DOMAĆE PRIČE I PRIPOVETKE

Zakasneli pubertet ili rani klimaks ̶ pitanje je sad.

Zašto muškarci u izvesnim godinama obavezno nakvase sportsku majicu vodom za pranje šoferšajbne kad se vraćaju s treninga kući; zašto plaču na koncertima kad naiđe sentiš blok; o čemu pričaju na moru dok satima stoje u plićaku; zašto se udvaraju kelnericama u lokalnoj birtiji; koga zovu u ponoć 31. decembra mobilnim telefonom kad ulete u ve-ce ili izlete na parking; zašto ne čitaju umrlice i koliko odlažu prvi odlazak u banju…

Ako neko nema smelosti da čita eseje o lepoti neizvesnih godina i tišini kad deca izađu iz kuće, od koje može da se ogluvi, neka se drži tekstova u kojima se Bulić, okupan mirisom pino silvestre i sa zviždukom Yesterday na usnama, pita da li muškarac u izvesnim godinama može da bude romantičan; šta dobija kao rođendanski poklon od školskih drugarica; kako reguliše saobraćaj u bračnom krevetu i da li uopšte babaribe i dedafrajeri vode ljubav.

Knjiga koja se rado čita, citira i poklanja osvežena i obogaćena novim vrcavim pričama.

Nagrada Radoje Domanović

„Iz relativno udobne pozicije omiljenog srpskog televizijskog voditelja i književnika Vanja Bulić se sada upustio u nemirne i često pogubne vode srpske satire. Ostaje da se vidi hoće li u njima umeti da pliva ili će se ispostaviti da mu je ova zbirka priča bila potrebna koliko i rupa u glavi.“ Bojan Ljubenović

„Vanja Bulić ima retku sposobnost da uoči poremećaj u društvu i mentalitetu i da ga valjano obradi i osvetli satiričnim tehnikama. A za satiru nije dovoljan elementarni literarni talenat, potrebno je i pronicljivo oko da se problem uoči i veština da se istakne uočeno. A kad se u sve to ubaci i neophodni sastojak - humor, dobija se prepoznatljivi ukus prave dobre satire.“ Slobodan Simić

„Kada se ono što o Buliću znaju milioni i ono što znam ja stavi na jedno mesto, nakupi se prilična količina književnog materijala. Iz te količine, priče koje su pred vama čine neznatan ali značajan deo. Iz njih se čita da Bulić nije samo ozbiljan pisac već je i autor koji se ne šali i kad se zeza. I zato, što bismo rekli mi Dorćolci, ko pročita ove Vanjine priče, smejaće se, ali to što bude pročitao – uopšte nije za zezanje!“ Radivoje Lale Bojičić

„Autor ovih priča je stekao najveću popularnost romanima, ali sentimentalno putovanje u humor i satiru nagnalo ga je da skupi zbirku priča iz tog žanra, koji mu je i danas hobi i koji mu nije bio nepoznat čak i u novinarskim tekstovima. Ni onim najozbiljnijim. To je sve on, a u ovim pričama smo mi. Onakvi kakvi smo ili kako nas je autor video.“ Dragutin Minić Karlo