DOMAĆI ROMAN

Poetičan roman o snazi porodične ljubavi i ženi koja odlučno traga za svojim korenima

Romaneskni omaž porodici, nadahnjujuća priča o roditeljskom trouglu, koji čine požrtvovani otac, rano preminula majka i pomajka puna ljubavi. Autorka pokušava da razreši zagonetku vlastitog života. Jedinstveno književno delo, specifičnog emotivnog i intelektualnog impulsa, zasnovano na autentičnom, duboko proživljenom ličnom iskustvu.

„Naslov predstavlja osnovno moralno načelo ovog romana – čovek treba da kupi svakog dana tri hleba: jedan za sebe, drugi za roditelje, a treći za svoju decu da bi se ponovo uspostavio prekinuti lanac normalnog ljudskog ponašanja, uzimanja i davanja, međusobne ljubavi i uvažavanja. Naša civilizacija je gladna. Nama su potrebna tri hleba nasušna.“
– Simha Kabiljo Šutić

„Roman Tri hleba nasušna Slavice Mastikose nalik je jednoj velikoj porodičnoj fotografiji koja je uokvirena nenametljivim, a upečatljivim, ramom aktuelnih društvenih i istorijskih zbivanja. Likovi, bilo da su centralni ili epizodni, impresivno su dočarani i svaki se na toj proznoj fotografiji jasno ističe. Povezani rodbinskim, prijateljskim, komšijskim, poslovnim odnosima, isprepleteni su i uvezani u neraskidivu celinu. Cela kompozicija građena je brižno, s mnogo ljubavi. O događajima se pripoveda na momente epski široko, na momente lirski nežno, a često anegdotski šarmantno i duhovito. Nakon čitanja ovog romana dugo ćete ostati u mislima u društvu njegovih junaka, čije priče su vas oplemenile, poučile, podstakle na razmišljanje, pokrenule i osnažile, pokazujući da su dobrota, ljubav, sloga, odanost, plemenitost nasušno potrebne da bismo svet i mi bili bolji i srećniji.“
– Ljiljana Šarac

„Roman Tri hleba nasušna Slavice Mastikose nalik je jednoj velikoj porodičnoj fotografiji koja je uokvirena nenametljivim, a upečatljivim, ramom aktuelnih društvenih i istorijskih zbivanja. Likovi, bilo da su centralni ili epizodni, impresivno su dočarani i svaki se na toj proznoj fotografiji jasno ističe. Povezani rodbinskim, prijateljskim, komšijskim, poslovnim odnosima, isprepleteni su i uvezani u neraskidivu celinu. Cela kompozicija građena je brižno, s mnogo ljubavi. O događajima se pripoveda na momente epski široko, na momente lirski nežno, a često anegdotski šarmantno i duhovito. Nakon čitanja ovog romana dugo ćete ostati u mislima u društvu njegovih junaka, čije priče su vas oplemenile, poučile, podstakle na razmišljanje, pokrenule i osnažile, pokazujući da su dobrota, ljubav, sloga, odanost, plemenitost nasušno potrebne da bismo svet i mi bili bolji i srećniji.“ Ljiljana Šarac

Porodična saga u kojoj svako pronalazi delić sopstvene duše

„Među korice romana Preludijum stala je majstorski ispričana priča o vremenu prošlom i sadašnjem, prelomljena kroz sudbine brojnih upečatljivih likova koji nalikuju velikom pozorišnom ansamblu.

Slavica Mastikosa sitnim bodom veze goblen porodične sage glavnih junakinja Sonje i Vesne. Tajne, preokreti, poznanstva, izdaje, preci bez slike na spomen-ploči, velike ljubavi, gresi, laži i potraga za istinom deo su višeslojne zlatne niti koja čuva svoj sjaj i održava nadu da će sve na kraju doći na svoje mesto. Ovo je upečatljivo delo čija će melodija, i nakon što završite sa čitanjem, još dugo odzvanjati u vama.“ – Ljiljana Šarac

„Slavica Mastikosa čitaoca kroz priču vodi čvrstom rukom i sigurnim perom. Sagu jedne beogradske porodice kroz čitav dvadeseti vek prepričava jednostavnim jezikom, ali ubedljivo i snažno. Drama Slavičinih likova je drama svih nas, a sudbina njenih junaka može da bude i sudbina bilo kog čitaoca Preludijuma. Nema sumnje da će baš zbog toga ova knjiga steći mnogo iskrenih poklonika.“ – Bojan Ljubenović

„U herojskoj odanosti maternjem jeziku i na sreću romana, Slavica Mastikosa se odvažila da ispriča ono što najbolje zna i što se malo koji pisac usuđuje da poveri hartiji.“ – Matija Bećković

„U romanu Preludijum glavna junakinja Vesna suočava se sa spoznajom da nema istine koja može tako da oteža život kao laž. Suočavanje sa istinom je podjednako bolno koliko i suočavanje sa laži, ali je istovremeno i poziv na isceljenje.“
– Vanja Bulić