DOMAĆI AUTORI

Upokojavanje prosektora Majerhofera je roman neobično dugih, izuzetno stilizovanih rečenica koji prati sasvim kratak period, nekoliko poslednjih trenutaka u životu gospodina Kristijana Majerhofera Mlađeg, prosektora u lokalnoj bolnici
u Hajdelbergu, u Nemačkoj. On u poslednjem času traga za sećanjima i osećanjima, a sve se pretvara u metafizički triler ili postmoderni pikarski roman. Na tom putu on će otkriti svoje istinsko lice i poreklo, i u toj istini neće biti ničeg utešnog sem istine same po sebi.

Autor romana kaže da je inspiraciju tražio u poetskoj filozofiji i jeziku Fridriha Helderlina, „karakterizaciji“ likova Roberta Muzila, atmosferi romana Tomasa Mana i Franca Kafke, stilizaciji Henrija Džejmsa i poetičkom čvoru kakav postoji u prozi Danila Kiša. On veruje u visoki stil književnog pripovedanja i ideju književne forme. Uprkos svemu i savremenom svetu, on veruje u apsolutnu univerzalnost svoje priče koja neće biti sputana teskobama geografskih ograničenja.

"Može li naša savremenost da stane u roman ako se u njemu traga za autentičnim životom? Da li je prijateljstvo važnije od novca a uspeh od poštenja? Ima li ljubavi i posle svega? Da li je to bila nova revolucija ili sunovrat?"

"Viktorija je roman koji govori o svemu tome i spaja povratak sa letovanja, umesto čuvenog povratka Čarnojevića iz rata, sa moralnim krahom posle socijalizma – daleko je sunce ostaje još dalje. To je jedan nemogući spoj u kojem Marko Krstić odmah hoće sve, i liriku duše i triler života, i istoriju
književnosti i rehabilitaciju (kontra)revolucionarnog sloma. Viktorija je, međutim, neodoljiva dekoraterka koja na nogama ima sandale. Ljubav ne menja stvari ali spasava duše."