KAD PRIRODA UZVRATI

Planirana eksploatacija rude jadarita i proizvodnja litijuma i bora otvaraju niz suštinskih društvenih, ekonomskih, ekoloških, pravnih, zdravstvenih, kulturno-istorijskih i drugih važnih pitanja, koja duboko zadiru u savremeni i budući život građana Srbije.

Radovi objavljeni u ovoj monografiji će omogućiti širokoj javnosti da lakše proceni da li je na konkretnoj lokaciji u Jadru moguće sprovesti ekološko rudarenje u postojećim uslovima i da li se ono, kako tvrde zagovornici projekta, može obavljati bez štete po životnu sredinu.

Namera ove publikacije je da javnosti prikaže celovitost i složenost projekta eksploatacije i prerade rude jadarita koji kompanija „Rio Tinto” planira na lokaciji Jadar. Publikacija, oslonjena na domaće i međunarodne izvore, razmatra hemijske, tehnološke, biološke, toksikološke, hidrološke, meteorološke, pravne, ekonomske, društvene i međunarodne aspekte i posledice koje bi realizacija Projekta Jadar imala na živi svet, zdravlje ljudi i ekonomiju Srbije.

Analiza pokazuje da je „Projekat Jadar” jedan od najkontroverznijih rudarsko-industrijskih poduhvata u savremenoj istoriji Srbije – tehnički i ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv, te da nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodne resurse.

Bila jednom jedna planeta Zemlja, i to mnogo pre naše planete Zemlje. Da bi se dobro razumela neverovatna istorija naše planete, treba posegnuti unazad, sve do samog postanka Univerzuma, do samog porekla materije. One iste materije od koje se sastoji tlo po kojem hodamo, voda, vazduh, druge planete, životinje, ali i papir ove knjige koju držite u rukama, njena dva autora, kao i njene čitateljke i čitatelji. Bila jednom jedna... Eto dakle početka jedne lepe priče, najstarije, majke svih priča. Vežite se, polećemo! Putovanje na koje vas pozivamo vodiće vas daleko, daleko, od beskrajno velikog do beskrajno malog, od beskrajno starog do beskrajno mladog...

Kolaps je brz, nekontrolisan, neočekivan, potpuni sunovrat. Tokom istorije, ekonomske krahove je pratilo propadanje i nestajanje čitavih carstava i civilizacija. Ljudski rod je proživljavao i slomove prouzrokovane glađu i kugom, a isto se dešavalo i sa eksploatacijom rudnih bogatstava koja je dovodila do devastacije celih oblasti. Danas nam preti slom sveukupne civilizacije, a možda i ekosistema na Zemlji, usled klimatskih promena i iscrpljivanja prirodnih resursa. A šta zapravo izaziva kolapse? Odakle ta njihova nepredvidivost? I moderna nauka i antička filozofija uče nas da kolapsi nisu propust u sistemu već odlika našeg univerzuma: oni su entropija – stožer drugog principa termodinamike – na delu. No, uz toliko razloga za strah ima i jedna dobra vest: to što nam se prikaže kao propast možda je samo prelaz u novo stanje, bolje od prethodnog. Ugo Bardi pruža ruku koja nas vodi kroz mračne meandre kolapsa i predlaže „Senekinu strategiju“ – ideja u osnovi ovog rešenja jeste da se zahuktalom toku događaja ne treba opirati, jer svaki otpor pogoršava već pokrenuti proces, već ga pažljivo usmeravati tako da se kolaps spreči ili barem ublaži. Jedan od ključnih momenata ove strategije je, pak, izbeći da se u sistemu nagomila toliko napetosti koja bi se u nekom trenutku morala naglo osloboditi izazivajući kolaps sistema.

O autoru:
Ugo Bardi je do 2022. predavao fizičku hemiju na Univerzitetu u Firenci, u Italiji. Trenutno je član Rimskog kluba, Svetske akademije nauka i umetnosti, kao i drugih međunarodnih naučnih organizacija. Aktivan je u istraživanjima na polju održivosti, klime I dinamike sistema. Autor je brojnih radova o održivosti, od kojih je najnoviji „Kako transpiracija šuma i druge vegetacije određuju alternativne režime vlage“ (Global Change Biology, 2023). Napisao je nekoliko knjiga, uključujući Granice rasta, nanovo (Springer 2011), Ispumpano (Chelsea Green, 2014), Senekin efekat (Springer 2017), Pre kolapsa (Springer 2019) i Prazno more (Springer 2021). Urednik je I autor nedavno objavljene Preko granice (Exapt Press, 2022). Njegove knjige su prevedene na kineski, italijanski, francuski, nemački, španski, rumunski i srpski jezik.
Ugo Bardi je Italijan, živi u Firenci. Rođen 1952. godine, oženjen je Gracijom i ima sina Frančeska i ćerku Donatu.

Tokom više od deset godina, Naomi Klajn je dokumentovala kretanje klimatske krize od buduće pretnje do goruće vanredne situacije. U ovoj knjizi, koja objedinjuje ostrašćene tekstove temeljene na opsežnom desetogodišnjem istraživanju i izveštavanju, Klajn analizira klimatsku krizu kroz sukob između ekološkog vremena i naše kulture „večnog sada“, kroz burnu istoriju brzih ljudskih promena suočenih s ozbiljnim pretnjama, kroz rastuću strukturnu prevlast belaca i kroz fortifikaciju graničnih prelaza kao oblika „klimatskog varvarizma“. Prepoznajući da ćemo se sa egzistencijalnim izazovom klimatskih promena suočiti samo ako smo voljni da transformišemo sisteme koji su ovu krizu proizveli — knjiga SVET U PLAMENU prikazuje goruću urgentnost klimatske krize, kao i vatrenu energiju globalnog pokreta koji zahteva katalitički Zeleni nju dil.

Masanobu Fukuoka (正信福岡, 1913-2008) je bio japanski zemljoradnik i filozof poznat po svojoj prirodnoj zemljoradnji i ozelenjavanju ispošćenog tla i pustinjskog zemljišta. Zalagao se za uzgoj useva bez oranja, bez pesticida, bez plevljenja i bez đubriva. Pod uticajem taoističke i zen budističke filozofije, svoj način zemljoradnje nazivao je i „bezradnom zemljoradnjom“. Zapravo, u pitanju je sistem koji se zasniva na prepoznavanju složenosti i povezanosti živih organizama koji čine ekosistem; ozbiljnog promišljanja o tome i udruženog rada sa njima u uzgoju useva. Fukuoka je smatrao da zemljoradnja nije samo proizvodnja hrane, već i estetski i duhovni pristup životu čiji je krajnji cilj „gajenje i usavršavanje ljudskih bića.“ Zbog toga se i zalagao za povratak prirodi, prirodnim načinima uzgoja i života, ističući da neprirodna hrana stvara neprirodne ljude, sa neprirodnim mislima i neprirodnim telima podložnim bolestima.

Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka. Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice.

U ovoj autoritativnoj knjizi, proistekloj iz svesti o hitnosti situacije, Bil Gejts izlaže sveobuhvatan i praktičan plan kako da svet na vreme stigne do nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte ne bi li izbegao klimatsku katastrofu. On je proveo deset godina istražujući uzroke i efekte klimatskih promena. U ovoj knjizi on ne objašnjava samo zašto mi moramo da delujemo u pravcu postizanja neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte, već takođe detaljno izlaže sta moramo da radimo da bismo postigli taj istinski važan cilj.

A zemlja bješe bez obličja i pusta, i bješe tama nad bezdanom.
KNJIGA POSTANJA

Počeci su obično magloviti, pa je tako i s morem – tom velikom majkom života. Mnogi su raspravljali o tome kako su i kada nastala mora na Zemlji i stoga nije nimalo čudno što se ta objašnjenja uvek ne slažu. Jer, jasna i nepobitna je istina da nije bilo nikoga ko je to video, te je, u nedostatku očevidaca, prirodno da postoje izvesna neslaganja. Tako će, prema tome, kad vam ovde ispripovedam kako je mlada planeta Zemlja stekla more, ta pripovetka biti sastavljena na osnovu mnogih izvora i sadržaće čitava poglavlja čije ćemo pojedinosti mi moći samo da zamislimo. Ova pripovetka se zasniva na svedočanstvima najstarijih stena na Zemlji, koje su bile mlade kada je i Zemlja bila mlada; na svedočanstvima koja su zapisana na licu njenog pratioca Meseca, kao i na osnovu znakova koja su nam poznati iz istorije Sunca i celog svemira ispunjenog zvezdama. Ali, iako tada nije bilo ljudi da prisustvuju tom kosmičkom rađanju, tu su bile zvezde, Mesec i stene, a oni su zaista odigrali značajnu ulogu pri stvaranju okeana.

Sa snažnim razvojem proizvodnih snaga od sredine dvadesetog veka povećava se čovekova moć prema prirodi, ali se množe i negativne posledice čovekovog prisvajačkog odnosa prema njoj, kao prema nečem „izvan čega se on nalazi.” Štetne posledice naročito su narasle, i njih su ljudi počeli bivati svesniji, od pedesetih godina tog veka. Postepeno sazreva svest da ljudi nisu neograničeni gospodari prirode, i da narušavanje ekološke ravnoteže u prirodi, koje nastaje čovekovom delatnošću usmerenom ka prisvajanju prirode, može ugroziti uslove života na Zemlji.

Pad niz zaleđenu strminu nad sve tamnijom dolinom. Bezazlena šetnja po šumi. Rasejano lutanje po travnatim poljima. Vožnja kajakom kroz uragan. Ova moćan zbirka originalnih eseja istaknutih pisaca iz Amerike, Kanade, Velike Britanije i Australije zasnovan je na ličnim iskustvima s prirodom. Naizmenično lirski, duhoviti, duhovni, satirični i zastrašujući, svi eseji su predivno napisani, bude duboke emocije i predstavljaju izuzetna svedočanstva o preobražavajućoj moći prirodnog sveta.

Dejvid Suzuki ponovo razmatra naše mesto u prirodnom svetu u svetlu aktuelnog talasa ekoloških promena i napretka u naučnim saznanjima. U ovom novom i proširenom izdanju autor analizira kataklizmične događaje iz prošle decenije i istražuje šta nam oni govore o našem mestu u svetu

Ova jednostavna i nadahnjujuća parabola slikovito prikazuje značaj preduzimanja malih koraka na putu ka velikom cilju. Od davnina pripovedana među pripadnicima naroda Kečuan iz Južne Amerike i Haida sa Severnog Pacifika, ova priča postala je talisman za ekologe i aktiviste čitavog sveta. Uz prelepe ilustracije Majkla Nikola Jagulanasa i s podrškom Vangari Matai, dobitnicom Nobelove nagrade, Let kolibrija nas sve podstiče na to da živimo u harmoniji s okruženjem i štitimo dragoceno i ipak sasvim ograničeno svetsko prirodno blago. Kolibri je simbol mudrosti i hrabrosti. U ovoj insp

irativnoj priči, odlučni kolibri se bori sa razbuktalim požarom koji preti šumi, podstičući nas na razmišljanje o tome kako snaga nema uvek veze sa veličinom. Međutim, uvek ima veze sa istrajnošću i posvećenošću.

Strašna vatra je gorela i besnela. Sve životinje su se bojale i pobegle su iz svojih domova. Slon i tigar, dabar i medved, svi su bežali, dok su ptice nad njima letele u panici.
Okupili su se na ivici šume i gledali. Sve životinje su bile tu, sem jedne.
Samo Dukdukdija, mali kolibri, nije hteo da napusti šumu. Dukdukdija je brzo odleteo do potoka. Kljunom je zahvatio jednu kap vode.
Dukdukdija je doleteo nazad i prosuo vodu na vatru.
Ponovo je odleteo do potoka, doneo još jednu kap i nastavio tako – tamo-amo, tamo-amo.