Benjamin je nesumnjivo jedan od najvažnijih mislilaca našeg doba. Njegova tri čuvena teksta, sabrana u ovoj knjizi (pored naslovnog, 1933, još „Pripovedač“, 1936. i „Zadatak prevodioca“, 1923), s pridodatim zapisima „Iskustvo“ (1913) i „Maramica“ (1932), prožeta su promišljanjima o tome kako baštiniti prošlost. Počevši od kraja Prvog svetskog rata, iskustvo je izgubilo na svojoj vrednosti: ono što je neposredno življeno gotovo da više ne nalazi izraza u rečima i jedva da se prenosi iz naraštaja u naraštaj. Autor nam ovde nudi svoju dalekosežnu refleksiju o lepoti onoga što iščezava, o smislu istorije i našem dvosmislenom odnosu prema prošlosti.
