Preveli s nemačkog: Milan Tabaković, Željko Radinković
„Ako mitsko nasilje istovremeno greši i ispašta, božansko nasilje oslobađa od ispaštanja grehova. Ako prvo preti, drugo udara; ako je prvo krvavo, drugo je beskrvno ubilačko.”
Walter Benjamin
Da li nam Benjamin zaista skicira uslove za prepoznavanje (poslednjeg) nasilja, za uzdržavanje od nasilja, očekivanje nasilja ili možda bezuslovne uslove za poslednje činjenje nasilja?
Benjamin je nesumnjivo jedan od najvažnijih mislilaca našeg doba. Njegova tri čuvena teksta, sabrana u ovoj knjizi (pored naslovnog, 1933, još „Pripovedač“, 1936. i „Zadatak prevodioca“, 1923), s pridodatim zapisima „Iskustvo“ (1913) i „Maramica“ (1932), prožeta su promišljanjima o tome kako baštiniti prošlost. Počevši od kraja Prvog svetskog rata, iskustvo je izgubilo na svojoj vrednosti: ono što je neposredno življeno gotovo da više ne nalazi izraza u rečima i jedva da se prenosi iz naraštaja u naraštaj. Autor nam ovde nudi svoju dalekosežnu refleksiju o lepoti onoga što iščezava, o smislu istorije i našem dvosmislenom odnosu prema prošlosti.
