STRUČNA LITERATURA

Vladeta Jerotić je bio vrlo posvećen svojoj misiji preobraćenja srpskog svaremenog čoveka, vraćanja tradiciji i upućivanja na pravi put. Vrlo često je svoje teme prilogođavao sitauaciji tako da kada je sastvaljao svoje knjige, to je bio godišnji bilans tema sa njegovih predavanja. Samim tim knjige su bile tematski raznorodne. Cilj edicije „Jerotić o...“ je da te brojne tekstove usaglasi prema njihovim temama i da na taj način omogući efikasniji prodor misli Vladete Jerotića u čitalačku svest. Tako je, nakon "O braku" "O roditeljstvu", "O ljubavi"...,, našla svoj put i nova knjiga "O porodici".

Iako je porodica verovatno stara koliko i ljudski rod, ona je ostala nedovoljno ispitan i nekoliko nedokučiv fenomen. Ne znamo kada je i zbog čega stvorena prva porodica, a sigurno je da nju nisu obavezno činili otac, majka i deca, već i veća grupa ljudi koja su živela pod jednim krovom ili se podvrgavali autoritetu jednog poglavara. Pretpostavljamo da su biološi, ekonomski i psihološki razlozi bili odlučujući činioci u postanku porodice i njenom održavanju do danas: biološki, u smislu seksualne privlačnosti muškarca i žene, koji su osim osećanja zadovoljstva od polnih odnosa produžavali preko ovih odnosa vrstu, ekonomski, u smislu međusobnog pomaganja radi obezbeđenja materijalnih potreba, i psihološki, vremenom sve značajniji, u uzajamnom zadovoljavanju emocionalnih potreba, nežnosti i sigurnosti.

Šta stvarno znači biti zrela ličnost? Izbor partnera, slučajnost ili zakonitost?

Infarkt i psiha. Psihoanaliza i joga.

Ovo su samo neka od pitanja koje je u poglavljima Psihološko-psihijatrijski problemi danas , Ljubav i seksualnost , Telesne bolesti i psiha i Istočni-zapadni vetar knjige Čovek i njegov identitet , postavljao sebi kao teme Vladeta Jerotić pre tri decenije. Njihovu aktuelnost dokazuju brojna ponovljena izdanja verovatno najpopularnije knjige akademika Jerotića.

Jovanović, piše o položaju štampe u Srbiji, o stanju u medijima, analizira javno mnjenje o najvažnijim zbivanjima, pokazujući svu širinu svojih interesovanja i predmeta njegovog nezadovoljstva tako da knjiga podseća na dnevnik jednog veoma obrazovanog i dobro informisnaog intelektualca.

"Mada sam sklon da delim ljude na ateiste, agnostike i teiste, u osnovi svaki je čovek – sve. U jednom delu svoga života on je ubeđeni ateista , u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje, najpre površno, a onda sve dublje da sumnja, a u nekom trećem odseku ličnog života, ukoliko takav čovek ne ostane trajni skeptik, on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost, srednje doba, starost), ma koliko se činilo logično i prirodno, ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući, čovek može samo u toku jednog dana da promeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer, zar može neko ko je naučio da misli, ne samo razumom, već i umom, da ostane zadovoljan i miran, i to celog života – kao ateista, agnostik ili teista?"