Vensan D Endi je bio francuski kompozitor i profesor. Kao profesor je bio naročito uticajan.Saosnivač privatnog konzervatorijuma Schola Cantorum u Parizu, a takođe je predavao na zvaničnom pariskom Konzervatorijumu. Među njegovim studentima su Alberik Manjar, Alber Rusel, Artur Honegar, Darijus Miljo, Ivon Rokset, Erik Sati, kao i Koul Porter. D Endi je učio kod kompozitora Sezana Franka, a bio je pod jakim uticajem Frankovog poštovanja za nemačku muziku.
Autor ove knjige: ROMAIN ROLLAND (1866-1944)
Slavni književnik, jedan od prvih doktora muzikologije.
Edicija Biografije velikih kompozitora
Životi onih o kojima ovde pokušavamo da pričamo istoriju, gotovo uvek su bili duga patnja. Bilo da je tragični usud hteo da njihovu dušu oblikuje na nakovnju fizičkog i moralnog bola, siromaštva i bolesti; bilo da im je egzistencija bila upropašćena, a duša rastrzana patnjom i bezimenim stidom, koji muče njihovu braću, - oni su jeli svakodnevni hleb iskušenja; ako su bili veliki silinom, bili su veliki i svojom nesrećom. Na ovu se nisu previše žalili, i zato je sve što je najbolje od ljudskog roda sa njima. Napajajmo se njihovom hrabrošću; i ako smo previše slabi, stavimo na tren glavu u njihovo krilo. Oni će nas utešiti.
Od tih svetih duša teče potok vedre siline i moćne dobrote. Čak i bez nužde da po njihovim delima tragamo, i da slušamo njihov glas, pročitaćemo im u očima, u životnoj priči, da život nikada nije veći, plodniji, - i srećniji, - do u muci.
* * *
Dodelimo snažnom i čistom Betovenu prvo mesto na čelu tog junačnog legiona. On sam je želeo, sred svojih patnji, da njegov primer bude podrška drugim jadnicima, «i da se nesrećnik uteši našavši nesrećnika kao što je on, koji, uprkos svim zaprekama prirode, čini sve što je u njegovoj moći da postane čovek, da bude dostojan tog imena».
Romen Rolan
Knjiga britansko nemačkog filozofa koji je pisao radove o političkoj folozofiji i prirodnoj nauci. Njegova dela su promovisala nemački etnonaconalizam, antisemtitizam, naučni rasizam i nordicizam. Prikazivan je kao rasistički pisac.
Ova knjiga istražuje filmske teorije I pokrete u evropskoj kinematografiji od 1900-tih naovamo.
Ijan Eitiken je professor filmskih studija na Školi za komunikaciju, honkonškog Baptističkog Univerziteta.
Ova knjiga istražuje filmske teorije i pokrete u evropskoj kinematografiji od 1900-tih na ovamo.
Sadržaj knjige organizovan je oko dve najistaknutije tradicije koje vladju evropskom filmskom teorijom i kinematografijom, instuicionistički modernističke i realističke i post-sosirijanske. - Dragoslav Ilić
Srpski javni glasovni zvuk je danas bitno drugačiji nego pre pedesetak godina. Intonativno je snižen i izbačen iz svoje akustičke osovine. Zbog toga trpi i naš oćeja za muzički zvuj uopšte.
Ernst Mah (1838-1916), austrijski fizičar, filozof, teoretičar nauke. Samo par godina po nastanku Helmholcovog kapitalnog rada o zvučnim osećajima evropska kultura imala je na raspolaganju Mahov sažetak, pojednostavljen tako da može biti dostupan muzičarima.
Karl Fleš je rođen u gradiću Mošonu. Počeo da svira na violini u sedmoj godini života. Sa 10 odlazi u Beč da uči kod Jakoba Grina, a u 17-toj je u Parizu na Konzervatorijumu, gde studira kod M. P. Marsika. Nastanjuje se najpre u Berlinu, a od 1934 u Londonu. Prošlo je oko 100 godina otkako je Karl Fleš objavio spis Die Kunst des Violinspiels kod izdavača Ries & Erler.
Genrih Neigauz (1888-1964), jedan od najvećih profesora savremene ruske pijanističke škole, bio je i sam značajan koncertni pijanista. Među njegovim najistaknutijim učenicima su takvi divovi klavira kao Rihter, Gilels, Mogilevski.
U ovom spisu (1869) prvi put uopšte istaknuta je ideja o tempu kao nečemu što teče, što nije strogo i kruto, i što dozvoljava mogućnost modifikovanja. Vilhelm Furtvengler primećuje da je ovakvim definisanjem Vagner iz papira partiture oslobodio suštinu izvedbe klasične orkestarske kompozicije: tempo je nešto što se rađa i narasta, tu se radi o živom procesu.
Pored sveta koji se kao vidljiv prikazuje na javi i u snu, za našu svest postoji i drugi, opažljiv jedino sluhom, koji se objavljuje putem zvuka: uistinu, zvučni svet naspram sveta svetla, - o kom možemo reći da se prema onome odnosi kao san prema javi. (O Betovenu)
Nova formula Safonova, pijanističkog pedagoga, dirigenta i kompozitora, nevelika po broju stranica, velika je po uvođenju načela elastičnog razmišljanja u klavirsku pedagogiju.
Smela, proročka vizija budućnosti muzike. Ovaj spis je doneo jedan od prvih i najuticajnijih pogleda na novi muzički jezik za XX vek. Niz eseja u kojima se Buzoni bavio novim kompozicionim tehnikama, mikrotonalnom muzikom i elektronikom, koje u to vreme još nisu bile dovoljno istražene.
Emil Zola traži nove oblike scenskog čitanja „sadašnjeg vremena”. Manifest je koliko objava željene reforme toliko i rezime prethodnih naturalističkih pokušaja, pre svega u domenu dramske književnosti
Muzička pravila (1850) pripadaju zlatnim stranicama muzičke pedagogije; iz njih govori sama pedagoška mudrost, ali i toplina i najdublja iskrenost autorova.
Veliki refomator pozorišta, iz korena izmenio scensku umetnost XX veka. Začetnik modularog uređenja scene, svedenog na osovne prostorne i vremenske datosti, u kom aktivno svetlo boji i oživljava trodimenzionalni prostor. Scena je strogo stilizovana i od sada sa glumcima čini simboličko, ritmičkoi izražajno jedinstvo.
Prvi srpski prevod nekog od Berliozovih spisa (165 godina nakon nastanka).U mnogom smislu romantički pokret u Hektoru Berliozu nalazi svoje najpunije ostvarenje. Ipak, njegovi klasični koreni su duboki i on stoji po strani u odnosu na mnoge pojave romantizma.Njegov život predstavlja arhetipsku tragičnu borbu za prihvatanje novih ideja, kojima će dati svoj doprinos kao kompozitor, kritičar, teoretičar. Berliozov genij dostigao je puno priznanje tek u XX veku.
Jedina knjiga koju je Đ. B. Lamperti napisao (1905.) o svom pedagoškom metodu. U njoj su iznesena osnovna načela, kao i tehnički postupci belkanta - slavne italijanske škole pevanja.
Vagner i Marks živeli su u istom istorijskom periodu (1813-1883.). Jasno je i da su se razvijali u istom krugu ideja, možemo čak pretpostaviti da su jedan za drugoga znali. Jedan i drugi bili su pristaše Revolucije 1848.
Dok je Marksova misao okrenuta revolucionarnom preoblikovanju društveno-ekonomskih odnosa, dotle za Vagnera svetska politička Revolucija ima smisla samo ako umetnosti ostavlja slobodan put. Po sili istorijskog kretanja, manipulacija Marksom krenula je jednim pravcem, Vagnerom - drugim.
Rihard Vagner i "Tanhojzer" u Parizu = Richard Wagner et Tannhäuser à Paris / Šarl Bodler.
Ideje Riharda Vagnera = The Ideas of Richard Wagner / Artur Sajmons.
Predgovor četvrtom izdanju " Savršenog Vagnerijanca = Preface to the the 4th edition of "The Perfect Wagnerite" / Bernard Šo.
Revolucija = Die Revolution ; Umetnost i revolucija = Die Kunst und die Revolution;
Ka načelu komunizma = Zum Prinzip des Kommunismus / Rihard Vagner.
Zbirka tekstova o nastajanju nove umetnosti izuzetnog franko-italijanskog intelektualca s početka prošlog stoleća, autora termina: sedma umetnost, koji i danas koristimo kako bismo istakli visoko dostojanstvo Filma.
Galamianov metod violinske nastave proizvod je više od četrdeset godina istraživanja i žive prakse. Metod objedinjuje tradicijom potvrđene sisteme rada na konzervatorijumima i modernizacije dvadesetog veka vezane za posebne tehnike desne i leve.
Pojam "narodsko pozorište" generalno se vezuje za XX vek. Na teorijskom planu uveo ga je Romen Rolan, a na delatnom Moris Poteše, tvorac Potorišta za Narod u Bisanu, odnosno Žan Vilaar iz perioda Avinjona i Pariza, pre Vilurbana, Pojam je redefinisao Rolan Bart, u suprotnosti prema "buržoaskom" ili "komercijalnom" pozorištu.
Dr Robinson prati razvoj prvog, slabije shvaćenog, razdoblja istorije operske umetnosti - od najranije opere Dafne, 1597, do kraja osamnaestog veka, ilustrujući svoje izlaganje fino odabranim primerima iz radova kompozitora kakvi su Lili, Gluk, Monteverdi, Hendl, takođe odlomcima manje poznatih opera.
