DRUŠTVENE NAUKE

Zbog svoje aktivnosti kao Hermann Neubacher, nemački diplomata i „posebni izaslanik za jugoistok“ (odnosno, „Specijalni izaslanik za Balkan“) od 1940. do 1945. i kao opunomoćeni ministar pri vojnom zapovedniku u Srbiji, od 1943. godine, u Jugoslaviji je 1947. bio osuđen na 20 godina zatvora.

Zbog bolesti godine 1952. bio je pušten na slobodu. Posle je radio kao građevinski poduzetnik u Salcburgu. Od 1954. do 1956. radio je u Etiopiji, u službi cara Haile Selasija kao savetnik pri stvaranju moderne državne uprave.

Nojbaher nije nepoznata ličnost. O njemu je čak sniman i film: „Das Neubacher – Projekt“, „Nojbaherov projekt“), koga je uradio Markus J. Karni Glavni savetnik režisera bio je istoričar Nikolaus Val.

Gde je Nojbaher izdržavao kaznu zatvora, bio je i zatvor Gestapoa, danas je to zgrada tehničkog univerziteta. Nemci u tom filmu nikako da se načude,
kako Srbi tako nemarno gledaju na svoju sopstvenu prošlost. Mesto, gde je Gestapo streljao mnoge Srbe ostalo je potpuno neobeleženo.

Posle je tu Titova policija streljala svoje političke protivnike. Danas je to popularni studentski disko-klub.

Nojbaherovi memoari vrlo ubedljivo razbijaju crno-bele predstave o tragičnim događajima iz perioda Drugog svetskog rata, u prvom redu stereotipna znanja o složenim i komplikovanim procesima koji su se ticali odnosa Nemaca i četnika sjedne strane, i odnosa Zapada prema oba pokreta otpora u Jugoslaviji, s druge strane. Nojbaherovo delo svakako će pomoći novoj generaciji srpskih istoričara da ovladavanjem znanja o prošlosti izgrade kritičko mišljenje, koje će uspostaviti novi identitet nauke, kako se ona više nikada ne bi doživljavala kao totalitarna propaganda koja služi određenoj ideološkoj matrici.