DOMAĆI AUTORI

"Nije bilo gužve. Gotovo nikog, pa ni kroz grad, a imao sam te neke propusnice pa mi se moglo. Grad je ličio na onaj u kom sam rastao. Nekoliko kola je bilo na ulicama tek. I oni su imali propusnice. Nije taj narod odavno hrabar, a kamoli junački, pa da je izašao neko na svoju ruku da prkosi represiji. Represija plaši, mediokritete ponajviše, palanka je leglo mediokriteta. Leglo. Kao leglo zmija. Leglo, u administraciji zavaljenih, mediokriteta, gmizavaca, poleguša palanačkih, naskakuša..." Novi roman Saše Đurovića.

"Mnoge priče počinju opisom karakterističnog šarma malih gradova. Grad u kom sam rastao je, moguće, imao neki šarm, ne znam koliko karakterističan. Možda sam zaboravio.. Palanka k’o palanka, makar u vrijeme mog odrastanja. Palanka koja je tekla kolotečinu. A i ta palanka tad je bia velegrad za isti taj grad kasnije. Grad čine ljudi.
U „gradu“ je ruralna svijest postala dominantna pa ne ispunjava elementarni uslov taj prostor da bi se tretirao kao grad. A nekad jeste, ispunjavao taj uslov. Bio je to grad, u provinciji. Istine radi ima malih gradova sa šarmom karakterističnim. Plzen je takav grad. U Plzenu sam boravio jedne zime, baš onda kad su se civilizovano odvojile Češka i Slovačka. Pa i u Vojvodini ti gradovi neki, imaju taj karakterističan šarm. Oni mali kao Titel, a pogotovo oni veći, kao što je Sombor.
„Karakteristični šarm malih gradova..“ Ekvivalentno zakonu malih brojeva.. ili ne? I u karakterističnom šarmu malih gradova prošlost je jedino izvjesna. I nepromjenjiva je. Štivo je ovo, u većini, o prošlosti jednoj. O prošlosti jednoj, socijalnoj, individualnoj.
Nije „portret umetnika u mladosti“. Štivo je ovo o prošlosti jednoj sociološkoj, psihološkoj. O prošlosti ambijentalnoj pogotovo. Filmskoj prošlosti. O prošlosti svakovrsnoj."