"Sada, sve je bilo dohvatno, sreća, obezbeđenost, ljubav za dečicu i bližnje, razumevanje onih koji ga nikada nisu shvatali, bezbrižna lakoća negdašnjosti, jer je, odozdo, ulazio u njih, jer se ona voda pored Denkovca, ulivala u njihove vene i tekla njihovim telima, dok su isparenja zdravog nasleđa putovala ka mozg, tamo brazdajući nove brazde tegobnog puta čovečanstva ka mudrosti. I ta svest ostade lebdiva, iznad smrti, pa je sad mogao da udene u mir i poslednju ovosvetovnu pomisao koja ga je, još, prikrivala, za tle: evo mrtav ležim u zemlji Srbiji."
