DOMAĆI AUTORI

Glavni junak romana, provincijski arhitekta kome su lokalni zgubidani posprdno prišili nadimak Kurvazije, pokušava da u rodnom gradiću M. sagradi Parnas – kompleks građevina sačinjen od kopija Le Korbizijeovih slavnih vila, kapija, kapela, manastira i paviljona – kulturni centar gde bi se umetnici okupljali i radili na svojim delima. Vrlo brzo se suočava sa bahatošću lokalnih političara, zakulisnim tajkunskim radnjama i čitavim rekvizitarijem opstrukcija, tipičnih za jednu temeljno devastiranu sredinu. Prepušten sam sebi i svom idealizmu, mladi arhitekta pokušava da dovrši svoje životno delo, da sagradi ono o čemu je oduvek sanjao. Ne shvatajući koliko je njegov poduhvat neostvariv, smešten u keliju kao osnovnu jedinicu stanovanja, Kurvazije dospeva u somnabulno stanje gde se mešaju java i san, a njegov svet biva nastanjen fantazmagoričnim prikazama.

“Ilegalni Parnas” je manifest poraza i nemoći, potresna priča o sudaru stvaralačkog duha i uskogrudog sveta palanke, ali i tragična pripovest o čoveku koji je krenuo putem umetnosti i doživeo sunovrat već na prvom koraku, jer nije imao dovoljno snage i talenta da se suoči sa neizlečivom stvarnošću. Sudbinu jednog junaka Babić je uspeo da pretvori u viziju o uzaludnosti svakog graditeljskog napora u zemlji koja je samu sebe dobrovoljno preinačila u ruševine. I urbanističke i ljudske.

Roman o otpadništvu i pogubnom uticaju srpske književnosti na ljude.

„Kako se jede nar“ priča je o deluziji izazvanoj srpskom književnošću, između ostalog, ali i priča o potrazi za izgubljenim sestrićem, negde u vrtlogu google mapa. Proverite zašto i kako se rađaju knjige ili kako se zaista jede nar kad si vrlo gladan.

Tako je Babićev roman elegična, strahotna poema o neprekinutom ljudskom civilizacijskom padu, kontinuiranom slomu bića nedoraslog svojoj boljoj prirodi. U svojoj suštini postuelbekovski, Yahoo je matičnom jeziku i književnosti potrebniji sad nego ikada ranije, i pored opštosti izrazito pesimističkog stava svojstvene svakom vremenu, Sviftovom koliko i našem.

Srđan Srdić

Roman Bojana Babića "Neljudska komedija" otkriva nam mračne tajne srpskog političkog marketinga poznate samo posvećenima, onima koji su bili u prilici da učestvuju u kreiranju šarade poznate pod ozloglašenim imenom predizborni cirkus.

Stefan Stefanović, mlađahni kreativni direktor u marketinškoj agenciji PolitBiro koja se bavi isključivo političkim kampanjama, istovremeno radi za liberale, konzervativce, nacionaliste i zelene. Sve što je neljudsko nije mu strano, a ponajmanje neljudska komedija koja se odvija iza šljaštećih kulisa političke scene kojom promiču odnekuda svima dobro poznate kreature.

Stefan je pisac u pokušaju koji je u prelomnom trenutku odlučio da izađe iz poezije u istoriju, iz ukletog pesničarenja u blato političkih intriga, a sada pokušava da se probije kroz lavirint sačinjen od bilborda, slogana, tv spotova, flajera i predizbornih konvencija, ne bi li našao put do stvarnog života koji ga čeka tu negde, iza ugla. Da se probije do te čuvene najviše moguće sreće, ili bar najmanje moguće nesreće.