DOMAĆE KNJIGE

Matematika o kojoj se govori u ovoj knjizi se veoma razlikuje od matematike koju smo učili u školi. Ovo je potpuno drugi svet, mnogo lepši i uzbudljiviji. Nije samo logičan već i kreativan, ispunjava zadovoljostvom koje vodi u neku vrstu zavisnosti. Osoba postane opčinjena brojevima, svuda i u svemu ih vidi i misli o njima, povremeno ih sanja…

Knjiga Vladimira Jankeleviča SMRT nastala je kao rezultat njegovih predavanja o prafenomenu smrti u Tuluzu. Kada je, 1966 godine, izašla iz štampe, izazvala je veliko interesovanje, toliko, da je čitana na Sorboni pred punom salom studenata, a u isto vreme prenošena preko radio Sorbone, tako da je već u samom početku bila dostupna široj, ne samo filozofskoj publici.Reč je o jednom od najznačajnijih i najzanimljivijih misaonih pokušaja da se smrti, kao „najizvesnijoj neizvesnosti“ i „najneizvesnijoj izvesnosti“ pogleda u samu suštinu, da se u smrt, ukoliko je to uopšte moguće, pogleda i pronikne kao u jedan od osnovnih fenomena samoga života.Život i smrt su nespojivi antipodi iz čije borbe kao pobednica, na kraju uvek izlazi smrt. Život je trajanje, smrt je prekid tog trajanja. Život je radost i energija; smrt je razaranje, tuga i uništenje. Tanku, zamišljenu liniju koja ih istovremeno spaja i razdvaja ne možemo da vidimo ali je osećamo i naslućujemo. Preko te imaginarne linije, nema više NIČEGA.Zašto je mnogima smrt uvek neka vrsta skandala? Zašto ovaj, tako prirodni događaj, pobuđuje strah i užas među onima koji ga svedoče? Budući da je ovaj prirodni fenomen naša izvesnost, gotovo uvek se doživljava kao slučajnost?Zašto je čovek iznenađen svaki put kada živi čovek umre, kao da se to događa svaki put po prvi put?U tom pogledu, knjiga SMRT postavlja mnogobrojna pitanja, pokušava da dâ odgovore, ali i naglašava da zaista može umreti jedino onaj koji je zaista i živeo, ma kako to shvatili.

Vladimir Jankelevič (Burž, 31.08.1903 – Pariz, 6. 06. 1985,) francuski filozof i muzikolog. Rođen je u porodici ruskih jevrejskih intelektualaca koji su pobegli od antisemitskih pogroma u njihovoj zemlji. Njegov otac, Samuel, bio je jedan od prvih prevodilaca Sigmunda Frojda u Francuskoj; Takođe je za časopise filozofije prevodio Hegela i Šelinga.Jankelevič je počeo da studira filozofiju 1922.na École Normale Supérieure u Parizu, kod profesora Bergsona, koja je bila u rangu magistarskih studija i koju je završio 1924. godine. Od 1927. do 1932. radio je na francuskom institutu u Pragu, gde je doktorirao na temu Šelinga. Vraća se u Francusku 1933, gde je predavao na Lycée du Parc u Lionu i na univerzitetima u Tuluzu i Lilu. Godine 1941.pridružio se francuskom Pokretu otpora. Nakon rata, 1951.godine, izabran je za profesora na katedri Filozofije morala na Sorboni, i tu je ostao do penzionisanja 1977.Poznati su ciklusi njegovih predavanja: Hipokrizija, Nasilje, Ćutanje. Njegovo delo obuhvata dvadesetak naslova od kojih su najpoznatiji: Smrt, Paradoks morala, Muzika i neizrecivo, Ironija, Možeš li misliti o Smrti?

Glavni predmet istraživanja ove doktorske disertacije jeste medijska reprezentacija, a zatim i konstrukcija postojećih oblika telesnosti, a pre svega onih koji se mogu definisati kao drugačiji ili Drugi u odnosu na uspostavljene normativne modele. U osnovne ciljeve istraživanja spadaju analiza, preispitivanje i kritika različitih vidova medijskog posredovanja tela, kao i ukazivanje na moguće mehanizme i procese društvenog konstruisanja, diskriminacije i marginalizacije Drugih i drugačijih tela. U uvodnom delu doktorske disertacije predstavljena je metodološka platforma sa koje pristupam istraživanju, a reč je transdisciplinarnim studijama tela. Prvo pogla

vlje zasnovano je na kritičkoj teoretizaciji tela koja ima uporište u poststrukturalizmu. Ovo poglavlje se sastoji iz dva potpoglavlja od kojih se u prvom telo analizira pre svega sa stanovišta teorije teksta, a zatim i sa stanovišta studije kulture, dok se u drugom potpoglavlju analiziraju koncepti Drugog i Drugosti sa stanovišta nekoliko različitih teorijskih platformi. Drugo poglavlje fokusirano je na analizu dva različita tipa medijskog posredovanja tela koji su obrađeni u okviru dva zasebna potpoglavlja. Prvo potpoglavlje se bavi analizom i kritikom medicinskih tekstova koji su zaslužni za konstrukciji i vrednosnu hijerarhizaciju različitih tipova telesnosti, a posledično i za marginalizaciju Drugog tela. I konačno, drugo potpoglavlje se bavi analizom i kritikom medijskih tekstova koji pripadaju domenu popularne kulture, sa fokusom na medij filma. Obrađena su tri filma kao studije slučaja koje se odlikuju specifičnim reprezentacijama Drugosti i Drugog tela. U zaključku su, u kratkim crtama, još jednom izložene osnovne hipoteze rada koje ukazuju na to da se znanje o telu proizvodi putem različitih diskurzivnih praksi čime se, zapravo, izvodi društveno konstruisanje tela. To dalje potvrđuje hipotezu koja upućuje na to da ne postoji jedan univerzalan model telesnosti baziran na binarnoj podeli, već da je reč o specifičnom načinu identifikacije tela u datom kulturalnom kontekstu.

(Ti)tomanija Bogdan Bogdanović između mašte i stvarnosti

Knjiga „BB-monumen(Ti)tomanija“, autora arhitekte Aleksandera Trumića, predstavlja veoma značajno delo o izuzetno markantnoj, do sada nedovoljno otkrivenoj ličnosti arhitekte Bogdana Bogdanovića. Bogato ilustrovana, sa brojnim inovativnim rešenjima, jezički kompleksna, izrazito kreativna i komunikativna i, nadasve, izazovna, ova knjiga će svakako izazvati veliku pažnju čitalaca kako u Srbiji tako i svim delovima bivše Jugoslavije, gde je protomajstor Bogdan Bogdanović ostavio tragove koji i njega samog uzdižu do nivoa simbola jednog vremena i njegove sudbine u njemu, što je Trumić svojom knjigom dokazao.Knjiga, a u njoj p

osebno razgovori Trumića sa Bogdanovićem, pisana je svojevrsnim autentičnim stilom koji je skoro nemoguće, a možda i nepotrebno, urediti do kraja kako bi bilo olakšano čitanje. Uređena je do nužne mere a čitaocu je prepušteno da prati i da se izbori sa ovim tekstom visokih intelektualnih zahteva. Ali, suština kvaliteta teksta i razgovora tome daje puno opravdanje, te u tome treba naći motiv za uživanje.(Iz predgovora B. Stojkova)

Govor, život i vrijeme nakon opsade u Sarajevu

Umetnička politika i neoavangarda

Sadrži i tekstove pesama Dž. Harisona na engleskom jeziku i prevode na srpski jezik.

Madonin kvir dio je serije romana „Preko humanistike: Teorija - Filozofija - Estetika - Umetnost“ koja je nastala kao odgovor na globalno potiskivanje i odbacivanje humanistike i humanističkih studija iz savremenog kapitalističkog visokoškolskog sistema.

Da li provokacija predstavlja Madonino omiljeno sredstvo za sticanje i održavanje popularnosti ili njena popularnost predstavlja oružje seksualnog oslobađanja i slobodnog prikazivanja seksualnih želja i rodnih identiteta? Da li su sekundarni tekstovi popularne kulture, kreirani u diskursu Madoninog stvaralaštva, nosioci kulturalnih značenja ili izvor kulturalne građe? Kako je „marginalna“ grupa seksualnih manjina identifikovana sa moćnim, slobodnim i javnim svetom pop zvezde? Konačno, da li je Madonin rad subverzivan ili odgovara zahtevima uspešne poslovne strategije u pop industriji, odnosno da li prvo isključuje drugo i obrnuto?

Umetnost odluke: performans i samoupravljanje u Jugoslaviji 1945-91

U periodu koji seže od uvođenja samoupravljanja kao dominantnog ideološkog i ekonomskog modela, uporedo s ranim eksperimentima u pozorištu i vizuelnim umetnostima, do hiperinflacije koja je označila krah radništva i koja se podudarila sa lokalnim primenama postmodernih praksi, koncept performansa u Jugoslaviji obuhvata širok dijapazon aktivnosti, od organizacije radnih procesa do konceptualne umetnosti.

Monografija „ESEJI O GRADU” je tekstualni zapis televizijskih narativa i nastupa Spasoja Krunića ranije emitovanih na nacionalnoj televizijskoj stanici, danas javnom servisu Srbije – RTS-u. Knjiga donosi šesnaest eseja – ličnih stavova autora izvedenih iz misli o gradovima u Srbiji, ali ponajpre Beogradu, gradu u kome živi i radi, ujedno univerzalno tematizovanih kroz niz pojava svakodnevno prisutnih u gradskom životu. „Eseji o gradu” nam donose i foto-razgovor urednika za svaki esej posebno. Šesnaest foto-razgovora, šesnaest mesta susreta autora i urednika, šesnaest tačaka preseka misli datih u dva različita narativa, nesumnjivo odgovaraju dijalektičkoj maksimi „ jedan se deli na dva”.

Iz predgovora:
„Čitalačka javnost svakako će se susresti u ovoj knjizi sa fragmentom hronike kontinuiteta Beograda i gradova Srbije, kao okvira izabranim temama koje prevazilaze lokalnu sredinu iz koje nastaju. Sasvim je moguće da neke stvari, sada nakon dve i po decenije, deluju kao opšte mesto, jer je neminovno ostvaren izvesni napredak. Ovo ne znači da su problemi na koje nam Krunić ukazuje prevaziđeni već, najčešće znači, da su normativno skriveni. Uostalom, praktični humanizam u našem svetu je pod stalnim pritiskom i bez izglednog rešenja. Zabrinjavajuća je aktuelnost Krunićevih zapažanja koje nam donose završeci njegovih eseja. Zato, ovde i sada, vredelo bi ponoviti jednu od njegovih pouka, a to je da „nema opravdanja za lenjost duha.”

Aleksandar Bobić

Izvor: http://www.arh.bg.ac.rs

Trijumf reči u vizuelnoj umetnosti dvadesetog veka / Dimitrije Bašičević Mangelos i Marsel Brodars

Monografija „Spasoje Krunić: PROSTORNE METAFORE” ima za predmet život, profesionalni rad i delo profesora arhitekture u penziji Spasoja Krunića kao jedinog preostalog militantnog arhitekte kod nas, kako to ističe urednik A. Bobić u pogovoru. Studiozni traktat o delu Spasoja Krunića i pronicljivu analizu odnosa i presečnih tačaka njegovog života i rada izradila je Ljubice Jelisavac – Katić. Sveobuhvatnosti monografije doprinela je studija o Krunićevom delu estetičara arhitekture prof. Vladimira Maka, kao i esej akademika i profesora arhitekture u penziji Milana Lojanice o rukotvorenim skicama Spasoja Krunića. Vladimir Milenković je učinio umetnički izraz imanentnim ovoj monografiji.

Knjige o savremenoj poeziji, pisane savremenim pristupima, ne prevode se tako često. Jedna takva knjiga se uprkos svemu pojavila pred našim čitaocima. Reč je o zbirci eseja američke kritičarke i istoričarke poezije, Mardžori Perlof.Perlof je profesorka komparativne književnosti na Stendford univerzitetu, i ubraja se u najznačajnije interpretatorepoezije 20. veka. Knjiga pod naslovom „Učini to novim” u izdanju izdavačke kuće Orion Art iz Beograda donosi izbor od deset eseja iz njenog opsežnog dela. Izbor je načinila dr Dubravka Đurić, profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije. U njima se Perlof bavi pesnicima u rasponu od Getea, Artura Remboa, Vilijama Karlosa Vilijmasa, Samjuela Beketa, Džona Blaja, Džona Ešberija, Luisa Zukofskog, Dejvida Entina, Čarlsa Bernstina, T.S. Eliota, Silvije Plat, Ingeborg Bahman, do Žorža Pereka, kao i futurističkim manifestom i savremenim konceptualnim pisanjem.

Da li se plašim? je roman Maruše Krese, savremene slovenačke književnice ,novinarke i svetske putnice. Vreme koje je opisano u romanu je period od početka Drugog svetskog rata do osamostaljenja Slovenije.
Glavni likovi, On i Ona, nisu imenovani. Njihova ćerka je njihov kritičar i interpretator njihovih sudbina. U Pogovoru knjige se otkriva njihov identitet: Ljudmila Krese Maruša, Franc Krese i njihova ćerka Maruša.
To je generacija mladih koji su se borili i izneli rat na svojim leđima. Njihov strah nije smeo da se vidi i morali su da budu primer svima.

Ako se možemo saglasiti da se avangardni pokreti protežu preko neoavangardi u avangarde treće generacije, onda je put otvoren za priznavanje daljeg razvoja estetskih avangardnih pokreta. Takva misao možda odjekuje u sledećoj novijoj tvrdnji: „Želja da se umetnost i život spoje, odjekuje širom avangardnih pokreta 20. veka, a onda se širi diljem planete na početku 21. veka“. Ima li budućnosti za avangarde, uključujući i one estetske? Možda, samo ako uspeju u zamišljanju budućnosti i stvaranju vizije koja će pretegnuti atemporalnost savremenih istorijskih okolnosti.

Drugi uslov je možda već prisutan: avangarda se javlja „u vremenu nestabilnosti i povećane kontigentnosti“. Ali drugi nužni uslov ostaje isti kao vek ranije: moguća politička avangarda, sa kojom se umetničko istorijska projekcija može susresti. Na kraju krajeva, upravo je odsustvo naklonjene političke avangarde bilo to što je sprečilo postistorijske avangardne pokrete da postanu vidljivi i efektivni kao oni raniji. Naravno, mi ne možemo da vidimo u budućnost, tako da su takve procene pogrešne ili prerane. Možda su avangarde zaista fenomeni ograničeni modernošću koji autentično postoje samo u okviru 20. veka. Ili se možda negde na planeti upravo u ovom trenutku četvrta generacija estetske avangarde upravo rađa.

Modeli, metode i epistemologije u modernoj i savremenoj muzici i umetnostima

Zbornik Žene, drama i izvedba: između post-socijalizma i post-feminizma čini osam tekstova, koji su rezultat dijaloga između književnih i pozorišnih kritičarki iz zemalja bivše Jugoslavije o ženskom dramskom pismu koje potpisuju autorke s ovih, naših prostora. Povod za susret bio je projekat koji je pokrenula Nataša Nelević, crnogorska kritičarka, dramska spisateljica, teatrološkinja i feministička aktivistkinja. Prostorne i vremenske koordinate unutar kojih se razgovaralo o glavnoj temi − žensko dramsko stvaralaštvo nastalo na teritoriji država koje su činile Jugoslaviju, u periodu između kraja socijalizma i trenutka u kojem se feminizam otvara za novo promišljanje vlastitog jesam, s jedne strane, ali i za novu neutralizaciju žena, s druge – ukazale su na makar dva važna aspekta ovog dijaloga. Prvo, akademski prostor koji nam je u neposrednom susedstvu predstavlja plodno tle za uspostavljanje dijaloga u kojem se kroz prepoznavanja sličnosti otkrivaju razlike neophodne za to da se dijalog održi kao dijalog, da se ne okameni u monološkoj formi. Drugo, vremenske odrednice su omogućile da se osnovna tema – žensko dramsko pismo – otvori za nekoliko važnih pitanja: u kakvom su odnosu žensko dramsko pismo i (dominantni) književni kanon, kako se (patrijarhalne) vrednosti dovode u pitanje, kakva je veza između tela (želje) i čitanja stvarnosti, na koji način žena može misliti sebe bez rizika od esencijalizma, na koji su način povezani pisanje i feminističke politike i, konačno, šta se nalazi iza onog post u odnosu na feminizam.

Neokonceptualna umetnost se javlja sa mesta borderlajna. Borderlajn je na granici besmisla i raspadanja, ustrašen i užasnut, gde nema objekata, i koji mora odbaciti sebe kao abjektnog da bi krenuo na mučni uspon ka stanju subjektnosti u nekom poretku. Dok Julija Kristeva postavlja pitanje šta raditi sa tim abjektnim, jer se ono može skrenuti prema libidu, da bi se od njega načinio predmet želje, ili prema simboličkom, da bi se pretvorilo u znak ljubavi, mržnje, zanosa ili prokletstva, Hal Foster pravi lom unutar datog simboličkog poretka, eksponira ga u krizi, i otvara nove mogućnosti u savremenoj umetnosti.

Pjer Burdije danas se smatra jednim od najpoznatijih i najuticajnijih francuskih sociologa druge polovine 20. veka. Ova knjiga nudi kratku kritičku biografiju Pjera Burdijea, u okviru koje se ističu načini na koji je intelektualna figura ovog autora formirana u akademskim diskursima, osvrt na najznačajnije koncepte koji se vezuju za teoriju datog autora, te eksplikaciju onih koncepata koji su nezaobilazni kada je reč o Burdijeovoj teoriji i pogotovo onih koji se tiču njegovog diskursa o kulturi i umetnosti. Posebna pažnja posvećena je recepciji diskursa Pjera Burdijea, sa ciljem ukazivanja na aktuelnost njegove teorije, ali i mehanizme konstruisanja mitske veličine ovog autora, zbog čega se ovde posebno razmatra kritika, odnosno, dekonstrukcija autorove pozicije u savremenoj nauci.

Projekat Istorija umetnosti u Srbiji XX vek koji je koncipirao profesor Miško Šuvaković predstavlja detaljan prikaz umetnosti i kulture na domaćim prostorima i realizovan je kroz tri knjige. Ovo je treća koja problematizuje pitanje moderne i modernizama 1878-1941.