DRUŠTVENE NAUKE

Adorno je bio fasciniran svojim snovima i zapisivao ih je tokom celog života. Ova knjiga obuhvata poslednjih dvadeset pet godina njegovog života. Čitaoci Adornovih dela koji su navikli na snažna razmišljanja o filozofiji, muzici i kulturi, mogu ih smatrati i uznemirujućim: oni pružaju neverovatno iskren i nesmetan prikaz njegovih unutrašnjih želja, osećanje krivicei anksioznosti. Istaknuti su veoma direktno i pružaju veoma konzistentnu sliku dimenzija i iskustva koja se obično ignorišu i koja produbljuju naša znanja o Adornu. On je želeo da pokaže kako se društvena nepravda, strah i politička represija uvlače u našu najdublju intimu. Za njega, snovi su bili produžetak svakodnevnog užasa kapitalističkog društva.

Objava rata od strane Austrougarske Srbiji, najvećem balkanskom narodu, donela je dotad neviđenu katastrofu.

Austrougarski ultimatum upućen je vladi Kraljevine Srbije 23. jula 1914. godine.

To je učinjeno zbog Sarajevskog atentata koji je izvršio Gavrilo Princip.

Ultimatumom se od Srbije tražilo deset raznih zahteva. Srbija je pristala da ispuni devet. Jedan nije mogla prihvatiti jer bi to bilo kršenje ustava i suvereniteta države.

Kad su austrougarske vojne trupe zaposele Srbiju, novembra 1915, srpska vojska se našla u velikim problemima.

Polivagalna teorija je promenila razumevanje traume, stresa, različitih ponašanja i brojnih psiholoških problema i stanja. Razumevanje ‘crvene zone’ pomaže u boljem razumevanju TRAUME. To praktično znači da uobičajeni odgovor na traumatski događaj nije da bežite, već da se zaledite, isključite i zatvorite. To se dešava potpuno automatski, van kontrole vaše volje.

Takođe, menja se razumevanje mnogih PONAŠANJA i smatra se da ona nisu namerna ponašanja, već da su reakcije adaptacije na percipiranu pretnju iz okoline bez obzira na to da li je stvarna ili imaginarna.

Važno je da znate da vaš nervni sistem i vaše telo reaguju PRE nego što ste vi uopšte SVESNI situacije u kojoj se nalazite. Vi nemate u tom momentu kontrolu nad situacijom. ⠀
Isto tako treba da znate da postoje načini da PROMENITE SVOJE AUTONOMNO (psiho-fizičko-emotivno) STANJE.⠀

Da biste mogli da promenite svoje autonomno stanje prvo morate da znate gde se nalazite na hijerarhijskoj lestvici. Svi ljudi poseduju uobičajene obrasce koji su formirani tokom ranih interakcija koje su se ponavljale i koji daju ton autonomnom nervnom sistemu. Na taj način se stvara AUTONOMNI PROFIL koji je jedinstven za svaku osobu. Kada napravite LIČNU MAPU ANS-a (vaš LIČNI AUTONOMNI PROFIL) možete u svakom trenutku da znate gde se nalazite na mapi.

Pored toga, kada tačno znate gde se nalazite, možete da stvorite sebi prostor da odaberete svoj odgovor i da preoblikujete svoj autonomni obrazac koji vas uvodi u stanje gde se ne osećate bezbednim i sigurnim. Postoje brojne neurološke vežbe pomoću kojih možete da razvijete AUTONOMNU FLEKSIBILNOST, a samim tim i REZILIJENTNOST ANS-a.

Cilj NIJE da neprekidno budete u zelenoj zoni socijalne interakcije i bezbednosti, nego da se pomoću svesnosti o tome gde se nalazite na mapi i pomoću preoblikovanja starih obrazaca ANS-a nesmetano krećete kroz hijerarhiju autonomnih stanja bez mogućnosti da se zaglavite u nekom od njih.

Istorija nomadskih plemena koja su oblikovala civilizaciju

„Značajan doprinos našem razumevanju mehanizama nastajanja savremenog sveta.“
– Publishers Weekly

Nomadska varvarska plemena iz evroazijskih stepa imala su vrlo važnu, često presudnu ulogu u svetskoj istoriji, ali njihova dostignuća su u velikoj meri prolazila nezapaženo. Ova plemena su dala neke od najvećih svetskih osvajača, među njima hunskog vođu Atilu, Džingis-kana i Tamerlana. Njihova dela imaju odjeka čak i u onome što se danas dešava u svetu.

Ti nomadi su zapravo gradili dugovečna carstva, omogućili prvu trgovinu svetskog domašaja, koja se odvijala Putem svile, i širili materijalna dobra, tehnološka i ostala znanja, obogaćujući i menjajući time život mnogim ljudima širom Evrope, Kine i Bliskog istoka. Iz stepskih oblasti izrasli su mnogi narodi – Huni, Mongoli, Ugari, Turci, Skiti, Sarmati – i svi su oni imali korenit i neopoziv uticaj na uobličavanje današnjeg sveta.

Profesor Kenet V. Harl živopisno dočarava život stepskih naroda od njihove pojave na istorijskoj pozornici pa do početka novog veka. Iz surove borbe za opstanak u stepama rađali su se žilavi, pragmatični ljudi. U ratu su bili nadmoćna sila duže od hiljadu i po godina. Kada su sledili harizmatične vođe, bili su u stanju da ruše drevna carstva i grade sopstvena.

„Ambiciozna, činjenicama izvanredno potkrepljena studija, koja će zanimati sve zainteresovane za istoriju sveta u kojoj su nomadi ostavili trajni trag.“ – Kirkus Reviews

„Zasnovana na iscrpnim istraživanjima, ova knjiga predstavlja nomade u krznenim čizmama i s vunenim kapama na glavi, kao donosioce civilizacije.“ – Guardian

Poznavanje jednog naroda i njegove kulture i države počinje od pojedinaca, ljudi čiji duh stremi ka nepoznatom, odnosno pobuda za ispunjenjem nekog cilja.

Mrlja napravljena prilikom ocene ustavnosti i zakonitosti tzv. Briselskog sporazuma (2013) oduzela je Ustavnom sudu devet desetina njegovog dostojanstva. Poslednju desetinu uzeće mu štampanje ove knjižice. Pasivnost Ustavnog suda jasno ukazuje na prihvatanje postojanja jednog poretka koji je iznad i van ustavnog poretka, a koji se predstavlja (ili nameće) kao originaran. Ovakvo stanje podriva Ustav i ujedno vodi rastakanju celokupnog pravnog sistema. Sporazum iz Vašingtona je otvorio – i u tome je njegovo fokalno značenje – svojevrstan sukob između političke vlasti i pravnog poretka. Izoštren pogled otkriva i da svaki protivustavni akt (u ovom slučaju „Ekonomska normalizacija“) sadrži u sebi i početnu tačku delegitimizacije političke vlasti.

Đorđevićevi tekstovi padaju u vreme srpske međuistorije – između doba kad je Srbija bila deo SFR Jugoslavije i budućnosti kad bi trebalo da postane samostalna, suverena država. Naravno, ovo što su nam zli prijatelјi sa Zapada darovali kao tranziciju je – međuvreme. Mi živimo u pseudodržavi – političko-pravna forma koju je Aleksandar Zinovjev nazvao „kolonijalna demokratija“. Važno je da ovo razumemo. Goran Đorđević gotovo dve decenije pokušava da nam to kaže. Dr Slobodan Relјić

Kratka istorija Britanije, je prevod jednog od izdanja veoma ugledne i popularne savremene biblioteka Cambridge University Press-a, u kojem je zapravo prezentovana socijalna i politička istorija složenog britanskog društva od početka XVIII veka, kada je unijom Engleske i Škotske osnovana zajednička suverena država, pa sve do 1975. godine, i ulaska Britanije u Evropsku zajednicu. Autor ove kratke istorije,V. A. Spek, inače profesor emeritus moderne istorije na Univerzitetu u Lidsu, u knjizi se posebno usredsredio na odnos, na interakciju države i društva, pogotovo na vezu između parlamenta i biračkog tela, kroz period od prethodna tri veka.Odgovarajući na pitanje zbog čega je dugo odlagano uvođenje demokratije u britansko društvo, autor posebno apostrofira da su u svom tom periodu, reakcionarne težnje bile snažnije od radikalnih političkih kampanja, i da su sile inercije u britanskoj političkoj i društvenoj istoriji, bile najistrajnije, čak i u veoma promenjenim okolnostima savremenog britanskog doba. Zbog toga ovo delo, u isti mah, predstavlja i univerzitetski udžbenik, ali i opšti istorijski uvod, više nego koristan i za mnogo širi čitalački krug,u koje ne spadaju samo novinari, ili poslovni ljudi, koji su po prirodi svoje profesije, ili radoznalosti, zainteresovani za britanske teme.