DOMAĆE KNJIGE

Profesorka Arsić je jedna od prvih srpskih naučnika koja je uspela da nastavi arhivsko i ostala istraživanja u Dubrovniku.Neretko je bila u (ne)prilici da nepoverljivim srpskim umovima objašnjava kako je to ona u vremenima-nevremenima prve dve decenije ovog veka rado ili bar bez vidljivih problema primana da boravi i radi u Dubrovniku."Moj Dubrovnik, moji Dubrovčani" je knjiga sećanja na njene radne boravke i surete u Dubrovniku u formi crtica, memoarskih osvrta, sa ponekim opažanjem, primedbom i poukom.

Vladeta Jerotić je bio vrlo posvećen svojoj misiji preobraćenja srpskog svaremenog čoveka, vraćanja tradiciji i upućivanja na pravi put. Vrlo često je svoje teme prilogođavao sitauaciji tako da kada je sastvaljao svoje knjige, to je bio godišnji bilans tema sa njegovih predavanja. Samim tim knjige su bile tematski raznorodne. Cilj edicije „Jerotić o...“ je da te brojne tekstove usaglasi prema njihovim temama i da na taj način omogući efikasniji prodor misli Vladete Jerotića u čitalačku svest. Tako je, nakon "O braku" "O roditeljstvu", "O ljubavi"...,, našla svoj put i nova knjiga "O porodici".

Iako je porodica verovatno stara koliko i ljudski rod, ona je ostala nedovoljno ispitan i nekoliko nedokučiv fenomen. Ne znamo kada je i zbog čega stvorena prva porodica, a sigurno je da nju nisu obavezno činili otac, majka i deca, već i veća grupa ljudi koja su živela pod jednim krovom ili se podvrgavali autoritetu jednog poglavara. Pretpostavljamo da su biološi, ekonomski i psihološki razlozi bili odlučujući činioci u postanku porodice i njenom održavanju do danas: biološki, u smislu seksualne privlačnosti muškarca i žene, koji su osim osećanja zadovoljstva od polnih odnosa produžavali preko ovih odnosa vrstu, ekonomski, u smislu međusobnog pomaganja radi obezbeđenja materijalnih potreba, i psihološki, vremenom sve značajniji, u uzajamnom zadovoljavanju emocionalnih potreba, nežnosti i sigurnosti.

Ostavio nam je mnogo. Mnoge zadatke da obavimo nakon njegovog odlaska. Među njima je i ova nova knjiga do sada neobjavljenih tekstova.

"Čovekovim pitanjima nema kraja - tako i treba da bude. I najveći filosofi u istoriji, kao i najveći naučnici sveta, i nekada i danas nisu prestajali sa pitanjima starim i novim. Neka su pitanja dugo dečija, čak smešna i budalasta, ali jednom će šiknuti iz nas pravo pitanje upućeno na pravo mesto.

Poslednji odgovor, možda ni tada nećemo dobiti, jer sve je tajna, ali naslućivanje odgovora doneće nam nesluđenu radost; sa njome ćemo, bar malo, drukčije početi živeti. Ko pita, ne skita!,,Zato sada pitanjima živi” (Rilke), a za pravi odgovor-moli se."

"Šta ću da menjam u sebi, kada i ovakav kakav sam nisam loš? Zašto da skačem u provaliju neizvesnosti kada mi je zemlja podamnom jedina čvrsta podloga? Strah od neizvesnosti, strah od praznine, na kraju svih krajeva – strah od slobode!"

Šta stvarno znači biti zrela ličnost? Izbor partnera, slučajnost ili zakonitost?

Infarkt i psiha. Psihoanaliza i joga.

Ovo su samo neka od pitanja koje je u poglavljima Psihološko-psihijatrijski problemi danas , Ljubav i seksualnost , Telesne bolesti i psiha i Istočni-zapadni vetar knjige Čovek i njegov identitet , postavljao sebi kao teme Vladeta Jerotić pre tri decenije. Njihovu aktuelnost dokazuju brojna ponovljena izdanja verovatno najpopularnije knjige akademika Jerotića.

I
Autobiografija Vladete Jerotića
Bibliografija prvih izdanja knjiga

II
Savremenici o Vladeti Jerotiću i njegovom delu:
Milorad Pavić, Kosta Mihailović
Nikola Milošević
Dobrica Ćosić, Boško Petrović,
Antonije Isaković
Žarko Trebješanin
Dragomir Sando
Dragan Simeunović
Bojan Jovanović
Miro Vuksanović
Sofija Miloradović
Goran Maksimović
Mila Alečković
Zorica Kuburić
Marko Delić

III
Iz rada Zadužbine Vladete Jerotića
Nenad Arsić
Jovana Grujić
Biljana Živković
SPOMENICA VLADETI JEROTIĆU

Prilog:
Iz rukopisne ostavštine Vladete Jerotića
Dnevnik - neobjavljeni tekst
Snovi - neobjavljeni tekst

Jovanović, piše o položaju štampe u Srbiji, o stanju u medijima, analizira javno mnjenje o najvažnijim zbivanjima, pokazujući svu širinu svojih interesovanja i predmeta njegovog nezadovoljstva tako da knjiga podseća na dnevnik jednog veoma obrazovanog i dobro informisnaog intelektualca.

"Mada sam sklon da delim ljude na ateiste, agnostike i teiste, u osnovi svaki je čovek – sve. U jednom delu svoga života on je ubeđeni ateista , u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje, najpre površno, a onda sve dublje da sumnja, a u nekom trećem odseku ličnog života, ukoliko takav čovek ne ostane trajni skeptik, on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost, srednje doba, starost), ma koliko se činilo logično i prirodno, ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući, čovek može samo u toku jednog dana da promeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer, zar može neko ko je naučio da misli, ne samo razumom, već i umom, da ostane zadovoljan i miran, i to celog života – kao ateista, agnostik ili teista?"

.