DOMAĆE PRIČE I PRIPOVETKE

"O tome zašto zaboravljena devojka odlučuje da naslika svoj život pre nego što on bude
nepovratno izgubljen i njegove boje prekrivene tamom. Zatim o čudnovatoj sahrani na
ostrvcetu u laguni u vrhu Jadrana. Ili o zagonetnom slučaju u Makijavelijevoj kući. Pa o
izazivačkoj i transgresivnoj nevolji koju rasejava mitska buba zvana govnovalj. Tu je i
potraga u gradu čuvenom po slikaru čije nam delo, nastalo usred nekadašnje evropske
pometnje nalik današnjoj, nudi divni spokoj, a koja okončava neobjašnjivim ubistvom. O
policijskom nadziranju dobitnika Nobelove nagrade. Najzad, o banji o kojoj brine i s kojom
se postepeno poistovećuje njen poslednji žitelj, a čiji se neobični snovi obistinjuju,
nagoveštavajući paralelne svetove stvorene kao nekim nepoznatim kosmičkim mehanizmom. Sve su te priče zapravo odblesak naše svakodnevice. Ponekad mučne, ponekad smešne,
podjednako realne i fantastične, a Aćinovo čarobništvo je u tome da ono što je obično
pretvara u neobično, ali i obrnuto. U svakoj priči skrivene su istine neosporno presudne za
život viđen kao lavirint u kojem se smenjuju pustoš i neprocenjivo blago, i one bi mogle biti

piščev pripovedni testament."

Reč je o sedam realističkih fantazija koje se mogu pročitati za jedan dan ili za sedam dana i noći! Izdavač kaže:
"Priče su tako reći istinite. To znači da ih je izmislila sama stvarnost u svojim najmaštovitijim trenucima. Njihov zaplet je sam život... Srce će vam biti lako i zdravije sa pričama koje se ne mogu prepričati i ne mogu zaboraviti".

Hoće li Luka Okomak doći do svog nezavršenog romana, čiju krađu je prijavio policiji? A kada mu je javljeno da je knjiga pronađena, hoće li se pojaviti inspektor koji treba da mu je preda, a koji je takođe nestao?

Iščezli policajski inspektor zove se Paul Kle, i uz Ničea i Zaratustru, Sezana, Gogena, Lotreamona, tvori Aćinovu duhovitu i uvrnutu paralelnu sliku umetnosti i, uopšte, naše kulture – njihov presek koji sugeriše drugačije i uvek neočekivane odgovore koji se, kao u kaleidoskopu, značenjski razlistavaju u bezbroj mogućnosti tumačenja.

Ovaj izbor žanrovski okretnih, fantastičkih i realističkih, začudnih i kritičkih priča na najbolji način sažima višedecenijsko majstorstvo Jovice Aćina u oblasti kratke proze.

Knjige Jovice Aćina nikada nisu bile jednostavne. Ali, kada bi im se pronašao ključ čitanja, one bi postajale bistra reka čija vas matica nezaustavljivo vodi ka cilju – ušću.
Originalnost ove knjige u tome je što vas ona vodi prvo kroz kanale i vrtove kao kroz lavirinte, a onda prerasta u turistički vodič sa mapom za lutanje umesto orijentisanje. („Umeti zalutati jeste deo umetnosti bekstva” – J. Aćin). Ova autorova reka ponekad teče ka svom izvoru, ali ne i uzvodno. Isto kao i piščev junak sa svojim životom.
I kao što se u Lisabonu okean uliva u reku (jednako kao i obrnuto), tako i u piščevim Napomenama čitamo da istovremeno junak knjige beži od nečega ali da i grad ume da beži i to tako da junak knjige ne može „nikako da ga nacilja i dospe do mete”.
Knjiga prekrasnog lutalaštva, zagonetnosti i izuzetne spoznajne snage. Sa Okeanom u glavnoj ulozi.
Ovo je zbirka kratkih i dužih priča, ali od kojih, poslednje, uključujući se jedna u drugu, ne mareći za mere i granice, sugerišu roman. Celo delo zapravo promeće se u ušće nekog okeana.