DOMAĆI AUTORI

Na trenutak je htela nešto da kaže čoveku kojeg je svojevremeno volela više od života. Da ga pita je l’ mu se svidela izložba i konstatuje da nije znala da je poznavalac i ljubitelj likovne umetnosti. U tom trenutku je Žak prišao i zagrlio je s leđa. Ugrejana sigurnošću tog dodira, jednostavno je shvatila da Peđa prosto nije vredan nijedne reči, a kamoli čitave upitne rečenice. Onda je poželela da nešto kaže njoj.

Nešto kao Izvini, oprosti, ne zameri… Stvarno nisam htela, desilo se. Bila sam mlada i zbunjena. Bila sam zaljubljena ali mu nisam dopustila da te ostavi. Zaslužujem malo više od prezira. Možda bi zapravo trebala da mi kažeš hvala…!? Potom je uz gutljaj omiljenog joj penušavog vina shvatila da ni ona nije vredna njenih reči, bar ne u noći u kojoj je slavila svoj talenat i ljubav. Ionako nikad ne bi razumele jedna drugu, baš kao što se Lilit i Eva nisu mogle razumeti. Lilit i Eva, koje je tek nameravala da odslika za sledeću izložbu.

Ali pre toga čekalo je putovanje na obalu okeana. Topli pesak za bosa stopala i duga bela haljina za gola ramena…

Biljana Jovanović (1953– 1996), će definitivo biti upamćena kao neko ko je svojom pojavom kasnih 70-ih i početkom 80ih uneo osveženje na domaćoj književnoj sceni. Kada je objavila svoj prvi roman „Pada Avala“ (1977), unela je pravu pometnju zbog sadržaja koji je sa sobom nosio necenzurisani jezik jedne savremene i osvešćene žene, a zvanična kritika dugo je bila u nedoumici. Uspela je da predrasudama vezanim za žensko pisanje suprotstavi ironiju, cinizam i pre svega slobodu izricanja onoga što je nekada predstavljalo tabu za seksualne i ideološke norme. U romanu Psi i ostali koji je prvi put objavljen 1980. godine u izdanju Prosvete, Biljana će domaćoj književnoj sceni tada, predstaviti nov tip književne junakinje, drugačijeg senzibiliteta i drugačije psihostrukture – jednu buntovnu, pomalo neurotičnu ženu-devojčicu. Inače, sam roman odiše hipersenzibilitetom i skoro oguljujućim pogledom na svet, u kom su ljudske duše („nevidljive mere svih stvari“) uglavnom stešnjavane, varane, povređivane, ugrožavane genetikom, samodestrukcijom, prošlošću. Pored romana „Psi i ostali“ i „Pada Avala“, objavila je i roman „Duša jedinica moja“ (BIGZ, 1984), zbirku pesama „Čuvar“ (1977), drame: „Ulricke Meinhof“, „Leti u goru kao ptica“ (1983), „Centralni zatvor“ (1992) i „Soba na Bosforu“ (1996). Objavila je i zajedničku antiratnu prepisku (sa Marušom Krese, Radom Iveković i Radmilom Lazić) „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“ (1993). Prerana smrt prekinula je stvaralačke uzlete ove srpske književnice. 2006. godine povodom obeležavanja 10 godina od smrti književnice, zvanično je ustanovljena i književna nagrada „Biljana Jovanović.“

Pada Avala je prekretnička knjiga o pobunjeničkom duhu mladog Beograda i predstavlja jedan od najboljih romana prvenaca u srpskoj književnosti. Romanom o intimnom životu jedne mlade muzičarke i njenim egzistencijalnim i duhovnim pustolovinama Biljana Jovanović je srušila mnoge stereotipe tadašnjeg doba.
Danas se posebno prepoznaje činjenica da je pojava ovog romana 1978. godine bio primer novog žanra, proze koju pišu žene, uzimajući za sadržinu tipično ženska iskustva, suprotstavljajući ih stereotipima i konvencionalnoj ulozi žene u tadašnjem društvu.

U prozi Biljane Jovanović su otvorena i pitanja ženske seksualnosti kao neraskidivog dela ženske ličnosti, temi o kojoj spisateljice tadašnjeg doba, kod nas nisu otvoreno govorile.
Ono što čini da roman Pada Avala bude i danas aktuelan jeste pobunjenički duh mladih junaka, koji je kroz proteklih trideset godina prešao put od problema generacijskog jaza do sve više kritičkog odnosa mladih prema vremenu u kome žive, zemlji u kojoj su rođeni, kao i njihovom kritičkom odnosu prema odgovornosti i svrsi sopstvenih života. Detaljnu analizu romana i stvaralaštva Biljane Jovanović uradila je Jasmina Lukić u pogovoru pod nazivom Svemu nasuprot.