DOMAĆI AUTORI

Ove reči nisu plač nad žrtvama niti kletva upućena krvnicima. Nisu pohvala niti uvreda za bilo koga. One su slika tragičnih podela jednog naroda i strahota koje su nastale kada su se svoji okrenuli protiv svojih, negirajući da su jedno isto i radeći, u korist tuđih interesa, stvari nezamislive umu normalnog čoveka. One su tužno podsećanje da srpski dušmani bez Srba ne umeju ni zločinci da budu.

Janičar

Dva brata, dve vojske, dve sudbine...

Potresna priča o najstrašnijem periodu srpske istorije

Godine 1521. Smederevski sandžak bio je jedan od najsevernijih krajeva moćnog Osmanskog carstva, polazna tačka za prodor u samo srce Evrope. Težak ali mahom miran život seljana tog kraja promeniće se iz korena kada u njihov kraj dojaše četa elitnih turskih vojnika, janičara, naplati danak u krvi i odvede grupu sasvim mladih dečaka u Istanbul. Tom prilikom će se razdvojiti i dva rođena brata, Stefan i Gojko, čije će životne priče poći sasvim različitim tokom sve dok se jednoga dana ponovo ne ukrste na potpuno neočekivan način... Potresna priča, kakvih je širom Srbije bilo na stotine, preko sjaja i bogatstva sultanovih odaja zapravo nas vodi u najmračniji i najtužniji period srpske istorije.

Ustanik

Šumadijska priča, dva veka daleka.

Nad Srbijom je ugašeno Sunce. Ostavljena da se sama bori protiv moćne imperije, pala je na kolena, u krvavo blato. Preživeće teške vekove u ropstvu pre nego što se Osmansko carstvo bude urušilo iznutra, izjedano pohlepom i nelojalnošću vlastele i janičara. Nabijaće je na kolac, okivati u lance, kidati kožu usijanim kleštima, ali joj neće slomiti slobodarski duh. Boriće se, jadna i izmučena, da zbaci okove i protera zlotvore. To joj dugo neće uspeti, sve dok u srcu Šumadije ruke nekih hrabrih ljudi ne zapale ustaničke baklje koje će je obasjati svetlošću slobode.

Četnik

Kroz krvave ustanke i ratove za nezavisnost, Srbija je povratila državnost. Od zlostavljane, zapuštene turske domaćice postala je gizdava princeza oko koje su se sa svih strana sjatili prosci, neki sa cvećem, neki sa trnjem u rukama. No ona je bila dovoljna sama sebi, željna da uživa kao svoja na svome i u toplo majčinsko krilo uzme i onu svoju decu koju su još uvek čvrsto stezale turske kandže. A narod? Dočekao je slobodu, ali se nije otarasio muka. Dok su se neki basnoslovno obogatili, većina je dopala teške bede i živela tek da bi preživela, uboga i često neuka, svakodnevno bolno podsećana da zulumćari i dalje postoje, samo što govore i oblače se drugačije od Turaka. Za vlast u oslobođenoj Srbiji godinama su se bespoštedno borile iz seoskog blata ponikle srpske dinastije čija je krv naprasno poplavela. Potomci dvojice vođa srpskih ustanaka, Karađorđevići i Obrenovići, kovali su zavere, dizali bune, svrgavali i ubijali jedni druge. Tako je počeo i 20. vek...

Početak je devedesetih u Srbiji, početak tragičnog kraja jedne zemlje i jednog doba.

Tog devetog marta 1991. godine poražen je ceo jedan narod, izgubljena su dva života, ispreplele se sudbine mnogih svesnih i slučajnih učesnika pobune čiji neuspeh i dan-danas nosimo na duši kao slovo srama.

Jedan od njih je i momak koji je do tog sudbonosnog dana bio samo mlad, gnevan i neprilagođen. A onda ga je taj dan gurnuo u provaliju...

Dinamična priča koja čitaoca vodi u svojevrstan književni bioskop, i u njegovoj tami baca svetlo na neke mračne strane savremene Srbije.

Triler bez preterivanja.

Šumadijska priča, dva veka daleka.

Nad Srbijom je ugašeno Sunce. Ostavljena da se sama bori protiv moćne imperije, pala je na kolena, u krvavo blato. Preživeće teške vekove u ropstvu pre nego što se Osmansko carstvo bude urušilo iznutra, izjedano pohlepom i nelojalnošću vlastele i janičara. Nabijaće je na kolac, okivati u lance, kidati kožu usijanim kleštima, ali joj neće slomiti slobodarski duh. Boriće se, jadna i izmučena, da zbaci okove i protera zlotvore. To joj dugo neće uspeti, sve dok u srcu Šumadije ruke nekih hrabrih ljudi ne zapale ustaničke baklje koje će je obasjati svetlošću slobode.

Dva brata, dve vojske, dve sudbine...

Potresna priča o najstrašnijem periodu srpske istorije

Godine 1521. Smederevski sandžak bio je jedan od najsevernijih krajeva moćnog Osmanskog carstva, polazna tačka za prodor u samo srce Evrope. Težak ali mahom miran život seljana tog kraja promeniće se iz korena kada u njihov kraj dojaše četa elitnih turskih vojnika, janičara, naplati danak u krvi i odvede grupu sasvim mladih dečaka u Istanbul. Tom prilikom će se razdvojiti i dva rođena brata, Stefan i Gojko, čije će životne priče poći sasvim različitim tokom sve dok se jednoga dana ponovo ne ukrste na potpuno neočekivan način... Potresna priča, kakvih je širom Srbije bilo na stotine, preko sjaja i bogatstva sultanovih odaja zapravo nas vodi u najmračniji i najtužniji period srpske istorije.

Dragi čitaoče, likovi u priči koja je pred tobom nemaju imena i nacionalnost. Nije bitna njihova boja kože ni bilo kakva ubeđenja ili opredeljenja. Oni su osobe kakve svakodnevno srećeš na ulici ili poslu, u školi, gradskom prevozu ili parku, na fakultetu, utakmici, koncertu, pozo rišnoj predstavi… Javljaš im se, i oni tebi, sa osmehom na licu, nekada iskrenim, nekada tek reda radi. A možda se i gledate ispod oka, mrko, zbog ničim izazvane antipatije ili nekog postupka sa kojim se ne slažete. Deliš sa njima sedište ili klupu, ćaskaš ili se gurkaš u redu pred nekim šal terom ili kasom. Nervozno trubite jedni drugima u koloni vozila zaglavljenoj u saobraćajnoj gužvi. Oni su tvoji pri jatelji, rođaci, komšije, školski drugovi, kolege, partneri… Ili tek slučajni prolaznici kroz tvoj život, koji u njemu ne ostavljaju nikakav trag. Zemlja u kojoj žive moji izmišlje ni junaci takođe nema ime. Nalazi se svuda i nigde. Ali, nije mnogo drugačija od te u kojoj ti živiš. Ima dva skoro u svemu podjednaka dela, severni i južni. Njihovi stanovnici govore istim jezikom, slične su vere, imaju iste svakodnev ne probleme i zadovoljstva. Koliko god ovaj roman bio plod književnikove mašte, sve što budeš pročitao na stranicama koje slede već se negde desilo, dešava se ili će se tek desiti. Jer, i na ovim stranicama i van njih, ljudi su samo ljudi.