DOMAĆI AUTORI

Služba informacija je imala tri broja preko kojih su se dobijala obaveštenja. Preko 988 su korisnici mogli da dobiju brojeve telefona, preko 981 su se dobijala razna obaveštenja a preko 984 sportski rezultati.

Postojale su još i službe 902 i 901. Preko 902 su uspostavljane veze u okviru SFRJ, a 901 je bila Međunarodna služba koja je povezivala telefonske pretplatnike sa inostranstvom.

U tim službama su radile uglavnom žene, one su bile u ogromnoj većini. U svim ovim službama koje su se odazivale preko trocifrenih brojeva muškaraca je bilo koliko i prstiju na obe ruke.

U romanu su opisani doživljaji novopečenog telefoniste u navedenim službama, ali i ne samo u službama već i u gradu u kome se otvara prvi kafić i prva privatna galerija. Nad glavom momka koji uskoro puni 27 godina stoji i vojni poziv koji će ga sputati da punim plućima uživa u životu.

Dnevnik za Mašu - Moja američka avantura intimna je, snažno proživljena proza u formi ličnog dnevnika, u kojoj Branislav Cvetković beleži iskustvo odlaska, rada i opstanka u savremenoj Americi, posmatranoj iz perspektive čoveka koji dolazi spolja i plaća punu cenu tog susreta. Kroz svakodnevne zapise lično iskustvo prerasta u univerzalnu priču o razdvajanju, odgovornosti i unutrašnjoj izdržljivosti.

Državni revizor razvija atmosferu intimnog ispovedanja i pruža snažan literarni izraz savremenog doba. Tekst osvetljava borbu za integritet i naglašava snagu pojedinca koji istrajava u potrazi za smislom.

Koliko daleko smeš da ideš u potrazi za istinom — i šta se dešava kada ona počne da te progoni?

Kriminalistički roman „U zagrljaju smrti“ vodi čitaoca u naizgled idiličan primorski grad, gde blještavo sunce i turistički sjaj prikrivaju slojeve nasilja, korupcije i duboko zakopanih tajni. Ispod mirne površine, istina vreba — spremna da uništi sve što dotakne.

Glavni junak Leon, profesor matematike koji radi kao hotelski recepcioner, suočava se s nezamislivim gubitkom kada mu sestra Izabela biva brutalno ubijena. Ne mireći se sa zvaničnom verzijom događaja i uprkos upozorenjima policije, Leon započinje sopstvenu istragu. Svaki novi trag otkriva mu nepoznata lica njegove sestre, ali i mračne pukotine u sopstvenom životu.

Kako se krug osumnjičenih širi, postaje jasno da u ovom gradu niko nije bezgrešan. Iza razglednica i osmeha kriju se kriminalne mreže, droga, zloupotrebe moći i neizgovorene pretnje. Granica između žrtve i krivca postaje sve tanja, a poverenje luksuz koji niko ne može da priušti.

„U zagrljaju smrti“ je napeti kriminalistički triler koji prevazilazi žanr: roman o porodici i izdaji, o društvenim razlikama i iluziji kontrole, o trenutku kada se svakodnevna normalnost raspada pod težinom istine. Kada prošlost jednom ispliva na površinu — povratka nema.

Moje sunce zauvek nije knjiga koja se čita u prolazu. Ona zahteva da se zastane, da se udahne i da se uđe u priču do kraja. To je roman koji potresa i ostavlja trag, jer se njegova suština ne nalazi u laganom bekstvu iz stvarnosti, već u suočavanju sa njom, u njenoj punoj snazi i bolnoj lepoti.

Naizgled obično letovanje prerasta u priču koja nosi daleko više od sunčanih dana i morskih pejzaža.

Pred čitaocem se otvara roman u kojem se iza spontanih odluka i slučajnih susreta kriju duboki lomovi, suočavanja i tiha pitanja koja ne dopuštaju lako bekstvo. Svaka emocija je snažna, svaka odluka nosi težinu, a u toj težini leži i istinska lepota romana.

Moje sunce zauvek nije knjiga koja se čita u prolazu. Ona zahteva da se zastane, da se udahne i da se uđe u priču do kraja.

To je roman koji potresa i ostavlja trag, jer se njegova suština ne nalazi u laganom bekstvu iz stvarnosti, već u suočavanju sa njom, u njenoj punoj snazi i bolnoj lepoti.

Na ivici slučajnosti je napet psihološki triler snažnog introspektivnog glasa, sa elementima autofikcije koji spajaju izgradnju tenzije sa emocionalnom autentičnošću.

Tatjana, dizajnerka enterijera u Barseloni, budi se posle poslovnog ručka bez ikakvog sećanja — i sa tajnom koja može da joj promeni život, skrivenom u satima kojih nema. Svaki korak ka istini uvlači je dublje u mrežu laži, manipulacije i opasne želje. Ništa nije onakvo kakvim izgleda, a nikome ne može u potpunosti da veruje — čak ni muškarcu kojem ne može da odoli.

Roman (57.000 reči) donosi višeslojnu introspektivnu naraciju, napetu radnju i neočekivane obrte. Privući će čitaoce koji vole Gone Girl Gillian Flynn i The Girl on the Train Paule Hawkins, dok njegov intimni pripovedački ton i kompleksna ženska protagonistkinja podsećaju na prozu Elene Ferrante.

„Još uvek dišem“ je intimno i potresno svedočanstvo žene koja je u najtežim životnim trenucima odlučila
da bira – život.

Miljana Aćimović Stefanović , majka četvoro dece, supruga, preduzetnica i borac, čitaoce vodi kroz zapise nastale tokom višegodišnje borbe sa karcinomom. Stranice ove knjige nose miris bolničkih hodnikai ukus metalnih terapija, ali i toplinu porodičnih zagrljaja, iskru prijateljstava i snagu svakog novog jutra.

„Još uvek dišem“ je priča koja ostaje u mislima dugo nakon što se poslednja stranica zatvori – priča koja menja pogled na život

Uroš Davidović donosi sirov, emotivan i razoružavajuće iskren roman. „Olovna ljubav“ je priča o muškarcu i ženi koji ne mogu jedno bez drugog, ali još manje jedno sa drugim. Na pozadini prepoznatljive stvarnosti – seksa, moći, malograđanštine, malignih dijagnoza i sveprisutne korupcije – razvija se ljubavna priča opterećena tajnama, moralnim kompromisima i telima koja više ne znaju gde pripadaju. Davidović piše bez rukavica. Njegov stil je brutalan i liričan u isto vreme, a protagonisti nisu junaci ni antiheroji – oni su samo ljudi, zarobljeni u svetu u kojem ljubav ima težinu olova. „Olovna ljubav“ čita se kao ispovest, a doživljava kao udar – u stomak, u srce i u savest.

Koliko jedan propušten susret može da preusmeri čitav život? Koliko snažno u nama može da traje ono što nikada nije dobilo svoj epilog? „Manhattan Meadow“ je intimna, potresna i zrela ispovest o ljubavi koja je došla prerano, a možda ipak – tačno na vreme. Ovo je priča o vezi koja nije imala svoju formu, ali je imala dušu. Ovo nije samo sentimentalna priča. Ovo je svdočenje o borbi čovekovog bića sa nametnutim društvenim normama –o misterji zvanoj ljubav i ljubmora i konačno utisaju duhovnog sveta na našu stvarnost.

„Poslednje pismo“ je priča o ljubavi, gubicima i tajnama koje oblikuju naše živote. Grejs, mlada žena zarobljena u monotoniji svakodnevnice, suočava se sa istinama koje prete da razotkriju sve u šta je verovala.

Dok pokušava da održi stabilan odnos sa svojim dečkom Džonom, neočekivani događaji stavljaju njenu veru na iskušenje. Da li su ljubav i poverenje dovoljni da se prevaziđu izdaje? S druge strane, Nejtan, umetnik koji je izgubio inspiraciju, traži smisao u svetu u kojem ga ništa više ne pokreće.

Kada se njihovi putevi ukrste, ono što je nekada bilo sigurno postaje upitno, a prošlost se vraća u najneočekivanijem trenutku. U romanu ispunjenom emocijama, napetim susretima i unutrašnjim borbama, Marija Đorđević nas vodi kroz priču o tome kako jedan trenutak može promeniti sve.

Da li prošlost zaista može ostati iza nas? I koliko smo spremni da rizikujemo za istinu?

Ovo je nestandardna ljubavna priča, putopis, a najviše priča o potrazi za ličnom autentičnosti-misija da svoj život vratiš sebi.