DOMAĆI AUTORI

Ovo je roman koji je teško staviti u bilo koju određenu kategoriju. Prema rečima recenzenata i ljudi koji su ga već pročitali, mogao bi se nazvati srpskim Majstorom i Margaritom. Pre svega, ovo je višeslojno filozofsko delo, koje nas tera da preispitujemo sebe, svoj stav o dobru i zlu, svoj stav o Bogu. Čitajući ga, vi ste konstantno na granici skandaloznog i tabua, a pri tom ostajete u zoni sigurnosti. Ovo je roman nepredvidljive radnje, roman koji će vas naterati da pomislite kako je i sam Kventin Tarantino upetljao prste u smišljanje radnje. Luciferov put je roman o svrsi i potrazi za istom koja čovečanstvo prati od njegovog nastanka do danas.

U ovom delu Jovana Dučića je sabrano iskustvo čovečanstva, iskristalisana refleksija pisca, formiran pogled na svet, život i čoveka.

Vrhovno načelo Dučićeve poezije jeste naći najsavršeniji izražaj. On je zaista nadmašio sve što je do njega stvarno u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu, - otmen, diskretan, duhovit i ljubak.

Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom.


“Svi ljudi imaju iste mane, ali nemaju iste vrline; u tome je i sva razlika između velikih i malih ljudi. Ljude treba suditi samo po njihovim vrlinama, a ne po njihovim manama; međutim, po vrlinama nas ocenjuju samo naši prijatelji, a naši neprijatelji nas ocenjuju samo po našim manama. Stvarno, svaki čovek je bio gotov da bude razbojnik po svojim instinktima, ali svaki čovek nije bio po instinktima gotov da bude dobar: zato što za dobrotu treba više mudrosti nego instinkta, i što u prirodi ne postoji zloća i dobrota nego samo borba za život između jačih i slabijih”.