DOMAĆE KNJIGE

"Moj glavni pojam je Kosmo-Psiho-Logos, što znači: tip lokalne prirode, čovekov karakter i nacionalni um u odnosu uzajamne podudarnosti i komplementarnosti. Rad‚i kultura tokom istorije dopunjavaju ono što priroda nije dala.KOSMOSOFIJA- tako bih ja nazvao svoj pristup." G.Gačev

Priče Isaka Babelja opisuju surovu, golu realnost rata, stvarajući tako slike nezamislive svim onima koji nisu proživeli rat.

„Već u jednostavnom i svakodnevnom činu uzajamnog pozdravljanja pripadnici različitih naroda izražavaju svoje „simbole vere“, ističu šta im je u životu dragoceno. Za Ruse je to zdravlje, celovitost, za Engleze i Amerikance rad, za Jevreje mir, za Italijane stabilnost, statika, vertikalna dimenzija Bića, za Francuze i Nemce – pokret, dinamika... Prema tome, već u svakodnevnom govoru mi razgovaramo jezikom vrhovnih ideja, koristimo filosofske ideje i principe, ali to i ne shvatamo, jer ih upotrebljavamo nesvesno. Zato vas pozivam da obratite pažnju na navike koje ispoljavamo u uobičajenoj upotrebi reči. Tu počivaju mnoge fundamentalne kategorije i pojmovi koji se naprosto podrazumevaju. Ako ih spoznamo, to će nam dati značajnu sposobnost prodiranja u arsenal arhetipova i principa, u skalu vrednosti koje formiraju nacionalni mentalitet datog naroda, njegovu kulturu. Koren reči poseduje glavni ključ za temeljne ideje, i njega bi trebalo pomno osluškivati, istraživati i proučavati.“

Gačev Georgi Dimitrievič

Ruski geolog Vernadski je obogatio geološku nauku u mnogim oblastima. Posebnu pažnju je posvećivao proučavanju hemijskog sastava litosfere, atmosfere i hidrosfere. Još pri proučavanju litosfere obratio je pažnju na važnu ulogu živih organizama u njenom razvoju. Tako je poslednje dve decenije života posvetio problemu hemijskog sastava biosfere koju shvata kao „oblast postojanja žive materije”. Polazeći od toga da je čovek svojom delatnošću izmenio prirodu, Vernadski je uveo i novi pojam „noosfera” - sfera razuma.

Price Isaka Babelja opisuju surovu, golu realnost rata, stvarajuci tako slike nezamislive svim onima koji nisu prozivjeli rat. Poznatije njegovo djelo jeste 'Crvena konjica'. Iako naislo na otpore rezimske kritike zbog desakralizacije rata i deheroizacije vojnika, to je djelo koje se moze svrstati u ratnu knjizevnost, ali nikako usporediti s ostalim djelima te vrste knjizevnosti. I sam Sklovskij za Babelja kaze da 'jednakom snagom pise o triperima i zvijezdama' bas zbog nacina na koji nam Babelj predstavlja Oktobar. 'Crvena konjica' ne velica rat niti ratne heroje, niti te heroje pokusava naci, ona prikazuje surov zivot (zivotarenje) obicnog covjeka, pa bilo da je on vojnik ili gradjanin, seljak. Ono sto jos treba istaknuti jeste nacin na koji to sam Babelj opisuje. Njegove rjeci kao da su prozete hladnocom dok opisuje uriniranje po nekom lesu, ubijanje (klanje), silovanje. Kad na jednom djelu knjige kaze da su silovali neku zenu i on je promatra, jer jos nikada u zivotu nije vidio kako izgleda silovana zena, citalac moze steci utisak kao da se radi o bezosjecajnom 'putopiscu' koji je, eto tako, uz put vidio neko silovanje, pa cisto iz radoznalosti posmatra kako ono izgleda.