Milka Knežević-Ivašković pripada kategoriji pisaca koji ne seciraju iste motive, odnosno trude se da ne pišu jednu te istu knjigu. Tako njen najnoviji roman, IZGUBLJENO LICE, na različit način od prethodnih proznih knjiga, i u novom – ekvilibrijumskom ambijentu , istražuje složene veze između ljudskih bića, kao i tanku liniju koja ljubav razdvaja od mržnje. Ova hrabra priča o internet zavisnicima- o njihovim maratonskim razgovorima preko monitora i tastature , lutanjima i traženju sebe – ispričana je na suptilan i inteligentan način.
Deve žene,potpuno različite, imaju jednu zajedničku crtu: obe vole istog čoveka.Pratimo psihološke puteve sazrevanje glavnih junakinja,emocionalne bure i traganje za spostvenim identitetom. Strast briše sve granice i određuje njihove sudbine.Roman govori o licu i naličiju srećnih brakova i večitoj ljudskoj potrazi za eliksirom mladosti.Urbana melodrama koja lagano prerasta u erotsko psihološki triler.
”Najveći izazov je pisati iz ugla nekog ko uopšte nisam ja; štaviše, iz ugla nekog ko je moja totalna suprotnost. U tom procesu moguće je razumeti, pa katkad i zavoleti karaktere koji bi mi, u realnom životu, delovali odbojno. Upravo zbog toga često kažem da je pisanje šizoidan posao. Neretko moram da uđem pod kožu čudovišta, što ne znači da ću ga poštedeti strašne sudbine.”
Ovo je roman o mladoj ženi koja, bežeći od ružnih iskustava i razočaranja, pokušava da krene ispočetka; o tajnama koje se kriju iza naizgled dosadnog života na izmišljenoj beogradskoj periferiji; o ljudima poput nas, čije se želje ostvaruju a da toga nisu ni svesni, o uzrocima jednog ubistva koje se moglo desiti bilo gde u vremenu u kome živimo, i posledicama koje ćemo u budućosti tek preživljavati.
