U martu 1928. brzim vozom iz Trsta na zagrebački Glavni kolodvor stiže „trgovac vinima“ Fabio Santoro. U duplom dnu torbe ima notes, a u notesu, prvo ime: general Vitorio Adrijani, čovek koji ga je stvorio i kome jedino veruje. Santoro je najbolji agent italijanske vojnoobaveštajne službe, a njegov zadatak u desetogodišnjoj Kraljevini SHS jednostavan je samo na papiru: isplesti mrežu preko koje zavera stiže „u koferu opranog novca“. Ali u Zagrebu ga čeka prevoditeljka koja je detinjstvo izgubila u plamenu rata, a ime u tišini sobe bez prozora, gde su joj šaputali „pretnje i obećanja u istoj rečenici“. Dvoje agenata, dve službe, jedan grad „zategnut kao poderana koža na dobošu“ – i igra u kojoj „jedni prežive, a drugi zauvek nestanu“.
