DRAME

Za razliku od svog savremenika, prijatelja i evropskog pustolova Stefana Zanovića, kanonik Antun Kojović posle završenih studija u Italiji nije napuštao svoj grad Budvu, ali je bio građanin sveta i čovek svog vremena. Kojović je iz dana u dan pisao hroniku Budve i, uporedo s tim, prevazilazio okvire svog kraja i svoje epohe. Kao svojevoljni povratnik u svoje rodno mesto, Kojović je živeo i radio u Budvi kao da je u Parizu ili u nekom drugom velikom evropskom gradu.

Nadpop Kojović nije biografska drama, već drama ideja koje je zastupao Antun Kojović, oduševljen dobom prosvetiteljstva, Napoleonom i napoleonovskim revolucionarnim zanosom koji je menjao Evropu XIX veka.

U godini kad se obeležava 200 godina od rođenja Knez Mihaila, štampali smo knjigu koja sadrži 7 izabranih drama, koja svaka na svoj način, priča priču o ovom znamenitom vladaru Srbije. Obuhvaćeni su naši poznati pisci: Svetlana Velmar-Janković, Miodrag Ilić, Đorđe Maletić, Živorad - Žika Lazić, Miladin Ševarlić, Zorica Simović i Olivera Pantović Kolarić.

Dvojezično, srpsko-nemačko izdanje knjige drama Katarine Vešović. Tri drame ove autorke uzbudljiva su slika savremenog doba razapetog između političke korektnosti i rastuće nejednakosti, dubokih društvenih protivrečnosti i medijskih i političkih manipulacija.

Sabrane drame Marije Karaklajić, dobitnice Nagrade „Borislav Mihajlović Mihiz“.

Od špijunskog sentimentalnog trilera smeštenog u vreme pred Drugi svetski rat, o čemu čitamo u drami „Fausse attaque, mal parer“, antimilitarističke drame kakav je „Mlečni zub zemlje“, preko najpoznatije drame ove autorke, „Lice od stakla“, u kojoj se prepliću teme nasilja i ljubavi, do postdramskih tekstova „Kuća s tri ruke“ i „Pars hostilis“ Pisane sugestivnim stilom i jezikom, drame Marije Karakljić izvode pred nas i klasične i moderne motive. Na ovoj pozorinici pojavljuju se izbliza sva zamisliva ljudska lica suočena s dramom egzistencije kako u istoriji, tako i u uskomešanoj ljudskoj psihologiji.

Iz kratkog uvodnog teksta koji je Aleksandar Tišma napisao za prvo izdanje svojih drama čitalac može zapaziti da Dozvoljene igre čine tekstovi nastajali sporadično, u rasponu od preko dve decenije, ali da je knjiga sklopljena u jednom egzistencijalno zgusnutom istorijskom trenutku. U potpisu, naime, stoji: „mart 1999”. Tako je, pred poslednju istorijsku buru koju će Aleksandar Tišma doživeti, prošaputala i njegova Talija, muza koja ga je već odavno bila napustila, a kojoj se sada vratio diskretno, tek toliko da upotpuni sve žanrovske aspekte svog literarnog opusa. Sam autor kaže kako su mu drame nudile „neku vrstu brze, olakšavajuće i opuštajuće nadoknade” za sve muke koje su pratile nastajanje proznih dela. Napisao ih je ukupno šest, a u knjigu su se „sklopile same od sebe, sledeći redosled nastajanja”.

(Iz predgovora)

Drama Car i Galilejac postavljena je u vreme tranzicije grčke u hrišćansku kulturu, bavi se nasiljem koje prati smrt jedne i rađanje druge. Ibsen je sa ovom dramom postao moderan pisac. On nije napisao klasičnu tragediju u kojoj ličnosti govore „jezikom bogova”. Naprotiv, predstavio je obične ljude sa željom da postigne iluziju realnosti.
Car i Galilejac postavlja pitanje da li čovek ima moć da oblikuje istoriju. Glavna ličnost drame je imperator Julijan Apostata. Kroz njegovu sudbinu, Ibsen ispituje odnose nužnosti i slobode, nasilja i lepote, istorije kao mogućeg reda ili stalnog haosa. Najjači pobeđuju, a takve pobednike „volja sveta” preobraća u svoje igračke. Pritom, individualne želje i napori nemaju gotovo nikakav uticaj. U Ibsenovoj drami Julijan uzvikuje: Jesam li ja ponosni gospodar svoje sudbine ili igračka sila istorije?

Nebojša Bradić

"Drama o obnovi i izgradnji" dešava se u crnogorskom planinskom selu, u posleratnoj Jugoslaviji. Zaplet gradi odluka vlasti da se pobiju sve koze, jer su one viđene kao štetočine na putu industrijalizacije zemlje. Polazeći od ovih događaja, inspirisanim stvarnim događajima koji dokazuju da stvarnost zna da bude apsurdnija od fikije, Vida plete višeslojnu dramu tragikomičnih značenja. Komad, koji povremeno dobija izrazito apsurdne dimenzije, scenski je izražajna metafora odnosa vlasti i naroda, kao i samodovoljnosti politike, koja ne vidi dalje od sopstvenih interesa.

Dve pozne drame Harolda Pintera (Novi svetski poredak i Pepeo pepelu) i njegova nobelovska beseda u kojoj je na autentičan način izrazio svoj književni, politički i ljudski stav sačinjavaju ovu knjigu.
Provokativan i upečatljiv, Pinter u dramama Novi svetski poredak i Pepeo pepelu daje snažnu kritiku moderne svetske istorije i politike, pokazujući sav raspone drame ugroženog čoveka pred moći i nasiljem.
Harold Pinter je oličenje kritičkih ideja koje žive i neponovljive dramaturgije, lične i umetničke harizme.
Pinterove pozne drame predstavljaju jedan od vrhunaca njegovog neuporedivog književnog umeća.
Prva knjiga u novoj Arhipelagovoj ediciji Premijere.

Nobelova nagrada za književnost