DRUŠTVENE NAUKE

Oružani ustanak, toliko puta najavljivan, mogao je da uspe samo ako se sa mesta predsednika Republike ukloni čovek koji je stalno podmetao klipove i koji je računao na brojne i verne prijatelje među generalima koji su se nešto kasnije pretvorili u pobunjenike. Upravo taj prevrat je bio olakšan i još više je pretio onog dana kad je na čelo države postavljen bivši ministar rata koji je smatran za neprijatelja vojske, toliko oslabljene da odbije napade budućih ustanika koji su bili sposobni da istog časa naude svim interesima i legitimnim ambicijama oficira.


Ni ne uzimajući ovde u obzir tešku situaciju koju su u Madridu izazvali rečeni štrajkovi, vlada se iz dana u dan pokazivala sve manje sposobnom da održi javni red. Na selu su se umnožili napadi revolucionarnih elemenata protiv desnice, zemljoposednika i radikala, uopšteno rečeno, protiv svih poslodavaca. Otimana je zemlja, neprijatelji su premlaćivani, napadani su svi protivnici, označavani kao „fašisti”.

Grupa razočaranih američkih dobrovoljaca – uključujući i budućeg provalnika u „Votergejt“ Frenka Fjorinija i novinara Aleksa Rorka, čiji je nestanak 1963. i dalje nerešen – okrenula je svoju odanost naglavačke i pridružila se kubanskim izbeglicama, agentima CIA-e i raznim pustolovima i „psima rata“ koji su dospeli u Majami, spremni da se bore protiv Kastrovog režima svim raspoloživim sredstvima. Ovi likovi koje su pokretali motivi koji su im bili važniji od života, izazvali su pravu pustoš širom Kariba, a njihove aktivnosti su dosezale čak i do ubistva predsednika Kenedija, te neuspele invazije na Haiti kojim je tada vedrio „Papa Dok“ Duvalije, ali i pada Ričarda Niksona.

„Hladni rat“ je stigao u Majami i stvari više nikada neće biti iste.