Svet veoma lako odriče viši duhovni život, više zahteve duha, više duhovno saznanje; svet voli da govori da mu ništa od toga nije potrebno i da smeta njegovom poslu uređenja sveta. Svet sleva i zdesna ovo objavljuje hiljadama i milionima glasova. A užasno je kada i od crkvene svesti dolazi ono isto negiranje duha kakvo dolazi od države, koja je na suprotnom polu sveta, a što se u ateističkom komunizmu preobratilo u konačno uništenje duha, duhovnog života, duhovnog aristokratizma. Ne gasite duh. Negiranje problematike hrišćanske svesti je gašenje duha. Služenje sveopštem prosvetljenju sveta ne zahteva pad kvaliteta duha. A pre svega je potrebno da se postavi problem duha i duhovnog života.
Ruska misao u XIX veku najviše se bavila problemima filosofije istorije. Na temeljima filosofije istorije formirala se naša nacionalna svest. Zato i nije slučajno što su sporovi između slovenofila i zapadnjačka o Rusiji i Evropi, o Istoku i Zapadu bili u središtu našeg duhovnog interesovanja. Još su Čaadajev i slovenofili zadali ruskoj misli temu iz filosofije istorije jer je zagonetka Rusije i njene istorijske sudbine bila zagonetka filosofije istorije. Izgradnja religiozne filosofije istorije je, kao što vidimo, pozvanje ruske filosofske misli.
Samosvojna ruska misao obraća se eshatološkom problemu kraja, ona je obojena apokaliptički. U tome se ona razlikuje od misli Zapada. Ali to joj pre svega i daje karakter religiozne filosofije istorije. Ja sam se uvek naročito interesovao za probleme filosofije istorije. Svetski rat i revolucija pojačali su ovo interesovanje i usmerili moju aktivnost uglavnom u tom pravcu. U meni je sazreo plan knjige o osnovnim problemima religiozne filosofije istorije, plan koji se nalazio u osnovi mojih predavanja održanih u Moskvi u Slobodnoj akademiji duhovne kulture tokom zime 1919-1920. godine. Beleške s tih predavanja ušle su u osnovu ove knjige. Uz knjigu prilažem i članak „Volja za životom i volja za kulturom“, koji je napisan 1922. godine i koji je vrlo značajan za moju koncepciju filosofije istorije.
Tri studije, objedinjene u ovoj maloj knjizi, napisane su u razno vreme tokom poslednjih godinu i po dana. One nisu samo unutrašnje jedinstvene, već se u njima ponavljaju i razvijaju osnovne misli u novoj vezi. „Razmišljanje o ruskoj revoluciji“ i „Demokratija, socijalizam i teokratija“ napisane su prevashodno u kritičkoj formi i imaju za cilj razotkrivanje negativnih načela. Novo srednjovekovlje je napisano u pozitivnoj formi i u toj studiji ja pokušavam da označim moguće puteve izlaska iz svetske krize. Moje misli biće shvaćene ispravno samo ako budu shvaćene dinamički. Svako statičko shvatanje biće uvek lažno. Mene zanima sudbina ljudskog društva u njegovoj dinamici.
U ovu knjigu uvršteni su radovi poznatog ruskog mislioca N. A. Berđajeva posvećeni filozofiji ljubavi, koja zauzima važno mesto u celokupnom njegovom delu. Oslanjajući se na dela Vl. Solovjova, on razmatra moralni smisao ljubavi, u njoj vidi sredstvo prevazilaženja pocepanosti čovekove ličnosti i ponovnog uspostavljanja njene celovitosti, pokazuje ulogu ljubavi u preobražaju sveta, u izgradnji nove etike stvaralaštva. Filozofski tekstovi koji se objavljuju u ovoj knjizi, dokaz su bogate humanističke tradicije, karakteristične za rusku filozofiju početka XX veka.
Nikolaj A. Berđajev (Николай А. Бердяев, 1874–1948), bio je ruski personalista, egzistencijalista i religiozni mislilac, koji je među misaonim i umetničkim figurama ruskog „srebrnog veka“ svojim delom proizveo možda najživlji odziv izvan Rusije. Nakon intelektualno burne mladosti, momak plemićkog porekla polako evoluira od marksističko-levih pozicija, ka originalnoj, neretko „nekanonskoj“ recepciji hrišćanstva, zbog koje je i proteran iz boljševičke Rusije, koja je ishodila iz refleksije o položaju čoveka u savremenom svetu, tačnije od drame koju on živi. Pored teme slobode, koja je verovatno najsnažnija nit-vodilja njegovog obimnog dela, Berđajev je ostavio izuzetan trag i kao neko ko je originalno promišljao naše epohalno vreme.
Kultno delo najvećeg ruskog filozofa i jedinog autentičnog mislioca slobode u ovom veku, koji je uprkos iskupenjima pomodnih trendova u filozofiji i ideologiji prve polovine XX veka: egzistencijalističkom individualizmu i marksističkom kolektivizmu, ostao dosledan svom hrišćanskom i aristokratskom personalizmu, što ga je i učinilo jednim od najcenjenijih i najčitanijih filozofa danas!
Pismo prvo
O RUSKOJ REVOLUCIJI
Pismo drugo
O RELIGIJSKO-ONTOLOŠKIM OSNOVAMA DRUŠTVENOG ŽIVOTA
Pismo treće
O DRŽAVI
Pismo četvrto
O NACIJI
Pismo peto
O KONZERVATIVIZMU
Pismo šesto
O ARISTOKRATIJI
Pismo sedmo
O LIBERALIZMU
Pismo osmo
O DEMOKRATIJI
Pismo deveto
O SOCIJALIZMU
Pismo deseto
O ANARHIZMU
Pismo jedanaesto
O RATU
Pismo dvanaesto
O PRIVREDI
Pismo trinaesto
O KULTURI
Pismo četrnaesto
O CARSTVU BOŽJEM
INTELIGENCIJA. REVOLUCIJA. NACIONALNOST. LITERATURA.
DEKADENTIZAM I MISTIČKI REALIZAM
RUSKI BOGOTRAŽITELjI
O PSIHOLOGIJI REVOLUCIJE
IZ PSIHOLOGIJE RUSKE INTELIGENCIJE
BUNT I POKORNOST U PSIHOLOGIJI MASA
BOLESNA RUSIJA
PROTIV „MAKSIMALIZMA“
MEREŠKOVSKI O REVOLUCIJI
RUSIJA I ZAPAD
PITANjE INTELIGENCIJE I NACIJE
O „KNjIŽEVNOM RASULU“
PREVAZILAŽENjE DEKADENTIZMA
POVODOM JEDNE IZUZETNE KNjIGE
FILOSOFSKA ISTINA I INTELIGENTSKA PRAVDA
Filosofija slobode ovde ne označava istraživanje problema slobode kao jednog od filosofskih problema, sloboda ovde ne znači objekt. Filosofija slobode ovde znači - filosofija "slobodnih", filosofija koja polazi od slobode, nasuprot filosofiji robova, koja proizilazi iz nužnosti.
