DOMAĆI ROMAN

Zaspala је оnа sasvim оbičnа, а digla se ko bludnica.
Kako se to desilo, niko nе zna. Mnogi nagađaju i
spominju vradžbine, uroke, toplotu, ali istina je da
niko nе zna kako је Pandora postala bludnica.

U kultnoj knjizi Ozloglašena Isidora Bjelica u formi najrazličitijih zapisa (od pisama preko priča, basni i pesama) govori о večitim temama kao što su ljubav, strast, izdaja i praštanje. Poput Pandore, koja se kao crvena nit provlači kroz čitavo delo, i Isidora prelazi granice dozvoljenog ne bi li spoznala sebe i osetila čari istinske slobode. U koridi kao i u ljubavnoj postelji, ona је podjednako neustrašiva i hrabra.

Spajajući mitsko i savremeno, univerzalno i lično, autorka nam donosi nesvakidašnju i jedinstvenu prozu prepunu uzbudljivih zapleta i neočekivanih ishoda.

Neprestano pišući, od Prvih probuđenih do Poslednjeg puta, Isidora je napisala preko 60 knjiga, koje su imale mnoga reizdanja i prodavane su u ogromnim tiražima. Uglavnom su bile bestseleri. Ljubav u Tunisu i Ljubav u Maroku… i druge ljubavi, Dama iz Monaka i Dama sa Santorinija i mnoge druge… Činjenica da su mnoge njene knjige, pojedinačno, prodavane više nego svi kandidati za svakojake tzv. prestižne nagrade izazvala je kod meritornih pseudointelektualaca izvesnu predrasudu prema njenim delima. Mada je retko kritikovana ili hvaljena javno, ipak je bila žrtva svakojakih kuloarskih spekulacija. Ali ti njeni anonimni ili pritajeni oponenti nisu mogli da shvate da na takav način samo postaju epizodisti u Isidorinom polivalentnom, integralnom, umetničkom projektu. Njima, koji su teško sricali svoja postmoderna štiva koja bi u tiražima od 500 primeraka trebalo da pretenduju na neku nagradu, nije moglo biti jasno da je za Isidoru pisanje tolikih knjiga samo jedna komponenta njenog sveobuhvatnog umetničkog projekta opšte estetizacije, artificijelizacije stvarnosti, u kojoj je ona protagonista koji neprestano radi na projektovanju vlastitog lika u nadilaženju okvira zbilje.

Nebojša Pajkić

Ona je volela. Koga? I kada? Na to se odgovara samo slutnjama i pretpostavkama. Ova mlada i lepa egzaltovana devojka,koja je dane provodila sa sentimentalnim knjigama na krilu i koju je lomila potajna čežnja, nije volela da govori o lјubavi.Kada su je prekorevali što peva samo o srpskosti, što je tako studena kao da „mesto srca nosi kamičak u grudima“, ona se branila: „Slučajno kad bi ja mesto kamička nosila u mojim grudima oblik kakove srodne mi duše, zar bi tad kao srbskoj devojci priličilo pevati: čuj svete, ja sam zalјublјena.“ I to nije licemerstvo naravnosti: ona je tvrdo uverena da „stid karakterizira srbsku devojku“, njoj je ideal njena imenjakinja iz narodne pesme, Milica dugih trepavica, koja, igrajući u kolu, gleda u crnu zemlјu i zelenu travu, jer, nije vila da gleda oblake, no devojka da gleda preda se...Ne može se dovolјno nažaliti što ova devojka koja je imala osećanja i unutrašnjega života nije pevala i pričala ono što joj je bilo najintimnije i najglavnije: to bi svakako bilo zanimlјiva i jedna od najlepših lјubavnih povesti srpske književnosti.
I s i d o r a B j e l i c a

Devojčica koja je sanjala da postane svetica postala je uzor svim devojčicama što sanjaju da stignu tamo gde niko nije. Da kroče gde je zabranjeno, da budu gde se ne sme… Možda zato nije kanonizovana… Ili kanon ne priznaje svete buntovnice? Bog je, kao i Dušan, znao da joj uloga carice bolјe stoji. Božanstvo na zemlјi, ona koja je naređivala da joj iznesu krevet u šumu da se tako odmara, koja je jahala i borila se s mužem, koračala svetom zemlјom i čitala i prevodila, imala je suviše samovolјe i ambicije za prosečnu sveticu.
Ovako kao sveta grešnica dala je ona nadu svim ženama da nema zabranjene zemlјe za naš pol. Da tamo gde pored pravednika mogu da uđu i komunisti i lopovi i bludnici i bestidnici, samo zato što su muškarci, može i jedna žena, carica… Nјen san o ženskom manastiru najsmeliji je san jedne žene koja je čučala u carici. San prve prave srpske srednjovekovne sifražetkinje…
Kročiti na Atos bilo je mnogo teže nego se čak izboriti za pravo glasa ili školovanja. To, uostalom, govori i činjenica da posle nje nijedna žena nije tamo kročila nogom ponovo.
Jelena, carica srpska, najsmelija je žena koju smo imali, jer u drugačiju se najhrabriji Srbin ne bi ni zalјubio… Zato i proslavlјamo Lazara, a zaboravlјamo Dušana… Zato slavimo poraz, a zaboravlјamo pobedu.
Isidora Bjelica

U stvarnom svetu ništa ne funkcioniše, pa tako ni prebacivanje kofera. Ono što bi na filmu bila montažna sekvenca, ovde je pakao dugog kadra u kome nema spasa. Iako je hotel NH Darsena sagrađen tik pored bording dela luke, nema načina da prebacite kofere a da ih ne nosite sami u rukama...
Pošto je suviše blizu za taksi, oko trista metara, taksisti ne dolaze. Kada smo hteli da platimo nosače iz hotela, službenica sa recepcije nije nam dozvolila jer nisu osigurani kada napuste hotel, a moguće je da će na nosača, baš dok nosi kolicima naše kofere, pasti asteroid ili će ga napasti sicilijanska mafija, te im je zabranjeno da zarade koji evro...
I tako smo sami vukli kofere. Deca su nosila šešire, N. Je vukao dva kofera i torbu, a ja sam stiskala svoj viton sirijus 45, u kome sam nosila sve ono čega se ne bih mogla odreći ako mi se u avionu zagubi kofer, a u mislima mi je bila moja sanset bulevar verni koktel tašnica, za kojom sam patila kao za dragim mrtvacem...
Isidora Bjelica

Smrt je poslednji stepen aporija koje drvo poznanja treba da otkloni. Doba koje dolazi doneće poslednje iskušenje za svakog verujućeg čoveka, iskušenje koje je mnogo teže i od onog faustovskog, a to je ko će hteti i smeti da umre onoga trenutka kada se više ne bude moralo mreti. Kada večni život na Zemlji, kada večni život u palom svetu postane pitanje civilizacijskog stepena i naučnog dostignuća.
U poziciji kada je smrt neizbežna, mnogi ljudi se okreću veri kao jedinom ishodištu i nadi, ali šta će se desiti onda kada smrt ne bude obligatoran ishod naše zemaljske egzistencije? Šta će biti kada, naspram večnog zlopaćenja u palom svetu, pa ipak sigurnog postojanja, budete imali izbor proste vere? Koliko će zaista biti onih koji veruju, neće li to biti doba čak i većeg i težeg iskušenja nego što je bio period stradanja prvih hrišćana?…
Posle mnogo, mnogo godina, ovaj zapis ponovo je dostupan čitaocima kojima je dato da do njega i dođu…
Isidora Bjelica

Neprestano pišući, od Prvih probuđenih do Poslednjeg puta, Isidora je napisala preko 60 knjiga, koje su imale mnoga reizdanja i prodavane su u ogromnim tiražima. Uglavnom su bile bestseleri. Ljubav u Tunisu i Ljubav u Maroku… i druge ljubavi, Dama iz Monaka i Dama sa Santorinija i mnoge druge… Činjenica da su mnoge njene knjige, pojedinačno, prodavane više nego svi kandidati za svakojake tzv. prestižne nagrade izazvala je kod meritornih pseudointelektualaca izvesnu predrasudu prema njenim delima. Mada je retko kritikovana ili hvaljena javno, ipak je bila žrtva svakojakih kuloarskih spekulacija. Ali ti njeni anonimni ili pritajeni oponenti nisu mogli da shvate da na takav način samo postaju epizodisti u Isidorinom polivalentnom, integralnom, umetničkom projektu. Njima, koji su teško sricali svoja postmoderna štiva koja bi u tiražima od 500 primeraka trebalo da pretenduju na neku nagradu, nije moglo biti jasno da je za Isidoru pisanje tolikih knjiga samo jedna komponenta njenog sveobuhvatnog umetničkog projekta opšte estetizacije, artificijelizacije stvarnosti, u kojoj je ona protagonista koji neprestano radi na projektovanju vlastitog lika u nadilaženju okvira zbilje.

Nebojša Pajkić

Istorija posleratne jugoslovenske književnosti jeste istorija Udbe. Elitni umetnici koji će uspeti da ostanu u čitankama i na javnoj sceni najčešće će sa sobom u grob poneti tajnu kako su to uspeli i šta je bila cena. Pojaviće se tu i novi likovi, nekada talentovani i inteligentni, katkad potpuni komesarski autodidakti. Plejada relevantnih lјudi na našoj književnoj sceni biće između ostalog obogaćena bivšim tasterima Gestapoa, kleptomanima, šifrantima i cinkarošima svih vrsta koji su izrastali u figure za pionirske sveske. Neki od njih će posle doživeti da postanu i disidenti… Skoro svi zagovornici građanske etikecije i demokratije.
Dok se Isidora Sekulić, anglofil, izbezumlјena šta će s njom biti posle ubistva Grigorija Božovića, tresla od straha u svojoj kući, Desanka je razmišlјala šta da radi. Nјena situacija opet nije bila sjajna: bila je udata za belog Rusa, nije bila član partije, ali je srećom pred rat napravila dobre veze s mnogim levičarskim književnicima
Bolnu ispovest o tome kako joj je mučki ubijen zet, Desanka je sakrila u pesmu „Bubamara“, tako da to niko nije mogao otkriti; zauzvrat, kao najveći zalog svog preživlјavanja u novom režimu, ona je napisala „Krvavu bajku“.
Isidora Bjelica

Koliko sam grešila misleći da je sreća samo na putovanjima – ceo život je put.

Priča o prijateljstvu tri žene koje odlaze na kraj sveta da iznova pronađu sebe i smisao života.

„Da li postoji išta što čovek može da uradi da njegovo ovozemaljsko mučenje ima smisao, da postigne toliko željenu sreću uprkos samoći, bedi i nemaštini, razočaranjima, najtežim bolestima, gubitku voljenih, nemoći? Dovoljan je samo jedan herojski čin iz čiste radosti za spas. To je tajna koju su Inke znale: tonućemo dublje u očaj sve dok iz srca ne možemo da kažemo sebi – postao sam više od onoga što su mi namenili, prešao sam granice straha i razuma, uradio sam ono što sam mislio da ne mogu uprkos svemu, bar jedan dan živeo sam svoj san... Možemo ići kod hiljade savetnika, mudraca, terapeuta. Uzalud. Uvek ćemo iznova tragati žedni ljubavi i gladni sreće dok, bar na tren, jednim činom ne postanemo heroji svoga srca, dok ne uradimo nešto tako veličanstveno iracionalno izvan naših strahova što će ovu mizernu egzistenciju učiniti smislenom i najzad otvoriti portal ljubavi! Tek tada ćemo zaslužiti da volimo sebe i znati da zaslužujemo da budemo bezuslovno voljeni.“
Isidora Bjelica

Poslednji put, brutalno iskrena pripovest o danima koje je Isidora provela u Peruu, kruna je svega što je ona napisala za trideset godina karijere.

Oni koji tragaju za ezoterijskim znanjem u ovoj knjizi će proniknuti u tajne o kojima niko drugi nije pisao.

Oni koji traže beg i avanturu putovaće sa Isidorom na najčudesnije mesto na svetu.

Oni koji traže odgovore na pitanja kako izaći iz pakla svojih misli, otarasiti se strahova zauvek i pronaći istinsku ljubav dobiće iznenađujući i neočekivan odgovor.

I sve to uz čudesnu kombinaciju smeha i suza!

Uživajte u svakom trenutku života ma kakav da je i bez obzira na godine. Uživajte, jer to je umetnost. Najvažnije je poznavati i voleti sebe, svoje mogućnosti i talente, jer to je šifra zadovoljstva.

Dragi moji čitaoci,

Godinama ste mi pisali kako vam je žao što su moje misli razbacane po raznim intervjuima, magazinima, časopisima, i nisu nekako tematski sistematizovane da služe vama, kad vam treba prijateljski savet. I tako je nastao ovaj neobičan brevijar životne filozofije. Kada imate bilo koji problem, kad vam treba pomoć, ili prosto moja bliskost i humor, dovoljno je da pod određenim slovom pronađete temu koja vas interesuje. Samo da znate da sam uvek uz vas i pored vas, da vam nesebično šaljem svoju ljubav i duh uvek u onoj potpunoj, sirovoj, gotovo detinjoj iskrenosti, koja nas je neraskidivo spojila u najjačoj duhovnoj i emotivnoj vezi na ovom svetu, onu između pisca i njegovih čitalaca.

Ljubi vas Isi

ili Sve što znam o ljubavi.

Dvanaest inicijacija koje će promeniti život svakog ko traga za ljubavlju u ovom svetu.

„Zahvalnost ne podrazumeva samo blagodarnost za ono što prepoznajemo kao dobro u našem životu, nego naprotiv ona znači prepoznati blagodat koju nam je donelo sve ono što ljudi najčešće prepoznaju kao nesreću.
Hvala svima koji su me proterali iz rodnog grada – spasli su mi život.
Hvala svima koji su me otpuštali i cenzurisali – samo zahvaljujući njima napisala sam 60 knjiga.
Hvala onima koji su me izdali i ostavili – pročistili su moj život od lažnih prijatelja.
Hvala na svim klevetama i osudama, linčevima i lažima – oni su me naučili blagosti i da ne sudim drugima.
Hvala na svim danima bede i nemanja – oni su me naučili istinskoj skromnosti i saosećanju.
Hvala svim tugama – one su me naučile da cenim svaku radost.
Hvala svima koji su me pokrali i opljačkali – oni su me naučili da sve što imamo zapravo nemamo.
Hvala svima koji su me ismevali i ponižavali – oni su me izlečili svake taštine.
Hvala svima koji su mi zatvorili puteve i postavili prepreke – bez njih nikad ne bih saznala koliko sam hrabra i jaka.
Hvala najtežoj bolesti koja me zadesila – od tog stradanja i patnje najviše sam naučila o ljubavi, ona me je bacila u blaženi zagrljaj Boga i podigla moju svest više od svih hiljada knjiga koje sam pročitala.
Hvala smrti što mi već pet godina diše za vratom – ona me je naučila da je sadašnji trenutak sve što imam.“
Isidora Bjelica

Knjiga otkrića koja iz korena menja shvatanje kosovskog mita.

Put u srce kosovskog mita plod je sedmogodišnje posvećenosti Isidore Bjelice nepristrasnom istraživanju arhivske građe o Kosovoskom boju iz latinskih, nemačkih, grčkih i turskih izvora. Kao možda nijedna druga knjiga, ona sadrži raritetne citate i verodostojno prenesene izvode iz dela mnogih značajnih istoričara prošlog i pretprošlog veka.

Nepretenciozno razdvajajući istorijsku perspektivu od mitske i sučeljavajući maštovitost epike sa jednostavnošću činjenica, ova knjiga uzbudljivim pripovedanjem radoznalog i začuđenog istraživača upoznaje čitaoca sa tajnama i mogućim čitanjima jedne epohalne priče. Njeni junaci – Knez Lazar, Vuk Branković, kneginja Milica, Miloš Obilić, sultan Bajazit, despot Stefan Lazarević i mnogi drugi – lišeni epske okamenjenosti izrastaju u uverljive ličnosti svog vremena, a jedna velika drama koja je proizvela najozloglašenije ime u srpskoj istoriji dobija retko verodostojnu interpretaciju.

Dok uveliko odmiče sedmi vek posle kobnog Vidovdana, Put u srce kosovskog mita na uzbudljiv način obrazlaže nekada svetogrdnu a ni danas lako prihvatljivu misao o Vuku Brankoviću kao izdanom a ne kao izdajniku, ukazujući na to kako je oslobađanje od nacionalnih strasti i zabluda put ka izlazu iz tamnice neznanja, mržnje i isključivosti.

Doba koje dolazi doneće poslednje iskušenje za svakog verujućeg čoveka...

U poziciji kada je smrt neizbežna mnogi se okreću veri kao jedinom ishodištu i nadi. Ali šta će se desiti u skoroj budućnosti, kada se osvoji večni život, kada smrt ne bude nužan ishod naše zemaljske egzistencije?

Šta će biti kada, naspram večnog zlopaćenja u palom svetu, pa ipak sigurnog postojanja, budemo imali izbor proste vere?

Kada smrt bude stvar izbora, koliko će biti onih koji su spremni da umru za Hrista?

Neće li to biti doba čak i većeg i težeg iskušenja nego što je bio period stradanja prvih hrišćana?

Poslednji hrišćanin je čudesan roman o veri, ljubavi i budućnosti koja je tu, iza ugla. Po mišljenju mnogih, najznačajnija knjiga Isidore Bjelice.

Tajne i metode svetske natur medicine.

Brevijar tehnika i tajnih znanja za očuvanje i poboljšanje zdravlja.

Ne znam nikog ko je bio toliko lud i uporan da sve to proba na svojoj koži. Da luta od zemlje do zemlje, od klinike do klinike, od farmaceuta do herbalista, iscelitelja, natur lekara, gurua... Da proba da pronađe rešenje za kvadraturu kruga zvanu kancer...

Ostavljeni na milost i nemilost zvaničnim protokolima i nenaučnim alternativnim metodama, ljudi suočeni sa teškim bolestima uglavnom su prepušteni sopstvenom traganju za lekom. Do informacije o tome koje sve vrste terapija danas postoje teško je doći, a često se dolazi i sa zakašnjenjem, jer se mnogo toga krije ili je preskupo.

Isidora Bjelica je četiri puta bila na granici između života i smrti. U potrazi za izlečenjem najtežeg oblika kancera jajnika prošla je dvanaest zemalja i razne vrste terapija kod najvećih svetskih eksperata integrativne, odnosno „natur“ medicine. Znanja i metode koje je probala lično na sebi Isidora je sabrala na jednom mestu i nesebično ih podelila svojim čitaocima.

Spas 3 je pionirski projekat koji će vam uštedeti vreme i novac jer u savremenom svetu najviše vredi informacija. Ovaj sveobuhvatni i ambiciozni priručnik, koji sadrži podatke o najnovijim imunološkim i detoksikacionim tehnikama, različitim vrstama suplemenata, psihološkim metodama, nije namenjen samo osobama sa zdravstvenim problemima već i onima koji žele da očuvaju svoje zdravlje.

Ne dajem savete, jer niko zapravo ne zna univerzalni lek, ali znam da je glupo odustati od zvanične medicine i onoga što ona donosi, kao i sebi uskratiti sve ono što nam nudi natur medicina.

Dokle god se ijedno biće na ovom svetu iskreno moli za našu dušu, za nas ima spasa.

Mnogi od nas nazivaju sebe grešnima, a možda se odista i smatraju takvima. No tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce.

Kad je čovek na ivici života, jednom nogom sa one strane, više mu je svejedno šta će bilo ko osim dragog Boga misliti o njemu...

"Sa taštinom se raskrsti već na drugom stepenu bola...

Neka vam ova knjiga bude znak posebne naklonosti da ja, kao najgora od vas, nečemu ipak služim, da vam moje muke i tuge posluže za skraćenje vašeg puta Ljubavi... Jer sve na ovom svetu ima svoju svrhu i mesto, a tako često ne vidimo i ne razumemo znakove koje dobijamo... Neka moj bol služi da vi ne osetite bol...

Kada si u remisiji, ti si u limbu… Nisi bolestan, ali nisi ni zdrav. Ti čekaš… Čekaš da se bolest vrati, a nadaš se da se neće vratiti… "
Ovim rečima počinje nastavak ispovesti Isidore Bjelice započete knjigom Spas. Uvek je potrebna velika snaga da se čovek sučeli sa sobom. Isidora je pokazala da ima još veću hrabrost jer je istinu koju je morala priznati sebi odlučila da podeli sa drugima. Nastavljajući borbu za život ona nastavlja da nas podučava o tome kako da živimo u ljubavi i nadi i kako da pronađemo veru.

U drugom delu knjige i ovoga puta pronalazimo vodič za alternativne metode lečenja, kao i brojne savete i primere iz ličnog iskustva o tome kako da se bolje podnesu bolne i dugotrajne terapije koje nam nudi klasična medicina.