DOMAĆI AUTORI

„Znamo li šta je stvarnost? Utisci većine? Istina je tu negde. A najveća iluzija je naše uverenje da to znamo.“ Tako, umesto pogovora, autor sažima knjigu koja se događa „tokom blokada, na društvenim mrežama i Fejsbuku, u virtuelnim prostorima veštačke inteligencije i još ponegde između neba i zemlje“. Okosnica pripovesti je izum po kome će se ova knjiga pamtiti: iluzografija. Pripovedač, ostareli arhivar, od arhanđela dobija zadatak da „oblakografiju iluzija“ svede na nauku, i kroz knjigu se, kao svojevrsni meteorološki bilten epohe, nižu iluzografi: kumulusi smirene saglasnosti koja se „raspada bez upozorenja“, stratusi navike pod kojima se zaboravi „da postoji vedro nebo“, cirusi elita koje veruju da „vide dalje i bolje“ što su dalje od stvarnosti, nimbostratusi neizbežnosti pod kojima „otpor deluje naivno“. Oko te klasifikacije Anđelković plete fantazmagoriju u kojoj se smenjuju igralište u bloku i nebeska kancelarija arhanđela Mihaila, omladinski forumi i virtuelna pustinja sa kaktusom-kaplarom, blokaderi, svetski velikani i odsjaji sećanja i AMI, veštačka inteligencija „obučavana da bude lider, čuvar i obnovitelj sveta“, sa kojom pripovedač sarađuje i oko koje se otvara završno pitanje knjige: može li se AMI osamostaliti i sama određivati prioritete? Autor prvog srpskog internet-romana i „nekorektnih priča“ iz „Srpskog safarija“ ni ovde ne piše da bi udovoljio: „Loša karma“ je polemična knjiga o iluzijama svih strana, pisana sa ironijom i ilustrovana dokumentarnim objavama, fotografijama i signalističkim radovima „o drugoj strani stvarnosti“. Na koricama je autorova slika „Gogenova pitanja“.