DOMAĆI AUTORI

Kada po prvi put, nakon mnogo godina, dođe iz Toronta u Beograd, Aleksandar pokušava da živi ono što smatra da mu je nasilno oduzeto – bezbrižan i rasterećen život jednog dvadesetogodišnjaka.

Iz Beograda je pobegao početkom devedesetih, kao ratni dezerter. Za sobom je ostavio mnogo nerazrešenih odnosa: sa ocem, koji odavno nije živ, sa prijateljima i rodbinom, sa rodnim gradom, a ponajviše sa svojom nedavno preminulom majkom. Njeno prisustvo ne napušta porodični stan sa pogledom na Kalemegdan i devojačkom sobom, u kojoj je Aleksandar proveo svoje tinejdžerske dane.

Duboko razočaran svojim dosadašnjim životom u Kanadi, odnosom sa ćerkama, karijerom, i mnogim izborima koje je napravio ili koje su drugi napravili umesto njega, on nastoji da počne sve iz početka. Otpočinje intrigantno i uzbudljivo druženje sa dvostruko mlađim parom, Milicom i Ognjenom, pripadnicima nove generacije Beograđana, koji se sudaraju sa sopstvenim željama, ambicijama, strahovima i sazrevanjem.

Trudeći se da živi svoj novi-stari život na maksimumu, Aleksandar stavlja na ispit i svoj duh i svoje telo. Dok juriša napred, on upoznaje iznova sebe i gradi nove odnose, ali oni stari, nerazjašnjeni, ne prihvataju tako lako da ostanu u prošlosti.

Debitantski roman Stevana Vraneša je priča o novim počecima, pokušajima da se sastavi život i ponovo pronađe njegov smisao. Opisujući naizgled obične i svakodnevne situacije, Vraneš uspeva na precizan način da prikaže i društvo i vreme u kojem živimo. Njegove rečenice izazivaju smeh, ali i osećaj tuge, nelagodnosti i teskobe. Pišući o junacima koji su oštećeni, rezignirani, ali i besni, grizu i puni su života, autor nam oslikava jedan nesentimentalni, intrigantni i nadasve upečatljiv portret današnjeg Beograda.

Prošlo je već nekoliko godina otkako su Luk i Eli prvi put kročili na tlo Crvene planete.
Sadnjom višanja na Marsu, koje zasad jedine uspevaju na ovoj turobnoj planeti, otac i
ćerka započinju uzbudljivu potragu za tajnama ukopanim u naslage crvenkaste prašine.
Stabla puna tamnocrvenih plodova rastu pod svodovima svih specijalizovanih
plastenika, osim u jednom – Rejonu 24.
Dok se unutrašnjost njihovih astronautskih odela sve više puni usamljenošću, strahom,
nerazumevanjem i tugom, tragični događaji iz prošlosti nastavljaju da ih pritiskaju kao
sumorna izmaglica Marsa. Iako često primoravaju sebe da ne razmišljaju o domu koji su
privremeno napustili, iskre njihovih priča i sećanja nemoguće je u potpunosti ugasiti –
one ih vuku ka bitnim sitnicama i događajima koji su oblikovali njihove živote. Zašto je
važno na koji način Eli jede višnje i koje je drvo Luk zasadio kad je bio mali? Da li staro
imanje, voćnjak, obližnje jezero, utihnuli seoski vašar i mreža isprepletenih kanala i
šumaraka mogu biti skelet i životni sistem jedne porodice?
U svom debitantskom romanu Boris Džinić vešto prepliće prošlost i sadašnjost svojih
junaka i donosi nam dirljivu priču o snazi uspomena, ljubavi, bolu, patnji i neraskidivim
vezama među ljudima. Rejon 24 podseća nas da je i na najmračnijem mestu moguće
sačuvati radost življenja i veru da se onome što nas čeka vredi vratiti."