu...

Dirljiv i upečatljiv roman sa likovima koje ćete dugo pamtiti

Od azurnoplavog mora deli ih samo Staljingradska ulica načičkana sumornim radničkim stanovima.

A na pučini blista Elba, ostrvo nedostižno Ani i Frančeski, dvema nerazdvojnim drugaricama čije snove neumoljivo guši turobna svakodnevica. S velikim željama i bez mnogo nade, dve devojke se uzdaju u svoju bezazlenu mladost, u tek raspupelu lepotu i čeznu da i njih obasja makar delić sjaja velikog sveta.

Osnovna poruka i svjedočanstvo Leonida Rešetnjikova, pisca knjige „Vratiti se Rusiji”, temelji se na Hristovim riječima: „pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko”. Taj jedini izlaz iz svih bezizlaza velike Rusije, prošavše kroz „ćorsokake beznađa” među kojima je najdublje bespuće bila bezbožna socijalna boljševička revolucija, predstavlja preko Rusije i njenim pokajanjem – izlaz za sve zemaljske narode i sveukupno čovječanstvo.
U čemu pisac ove knjige nalazi spas od tog demonskog duha samorazaranja i samouništenja, ne samo Rusije, nego cijelog svijeta?
Nalazi ga u povratku Rusiji, Svetoj Rusi.

Kako i čime?
Pokajanjem i sastradanjem. To i jesu po njemu osnovne i svojstvene crte uopšte Pravoslavne civilizacije.

Povratak Svetoj Rusi, Rusiji je nemoguć bez nalaženja nje u samom sebi, u svojoj duši, bez povratka svojim izvorima.

Pisac nalazi biblijski odgovor, jedini mogući, i objašnjenje onoga što se dogodilo sa Rusijom: „Revolucija je kazna Božija za grijeh, strašni grijeh bogoodstupništva”.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović

Videla sam ga na internetu, u vestima. Pratila sam šta se dešava u Ohaju. Džon Smit je negde u Americi, u bekstvu. Ceo svet se pita ko je on. Ali ja znam... on je jedan od nas. Na Zemlju nas je stiglo devetoro, ali troje je već mrtvo. Nas šestoro preostalih se krije, trudimo se da budemo neprimetni... ali darovi nam se javljaju i uskoro ćemo moći da se borimo. Da li je Džon Četvrti? Šta je sa Brojem Pet i Šest? Da nije jedno od njih ona devojka koju sanjam, devojka sa moćima za kakve nisam ni znala da postoje? Devojka dovoljno moćna da nas sve okupi? Broj Jedan su ubili u Maleziji. Broj Dva su smaknuli u Engleskoj. Broj Tri su ulovili u Keniji. Pokušali su da uhvate Broj Četiri u Ohaju - i nisu uspeli. Ja sam Sedma. I spremna sam da se borim.
Nastavak romana "Ja sam četvrti"

Njih je spojio čudesan san koji su sanjali u isto vreme... Kad bi se malo zamislili, mogli bi lako zaključiti da još uvek sanjaju, da se san preneo u njihovu svakodnevnicu... i pretvorio u najgori košmar...
Roman "Košmarenje" je najsličniji Tarantinovim filmovima: kratki rezovi, brza izmena slika, ulazak u priču koja bi mogla da ima hiljadu staza, ali joj pisac ne dozvoljava da se raspline, pa je uvodi u predele sna kroz koje prolaze njegovi junaci kao lutke na koncu s kojima se poigrava surova stvarnost.Vanja Bulić

Nadomak Milana, u prelepoj vili okruženoj parkom, žive tri pokolenja ugledne i imućne porodice Kantoni. Savršenstvo udobnog i naoko skladnog života samo je privid. Pod mirnom površinom kovitlaju se virovi nepomirljivih sukoba, netrepeljivosti i ludila. No nepisano pravilo porodice Kantoni je da se o mukama i nevoljama ne priča. Svako će svoje zakopati u dubini srca i živeće s njima onako kako mora i može. A onda jednog dana na tu živopisnu scenu stupa zanimljiva i jednako zagonetna Francuskinja. Savršena supruga, brižna majka i poslovna žena, Francuskinja Leoni savršeno se uklopila u običaje porodice Kantoni, toliko da i sama krije tajnu, koja je svake godine, na dan zimske kratkodnevnice, vodi u jednu ljupku varoš na jezeru Komo.

Bila je majka, žena, supruga. Bila mi je prijateljica. Ali koje je to tajne Elouiz odnela sa sobom u grob?
Kad je Elouiz umrla od raka dojke, Keti je bila skrhana. Sneva uznemirijuće snove u vezi sa Elouizinom smrću. Keti boluje od depresije i oporavlja se od nervnog sloma. Njen muž, psihijatar, svestan je ženine psihičke krhkosti. Kad mu Keti ispriča kako sumnja u priču o Elouizinoj smrti, i kako oseća Elouizin duh, ubeđen je da njegova žena gubi vezu sa stvarnošću.
Pogođena muževljevom sumnjičavošću, Keti odlučuje da istraži Elouizinu tajanstvenu prošlost i njenu smrt, izlažući se opasnostima i zaboravljajući da je put do istine ponekad put u ponore pakla.

Nezavisno od klasične istorije, koja beleži podatke bitne za razumevanje prošlosti, a samim tim i budućnosti, postoji još jedna, paralelna istorija, koja vodi računa o nezajažljivim poklonicima krevetskih vragolija. Oni su, zahvaljujući samo oružju koje im je majka priroda podarila, takođe često uticali na istorijske tokove. Njihova umešnost je dovodila savremenike do izliva besa i ljubomore, čak do ludila, a nas tera da pred uspomenom na njih bar skinemo kapu. Na osnovu vremena u kome su živeli i golicavih podataka koji su ostali zabeleženi o njima, mogao bi se sastaviti spisak dvadeset istorijskih ličnosti najviše opsednutih seksom: kralj Solomon, Miniserate (Frida), Kleopatra, carica Teodora, kraljica Zinga, Đovani Đakomo Kazanova, Katarina Velika, Markiz de Sad, madam Diboa, kralj Lepetemaka, Lola Montez, Sara Bernar, Gabrijele D’Anuncio, kralj Ibn Saud, Raspućin, general Čang Čung Čang, Rudolf Valentino, Me Vest i jedan bezimeni, koji bi, po svemu što je uradio, mogao da bude i naš čovek. Novinarski duh je piscu Buliću pomogao da odabere ono što čitalačku pa i svaku drugu publiku zanima, a zatim da napiše ovu knjigu, zahvaljujući kojoj ćete saznati i ponešto nepoznato o poznatima, a katkad se i slatko nasmejati duhovitim komentarima autora, zbog kojih bi ga, da su živi, mnoge ličnosti pomenute u ovoj knjizi tužile sudu. Međutim, istorijske činjenice su tvrdoglave pa bi Bulić sigurno bio oslobođen svake krivice. Osim krivice za ovu neobičnu i neobično zanimljivu knjigu. Dragutin Minić Karlo

Priča o studentima Harvarda Eduardu Saverinu i Marku Zukerbergu koji su, u želji da se istaknu u društvu i da privuku pažnju devojaka, osmislili sajt, odnosno virtuelnu mrežu na kojoj ljudi mogu da razmenjuju podatke, slike, da pronalaze stare prijatelje i da stiču nove poznanike.
Eduardo je imao potrebni početni kapital i znanje kako da se zaradi na takvom sajtu, a zahvaljujući tome počela je nova era u svetu virtuelne komunikacije.
Prema knjizi Bena Mezriha snimljen je film "Društvena mreža" u režiji Dejvida Finčera.
Diplomac s Harvarda Ben Mezrih objavio je deset knjiga, uključujući i bestseler Njujork tajmsa "Bringing Down the House". Radi kao kolumnista za časopis "Boston komon" i saradnik je časopisa "Fleš".

Gospođa Olga, peti roman iz Beli Markovićevog Valjevskog ciklusa (Knez Miškin u Belom Valjevu; Devet belih oblaka; Orkestar na pedale; Kavaljeri starog premera) o prikladnosti i ništavilu, metafizičkoj praznini i sveprožimajućoj dosadi, nosi sve odlike belimarkovićevske poetike i sasvim apartnog stila.Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata, zapravo – u poslednjim danima prividnog mira...

Dete je pošlo u školu i njegovi zahtevi za novim saznanjima su sve veći. Više se ne zadovoljava kratkim i sažetim odgovorima, već ga pojedine oblasti zanimaju daleko detaljnije i ozbiljnije. Pored zanimljivog i raznovrsnog sadržaja, ova enciklopedija je i dečji saveznik u prihvatanju školskih znanja i obaveza.

Intrigantna priča o devojci koja se preobražava u svoju potpunu suprotnost i postaje ona koja nemilosrdno zadaje udarce onako snažno kako je njoj zadat onaj koji ju je promenio iz korena. Moderna bajka o Crvenkapi koja je pojela mnoge vukove, jasno sugeriše da to niti je bajka, niti je autorkina junakinja naivna Crvenka¬pa već jedna od onih koje su razbile sve mitove i tabue, ogolile sebe i drsko rešile da do ostvarenja svojih ciljeva ne biraju sredstva baš u inat društvu i njegovim čvrstim pravilima.

Zasnovana na intervjuima koje su ugledni ruski novinari Nikolaj i Marina Svanidze vodili sa Dmitrijem Medvedovom, sadašnjim predsednikom Rusije, ova knjiga je u prvom redu portret prvog čoveka Ruske Federacije, ali i analiza savremenih društvenih zbivanja i problematike koja je iz njih proistekla.Vrsni poznavaoci prilika u Rusiji, autori su osvetlili ličnost novog predsednika trudeći se da čitaocima prenesu njegove poglede na svet, važna društvena i politička pitanja, potkrepljujući ih brojnim informacijama biografskog karaktera i svedočenjima i utiscima ljudi koji odavno poznaju Dmitrija Medvedeva i koji su s njim veoma bliski. S druge strane, čitalac u tim redovima prepoznaje idejne odlike datog vremena, društva i sredine, što je potvrda da on pred sobom ima delo koje pleni svojom aktuelnošću i vrednim dokumentarnim podacima.