ČAROBNI PRSTI

Autorka bestselera Grabljivica i Ljubav u doba kokaina.

– Čitala sam da monasi imaju mnogo veća iskušenja od nas mirjana, ali i mnogo veću snagu da se sa tim izbore.

– Ima istine – odgovorila je monahinja, zamislila se i nastavila: – Kada bi ljudi znali koliko je teško živeti u manastiru, niko ne bi došao, ali kada bi osetili tu ogromnu blagodat i radost, svi bi potrčali da se zamonaše. Teže je nego u svetu, ali je zato neuporedivo lepše nego u svetu. Mada… Nisam više ni sigurna da je teže. Kada se informišem o savremenim dešavanjima, često se pitam kako jadni ljudi uopšte izdržavaju da žive u ovakvom svetu, obezboženom i dehumanizovanom. U svetu koji je prvo ukinuo Boga, a zatim i Čoveka.

„Putovanje ka Bogu je priča o čoveku i njegovim ranama, o padovima koje skrivamo i od drugih i od sebe, ali pre svega o mogućnosti da nijedan pad ne mora biti poslednja reč o našem životu. Kroz sudbine svojih junaka Simonida Milojković govori o zavisnostima, strastima, krivici, opraštanju, pokajanju i dubokoj čovekovoj potrebi koju ne mogu ispuniti ni uspeh, ni uživanje, ni drugi čovek – potrebi za Bogom. Ovo je roman o povratku. O putu koji ponekad počinje tek onda kada se svi naši drugi putevi završe. I o istini koju tako lako zaboravljamo: čovek može biti teško ranjen, može daleko zalutati, može čak izgubiti sebe – ali dok god je živ, put ka Bogu ostaje otvoren.“ – Arhimandrit Vasilije Kostić

„Jelenu, ženu koje nema, Andrićevu zaumnu pletisanku, Simonida Milojković je prevela na mnoge mušte i nemušte jezike našeg vremena, pokazujući da na putu prema Bogu nije najgore upasti u bezdan nego i poverovati da nam je na dnu dom.“ – Akademik Matija Bećković

Potresna priča o ženi spremnoj da prekorači granice spasa i greha zarad onoga za čim joj duša žudi.

Bela Crkva, pred kraj 19. veka. Ana Rauh zarobljena je u hladnom braku bez ljubavi i razumevanja, dok njene nade da će se ostvariti kao majka polako ginu. Svesna da joj vreme izmiče, ona odlučuje da poveruje u legende o Vučjoj dolini – zaboravljenom i zagonetnom kutku skrivenom duboko u homoljskim šumama. Drevna predanja kažu da tamo obitava tajanstvena sila sposobna da usliši njenu najdublju želju. Prkosujući zimskoj surovosti i neizvesnosti, Ana kreće na rizično putovanje sa koga više nema lakog povratka.

Kada se konačno vrati u rodnu ravnicu, shvata da više ništa nije isto. Svedočanstvo onoga što je doživela u Homolju uzdrmalo je temelje njenog celokupnog sveta. Dok se krivica i strast, surova realnost i narodna verovanja nezaustavljivo prepliću, Ana uviđa gorku istinu: svako čudo ima svoju cenu.

„Vučja dolina je roman dubokih emocija koji deluje kao da je izrastao iz samog života. Preplićući složene porodične odnose sa motivima iz našeg folklora, Milena Sekulić Odalović proreže pravo do najosetljivijih kutaka ljudske duše, ostavljajući nas pred pitanjem: koliku bismo žrtvu sami podneli zarad sopstvenih snova?“
– Zoran Petrović

„Ova priča počinje tišinom nesrećne svakodnevice, a odvodi nas u svet u kom mit, snovi i potisnuta osećanja razotkrivaju ono najskrivenije u čoveku. Pred nama je mračna, intimna i opčinjavajuća drama o ženi koja je morala da izgubi sve poznato da bi konačno spoznala samu sebe.“
– Aleksandar Tešić

Sonja je navikla na nesanicu i na živote koje popravlja svima osim sebi. Kada posle dugo vremena otputuje u Novi Sad kod prijateljice Jasmine, jedno veče i jedan poznanik – Miloš – pokrenuće ono čemu se više nije nadala. „Ponovni susret“ je novela inspirisana istinitim događajima: priča o ljubavi koja se vraća kada je čovek otpiše, o strahu da se ponovo veruje i o hrabrosti da se kaže „volim te“ i posle svega. Nada Đorđević, pesnikinja koja piše od mladosti, u svom proznom prvencu ispisuje toplu, jednostavnu priču za sve koji su „voleli strasno, makar jednom davno“.

Mene je život mazio dok nisam odlučio da postanem ovo što sam danas: EOS-Sigma. Odrekao sam se porodice, obrazovanja, svega – takva mi je priroda. Posle dve propale veze odrekao sam se i žena i zakleo se da ću ostati sam, srećan, sa statusom neuhvatljivog. I bio sam zadovoljan životom – dok jedne snežne noći preko haube mog džipa nije preletela devojka koja je bežala glavom bez obzira. Odlučio sam samo da joj pomognem. Ali pomoć je probudila nagone, nagoni osećanja, osećanja potrebe – i ja sam se našao u beznađu. Jer njen život je sada zavisio od naših veština.

U timu Sigme ja sam oko i mozak svake operacije. Predviđam, pratim, obaveštavam – u mojim rukama su tuđi životi, jer moja pogrešna procena može skupo da košta. Kad su misije u pitanju, nema mi ravnog. Nije mi bilo ravnog ni kod devojaka: nikad dvaput sa istom. A onda me je jedna pogrešna procena – i jedan ružan postupak – dovela do kolapsa. Prvi put u životu postavio sam sebi vezu kao izazov. I bilo nam je dobro, sve dok zbog mene nije postala meta klana. Za nekog čiji je IQ 159, ispao sam neviđeno glup: ispostavilo se da je lakše predvideti ceo tok misije nego shvatiti šta imaš – dok ne izgubiš.

Svane ti jedno jutro i shvatiš: ništa nema smisla. Posao tone kao Titanik, dve prijateljice su daleko, svako ima svoj život a ja imam izbor. Ili odlazim u London ili Njujork da recenziram knjige, ili ostajem da nesrećno vegetiram. Biram odlazak. Ali pre toga – Crna Gora, more i moje dve drugarice: da još jednom budemo 3u1 pre nego što krenem ispočetka, daleko od svih. Precizan plan prvi mi remeti Emilijan, koji kreće sa mnom ubeđen da će sestru vratiti „gde joj je mesto“. E, to se neće desiti dok sam ja živa – niko mojim drugaricama sreću kvariti neće. Imala sam ja plan i za njega, i za ostale. Jedino nisam planirala da glumim Šukinu devojku, ne bih li ga spasla od baba Bule i baba Ljeposave, koje su rešile da ožene poslednjeg nezbrinutog Šukovića.

„Gospođica Una je mislila da će kao detektivka hvatati kriminalce — a ne muškarce."

Una, mladi detektiv željna dokazivanja, odluči da pomogne prijateljici i napravi mali, potpuno nevini (po njenom mišljenju) prekršaj: zavede pogrešnog tipa i ukrade mu sitnicu. Samo što joj sada na stolu završava — njen sopstveni slučaj.

Dok pokušava da reši slučaj i spasi obraz, mora da se nosi s Rajanom, zgodnim muškarcem koji ne odustaje od šarma ni kad preti da umeša policiju. A baš kad pomisli da su komplikacije dostigle vrhunac, pojavljuje se novi muškarac u njenom životu. Oliver je ozbiljan, naočit, nepristojno sklon da je spašava, pun strpljenja i zna sve njene tajne.

Najveća zagonetka za Unu biće kako da sačuva srce, preživi sopstveni haos i pritom izgleda kao da sve drži pod kontrolom.

Autorka romana Buket žutih ruža. Roman satkan od ljubavi i uspomena

Pisanje sam otpočela sa osmehom na licu. Dobro raspoloženje me je držalo sve vreme tokom rada na ovom romanu u pričama, koji je prerastao u roman lika, roman jednog para koji stvara svoj mali svet. Neki će se u njemu prepoznati, drugi će se zamisliti nad napisanim, treći će se dobro zabaviti, što mi je sveukupno i bio cilj. – Lj. Š.

Ovo je roman o braku, o peripetijama koje prate njegovo ugovaranje, sklapanje, proslavljanje godišnjica... O familijama koje se upoznaju i nastavljaju združene istim putem. Obe strane Drine slavi život, porodicu, podmladak, kumstvo, druženje, običaje, narečja uz mnogo humora i opisa dirljivih trenutaka.

„Drina je osa simetrije u kojoj likovi sagledavaju međusobne sličnosti kao u kakvom ogledalu. Sklopivši posljednju stranicu ove knjige, prefinjene ljepote, prizivamo Andrićevo geslo kako je najveća radost u običnom danu i u svemu što on nosi.“ – Sanja Savić Milosavljević

„Prerastajući iz fragmentarnih priča u roman o jednom paru, ovaj rukopis svedoči o trenutku kada su likovi oživeli. Njeni junaci preko Drine ne prelaze samo sa pasošem i koferima, već sa srcem spremnim da primi novu melodiju, drugačije običaje i novi ritam života. Most koji su podigli počiva na čvrstim stubovima – razapet između ekavice i ijekavice. Ovo je roman o herojstvu svakodnevnog života, o nasleđu koje ostavljamo deci i dokaz da pravi mostovi ne spajaju samo dve obale, već i sudbine generacija.“ – Slavica Mastikosa

Ptica koja pamti nebo - Slavica Mastikosa

Koliko dugo jedna tajna može da ostane skrivena? I šta se događa kada prošlost konačno pronađe put do istine?

Kada ih jedna naglo prekinuta ispovest spoji na samom prelazu u novi milenijum, carinik Miško i doktorka Zoja započinju potragu koja će promeniti njihove živote. Tragovi ih vode ka misterioznom dosijeu Gavrić i zagonetnoj Ljubici Tici, otvarajući vrata priči u kojoj se sudbine, ljubavi i tajne prepliću kroz decenije.

Od zimskog Beograda do sunčane Kube, ispunjene mirisima ruma i ritmovima karipske muzike, junaci ovog romana suočavaju se sa prošlošću koju više nije moguće ignorisati. Na tom putovanju otkrivaju koliko su ljubav, prijateljstvo i oproštaj snažne sile, ali i koliko je važno pronaći hrabrost da se prihvati istina, ma koliko ona bila bolna.

Slavica Mastikosa vešto gradi slojevitu porodičnu sagu ispunjenu emocijama, tajnama i neočekivanim obrtima. Kroz bogato ispričanu priču o ljudima koje povezuju nevidljive niti sudbine, autorka istražuje teme identiteta, pripadanja, gubitka i ponovnog pronalaženja sebe.

Topao, dirljiv i atmosferičan, roman Ptica koja pamti nebo vodi čitaoca kroz lavirint skrivenih istina i zaboravljenih sećanja, podsećajući nas da prošlost nikada ne nestaje u potpunosti i da svaka tajna, pre ili kasnije, pronađe svoj put do svetlosti.

Za ljubitelje porodičnih saga, emotivnih priča i romana u kojima se misterija prošlosti prepliće sa snažnim ljudskim sudbinama, Ptica koja pamti nebo predstavlja nezaboravno književno putovanje puno topline, nade i životne mudrosti.

Novi roman Vesne Dedić donosi snažnu, emotivnu i bolno iskrenu priču o ljubavi, porodici, razočaranjima i životnim izborima koji ostavljaju trag zauvek. Ako ste nekada voleli muškarca kog niste mogli ni da zadržite ni da napustite, roman Žena koju sam voleo više od svih dotaknuće vas do srži.

Radnja prati živote Dunje, studentkinje prava, Damjana, opozicionog političara, i Rajka, boema, pesnika i buntovnika, kroz burne decenije – od Jugoslavije osamdesetih godina do Srbije današnjice. U atmosferi velikih društvenih promena, Vesna Dedić gradi priču o ženama koje se bore između ljubavi i razuma, porodice i lične slobode, dostojanstva i potrebe da budu voljene.

Ovo nije idealizovana ljubavna priča, već snažan balkanski roman o emocijama koje bole, odnosima koji ostavljaju ožiljke i ženama koje, uprkos svemu, nastavljaju dalje. Dunjina ispovest donosi priču o potrazi za identitetom, o odrastanju, roditeljstvu, prijateljstvu i suočavanju sa sopstvenim iluzijama.

Roman Žena koju sam voleo više od svih namenjen je svim ljubiteljima domaćih ljubavnih romana, emotivnih porodičnih drama i knjiga koje ostavljaju snažan utisak dugo nakon poslednje stranice. Prepoznatljiv stil Vesne Dedić, ispunjen emocijama, životnim dijalozima i snažnim ženskim likovima, još jednom potvrđuje zašto su njeni romani među najčitanijima u regionu.

Ako tražite knjigu koja će vas rasplakati, naterati na razmišljanje i podsetiti koliko ljubav može biti i lek i rana – ovo je roman za vas.

Dvoje običnih ljudi i haos u koji su upali. Ono što počne eksplozivno ¬ može li da izdrži lepo i dugovečno? Koliko prepreka treba da pređu Marija i Bojan? Koliko iskušenja, strpljenja da bi njihova ljubav opstala? Ponekad nam osećanja nisu dovoljna!

Ljudi greše na milion načina, ali koliko moraš da pogrešiš da bi te rođena porodica poslala u drugu državu?
Ja sam imala dve greške. Prva: poverovala sam jednom divnom dečku da me voli i osvanula na fotografijama koje su poletele iz inboksa u inboks. Druga: htela sam da mu se osvetim, pa sam se iz čiste nepažnje, pred masom ljudi, osvetila samoj sebi. Od brata političara u usponu nisu mogle da me odbrane ni moje dve drugarice, a od vladarke naše porodice, babe Ljeposave, spasa ionako nema. Tako sam, bez najave, poslata u Šušanj da se „dozovem u pamet“ – na staranje rođaku i njegovoj dvojici drugova, od kojih je jedan bio sumnjivo uporan da mi leči rane od bivšeg.
Ali Biljanu i Danijelu ne zamenjuje niko. Nas tri smo bile i ostale 3u1 – i kad je novi život doneo stare probleme, bile smo na okupu. A onda nas je strefila još jedna greška…