DOMAĆI AUTORI

Filmski princ sa Balkana: uspon srpskog Rudolfa Valentina

Svetislav Ivan Petrović bio je prvi srpski glumac koji je stekao međunarodnu slavu između dva svetska rata. Njegova markantna pojava u nemom filmu privukla je pažnju francuskih i američkih reditelja, a s dolaskom zvučnog filma stekao je svetsku slavu jer je za razliku od mnogih glumaca nemog filma imao dubok i lep glas. Možda je važniji razlog njegovog munjevitog uspeha ležao u činjenici što je bio visok, lep i privlačan muškarac, zbog čega je postao jedan od najtraženijih glumaca svog vremena, nesuđeni naslednik Rudolfa Valentina. Za doprinos popularizaciji filmske umetnosti kralj Aleksandar Karađorđević odlikovao ga je Ordenom Svetog Save prvog stepena.

Kroz portret zavodnika, poliglote i superstara, čitamo o izazovima filmske industrije, atmosferi slave u kojoj se kupao Ivan Petrović, ali i zlokobnih ideoloških zamki koje nije mogao izbeći. Ova moguća biografija pionira srpskog glumišta na svetskoj sceni upoznaće nas sa magičnom pojavom glumca koji je sve svoje autograme potpisivao ćirilicom i izazivao euforiju ženskog dela publike.

„Virtuozno preplićući faktografiju i fikciju, na predlošku mita o Dionisu, Miomir Petrović vraća nekadašnju filmsku zvezdu Svetislava Ivana Petrovića pod svetla reflektora, preispitujući sirenski zov obožavanja i moći, opominjući na jednaku ranjivost i glavnih i sporednih uloga u životu.“
– Nataša Gojković, književni kritičar

„Miomir Petrović nas na zavodljiv način uvodi u svoju studiju o glumi, o dualnosti ljudske psihe, o poziciji umetnika u vrtlogu istorije i tankoj granici između odanosti umetnosti s jedne i političkoj pripadnosti s druge strane. Ivan Petrović je bio glumac na čijoj bi harizmi i slavi mogla i trebalo da pozavidi svaka današnja zvezda Holivuda.“
– Darko Nikolić, filmski reditelj

Neka znanja povlače za sobom nezamislive kazne. 

Kosta Ribićević je osećao nelagodu čim se probudio jednog majskog jutra 1938. godine. Otišao je u svoju radionicu u elitnoj vračarskoj prodavnici satova Ribićević i sinovi da nastavi rad na mehanizmu koji je merio vreme i položaj nebeskih tela na dva kontinenta. Uz to, maštao je o sastanku sa svojom atraktivnom partnerkom Beti. Međutim, nije mogao da ignoriše svoj instinkt - dobio je dve poslovne ponude koje će ga odvesti na putovanje kroz htonski svet i dovesti u kontakt sa duhom njegovog pokojnog starijeg brata.

Miomir Petrović je ispričao slojevitu priču o ambiciji da se osvoji neosvojivo, ali i o gubitku i krhkosti ljudskog bića. U svojoj knjizi "Krotitelji vremena", Petrović kroz senzualne opise beogradskih noćnih klubova i istančane nagoveštaje Drugog svetskog rata, isprepliće sudbine protagonista koje su uhvaćene u vremenski vrtlog.

Radnja knjige podjednako koketira sa istorijskim romanom i magičnim realizmom u stilu Milorada Pavića ili Majkla Murkoka. Svakim okretanjem stranice, čitaoci će biti sve dublje uvučeni u napetu priču o likovima čije se sudbine neumitno prepliću sve do neočekivanog, efektnog finala.

Beogradski prijatelji profesora filmske umetnosti na privremenom radu u jednom od emirata zamišljaju da je njegov život kao sa razglednice. On predaje na elitnom koledžu, ispija skupa pića po damping cenama u raskošnim enterijerima, kampuje pod zvezdama u pustinji, ide na zabave sa grupom prijatelja koji su se svi rodili u istoj zemlji, Jugoslaviji, a ni porodica mu ne nedostaje jer su supruga i sin sa njim.

Kako takav život može bilo šta da uzdrma?

Međutim, kulturni obrasci i arogancija stranog sveta dovešće u pitanje njegovu karijeru.

Elegantni prozaista i pažljivi posmatrač složene stvarnosti Miomir Petrović preneo je u ovom romanu atmosferu lične i globalne pustinje 21. veka.

***

„Nasukan u toj oskudnoj luci gde je tišina skrivena iza stotinu sinkopa, gde se abrazivni i svileni dodiri peska stapaju sa bušnim somotom galaksija, pisac je bezdomnik i brodolomnik, podvižnik tragalac, pripovedač i junak nemoguće misije u zagrljaju sveprisutne smrti, progonjen susretima sa sopstvom, koje je, čini se, moguće doživeti jedino dobrovoljnim progonom u središnji huk sopstvene unutarnje pustinje.“
– Blažo Popović, novinar

„Miomir Petrović nas vozi kroz emiratsku priču uz raznolike junake, koji su sa ovih prostora, uz njega, poslom došli u taj deo zapadnog istoka. Fantastično opisan jedan malo poznati svet, život, običaji.“
– Goran Stojičić, književnik

„Determinisanu vetrovima, Središnju pustinju podižu neimari sabrani iz svih delova sveta, s krhkim znanjem i matičnim jezicima, ali i ohološću i idolatrijom, neimari koji pod prinudom diktiranog tempa stvarnosti rastaču čovečanstvo da bi unutarnjom tišinom pobunjenom protiv despotizma i tiranije sagradili fatamorganu.“
– Laura Barna, književnica

Tajni putevi dva rukupisa koji su se ukrštali, drame „Čopor” i romana „Pankration”, poput planinske reke nestali su u nekoj vrtači, postali podzemne vode i dvadeset godina kasnije ponovo su pred nama. Jedna drama po kojoj je nastao jedan roman, prvi put u knjizi - u diptihu „Šumski čopor”.

U ne tako dalekoj budućnosti, Evropa je rasparčana na kantone kojima upravlja centralizovana svetska vlast a stanovništvo većeg dela sveta živi život sličan logoraškom, tu i tamo pokušavajući da se odupre sveprisutnoj represiji. Beograd je Vavilonska kula podeljena na strogo kontrolisane kvartove po kojima gamižu milioni emigranata svih rasa i vera nastanjeni tu iz nužde ili po kazni.

Na raskrsnici Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve, Gundulićevog venca i Carigradske, jedna žena će na misteriozan način izgubiti život. Šestoro ljudi, komšija i poznanika, biće svedoci njene smrti i svako će tvrditi da je video nešto sasvim drugo. Među njima će se naći i Lasica, bivši fizičar, stručnjak za svetlost i veteran pobunjeničke organizacije Oslobodilački front. On će započeti svoju privatnu istragu o tom incidentu i ne sanjajući u kakve će ga političke, geostrateške i kriminalne vode odvesti potraga za istinom.

Black Light Miomira Petrovića je roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije ali i svojevrsni priručnik za otpor, akciju i nepokoravanje.

„Budućnost iz romana Miomira Petrovića desiće se prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se spreči, ali čitanjem makar možemo na nju da se pripremimo. I usput da uživamo u briljantno osmišljenoj i vođenoj priči, koja počinje kao košmarna futuristička rašomonijada, a s vremenom se pretvara u nešto još uzbudljivije, oštro i svoje. Jedva čekam da se po Black Lightu jednog dana snimi TV serija.“ Oto Oltvanji