Dragi čitaoče,
Mogli smo izdavač ili ja da zamolimo nekoga od viđenijih pisaca ili kritičara da napiše nekoliko lepih reči o ovoj zbirci, kao što se to obično radi, ali sam odlučio da ti se obratim sâm.
Želim da osetiš moje poštovanje i prisnost koja je neophodna pri čitanju ovih priča.
One su ispričane na jednostavan način, kako su se nekada pisale i pričale priče, dok još nije bilo televizije i interneta. Kada se pripovedaču verovalo i kada se on slušao sa pažnjom i punim poverenjem da je ono što priča „živa istina“.
Pripovedač, a ja to želim da budem, mora da vlada umetnošću posmatranja. Mesto, loža iz koje se svet najbolje vidi je usamljenost.
Moje priče su jednostavne, istinite i ljudske. U njima su tuga i humor pomešani kao i u životu. Ako ih budeš čitao otvorenog srca, verujem da ćeš pronaći i sebe u nekoj od njih.
