UMETNOST

Monografija „ESEJI O GRADU” je tekstualni zapis televizijskih narativa i nastupa Spasoja Krunića ranije emitovanih na nacionalnoj televizijskoj stanici, danas javnom servisu Srbije – RTS-u. Knjiga donosi šesnaest eseja – ličnih stavova autora izvedenih iz misli o gradovima u Srbiji, ali ponajpre Beogradu, gradu u kome živi i radi, ujedno univerzalno tematizovanih kroz niz pojava svakodnevno prisutnih u gradskom životu. „Eseji o gradu” nam donose i foto-razgovor urednika za svaki esej posebno. Šesnaest foto-razgovora, šesnaest mesta susreta autora i urednika, šesnaest tačaka preseka misli datih u dva različita narativa, nesumnjivo odgovaraju dijalektičkoj maksimi „ jedan se deli na dva”.

Iz predgovora:
„Čitalačka javnost svakako će se susresti u ovoj knjizi sa fragmentom hronike kontinuiteta Beograda i gradova Srbije, kao okvira izabranim temama koje prevazilaze lokalnu sredinu iz koje nastaju. Sasvim je moguće da neke stvari, sada nakon dve i po decenije, deluju kao opšte mesto, jer je neminovno ostvaren izvesni napredak. Ovo ne znači da su problemi na koje nam Krunić ukazuje prevaziđeni već, najčešće znači, da su normativno skriveni. Uostalom, praktični humanizam u našem svetu je pod stalnim pritiskom i bez izglednog rešenja. Zabrinjavajuća je aktuelnost Krunićevih zapažanja koje nam donose završeci njegovih eseja. Zato, ovde i sada, vredelo bi ponoviti jednu od njegovih pouka, a to je da „nema opravdanja za lenjost duha.”

Aleksandar Bobić

Izvor: http://www.arh.bg.ac.rs

Modeli, metode i epistemologije u modernoj i savremenoj muzici i umetnostima

Neokonceptualna umetnost se javlja sa mesta borderlajna. Borderlajn je na granici besmisla i raspadanja, ustrašen i užasnut, gde nema objekata, i koji mora odbaciti sebe kao abjektnog da bi krenuo na mučni uspon ka stanju subjektnosti u nekom poretku. Dok Julija Kristeva postavlja pitanje šta raditi sa tim abjektnim, jer se ono može skrenuti prema libidu, da bi se od njega načinio predmet želje, ili prema simboličkom, da bi se pretvorilo u znak ljubavi, mržnje, zanosa ili prokletstva, Hal Foster pravi lom unutar datog simboličkog poretka, eksponira ga u krizi, i otvara nove mogućnosti u savremenoj umetnosti.