Svet veoma lako odriče viši duhovni život, više zahteve duha, više duhovno saznanje; svet voli da govori da mu ništa od toga nije potrebno i da smeta njegovom poslu uređenja sveta. Svet sleva i zdesna ovo objavljuje hiljadama i milionima glasova. A užasno je kada i od crkvene svesti dolazi ono isto negiranje duha kakvo dolazi od države, koja je na suprotnom polu sveta, a što se u ateističkom komunizmu preobratilo u konačno uništenje duha, duhovnog života, duhovnog aristokratizma. Ne gasite duh. Negiranje problematike hrišćanske svesti je gašenje duha. Služenje sveopštem prosvetljenju sveta ne zahteva pad kvaliteta duha. A pre svega je potrebno da se postavi problem duha i duhovnog života.
U ovu knjigu uvršteni su radovi poznatog ruskog mislioca N. A. Berđajeva posvećeni filozofiji ljubavi, koja zauzima važno mesto u celokupnom njegovom delu. Oslanjajući se na dela Vl. Solovjova, on razmatra moralni smisao ljubavi, u njoj vidi sredstvo prevazilaženja pocepanosti čovekove ličnosti i ponovnog uspostavljanja njene celovitosti, pokazuje ulogu ljubavi u preobražaju sveta, u izgradnji nove etike stvaralaštva. Filozofski tekstovi koji se objavljuju u ovoj knjizi, dokaz su bogate humanističke tradicije, karakteristične za rusku filozofiju početka XX veka.
Nikolaj A. Berđajev (Николай А. Бердяев, 1874–1948), bio je ruski personalista, egzistencijalista i religiozni mislilac, koji je među misaonim i umetničkim figurama ruskog „srebrnog veka“ svojim delom proizveo možda najživlji odziv izvan Rusije. Nakon intelektualno burne mladosti, momak plemićkog porekla polako evoluira od marksističko-levih pozicija, ka originalnoj, neretko „nekanonskoj“ recepciji hrišćanstva, zbog koje je i proteran iz boljševičke Rusije, koja je ishodila iz refleksije o položaju čoveka u savremenom svetu, tačnije od drame koju on živi. Pored teme slobode, koja je verovatno najsnažnija nit-vodilja njegovog obimnog dela, Berđajev je ostavio izuzetan trag i kao neko ko je originalno promišljao naše epohalno vreme.
Kultno delo najvećeg ruskog filozofa i jedinog autentičnog mislioca slobode u ovom veku, koji je uprkos iskupenjima pomodnih trendova u filozofiji i ideologiji prve polovine XX veka: egzistencijalističkom individualizmu i marksističkom kolektivizmu, ostao dosledan svom hrišćanskom i aristokratskom personalizmu, što ga je i učinilo jednim od najcenjenijih i najčitanijih filozofa danas!
INTELIGENCIJA. REVOLUCIJA. NACIONALNOST. LITERATURA.
DEKADENTIZAM I MISTIČKI REALIZAM
RUSKI BOGOTRAŽITELjI
O PSIHOLOGIJI REVOLUCIJE
IZ PSIHOLOGIJE RUSKE INTELIGENCIJE
BUNT I POKORNOST U PSIHOLOGIJI MASA
BOLESNA RUSIJA
PROTIV „MAKSIMALIZMA“
MEREŠKOVSKI O REVOLUCIJI
RUSIJA I ZAPAD
PITANjE INTELIGENCIJE I NACIJE
O „KNjIŽEVNOM RASULU“
PREVAZILAŽENjE DEKADENTIZMA
POVODOM JEDNE IZUZETNE KNjIGE
FILOSOFSKA ISTINA I INTELIGENTSKA PRAVDA
Filosofija slobode ovde ne označava istraživanje problema slobode kao jednog od filosofskih problema, sloboda ovde ne znači objekt. Filosofija slobode ovde znači - filosofija "slobodnih", filosofija koja polazi od slobode, nasuprot filosofiji robova, koja proizilazi iz nužnosti.
