DOMAĆI ROMAN

Kristina Pavlović stiže na Cres sa namerom da se skloni od sveta i života koji je poslednjih meseci postao pretežak za nošenje. U maloj kući bez broja, između borove šume, mora i vetra, pokušava da pronađe mir za koji više nije sigurna da li joj pripada.

Senka mog života je nežna, duhovita i potresna ispovest žene koja pokušava da razume koliko života može stati u dane koji su joj preostali. Bolest preti da joj oduzme telo, ljubav da joj ponovo slomi srce, a osećaji da je povuku u dubinu. U takvom svetu Kristina otkriva svoj najtvrdoglaviji oblik slobode: piše, bira radost i pronalazi adresu na kojoj duša još uvek može da se vrati sebi.

Moje sunce zauvek nije knjiga koja se čita u prolazu. Ona zahteva da se zastane, da se udahne i da se uđe u priču do kraja. To je roman koji potresa i ostavlja trag, jer se njegova suština ne nalazi u laganom bekstvu iz stvarnosti, već u suočavanju sa njom, u njenoj punoj snazi i bolnoj lepoti.

Naizgled obično letovanje prerasta u priču koja nosi daleko više od sunčanih dana i morskih pejzaža.

Pred čitaocem se otvara roman u kojem se iza spontanih odluka i slučajnih susreta kriju duboki lomovi, suočavanja i tiha pitanja koja ne dopuštaju lako bekstvo. Svaka emocija je snažna, svaka odluka nosi težinu, a u toj težini leži i istinska lepota romana.

Moje sunce zauvek nije knjiga koja se čita u prolazu. Ona zahteva da se zastane, da se udahne i da se uđe u priču do kraja.

To je roman koji potresa i ostavlja trag, jer se njegova suština ne nalazi u laganom bekstvu iz stvarnosti, već u suočavanju sa njom, u njenoj punoj snazi i bolnoj lepoti.