Proza Srebrenke Ilić pripada ovom vremenu. Ona nas upućuje na neke bitne, a nerazrešive antinome egzistencije u kojoj kao da je nemoguće svako ravnotežno stanje duše i spokojstvo mira.
Ponor se može prevazići, slutimo, samo ako intenzivna pozitivna osećanja, iznad svega ljubavi, jesu, u izvesnom smislu, kreativna.
