EKONOMIJA

Kina je pre XVIII predstavljala jednu od najvećih i najrazvijenijih svetskih ekonomija, ali je posle toga usledilo njeno dramatično opadanje - tako da je do kraja XIX stoleća, sticajem raznih nepovoljnih okolnosti postala jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Uprkos naporima nekoliko narednih generacija da ova velika nacija stane na vlastite noge, sudbonosni preokret se nije dogodio sve do uvođenja tržišnog modela privređivanja 1978. godine.

Od tada Kina postaje najdinamičnija ekonomija na svetu, i po svemu sudeći će zauzeti vodeću ulogu i pre 2030. godine.

Držeći se stroge ekonomske analize i osobenog razumevanja političkih debata koje su pratile velike društvene promene, Džastin Jifu Lin nam na lucidan način daje odgovore na krajnje delikatna pitanja: zašto je Kina u premodernim vremenima bila toliko napredna i šta je uzrokovalo njeno veliko osiromašenje u naredna dva veka, kako je izrasla u tržišnu ekonomiju neslućenih razmera, u kojim resursima se ogleda njen budući ekonomski rast i koje su dodatne reforme potrebne za funkcionalnu i konkurentnu privredu.

Džastin Jifu Lin je bivši potpresednik i glavni ekonomista Svetske banke. Doktorirao je ekonomiju na Čikaškom univerzitetu 1986. i vratio se u Kinu 1987. kao prvi kineski doktor društvenih nauka nakon početka ekonomskih reformi 1979. godine. Bio je osnivač i direktor Kineskog centra za ekonomska istraživanja Pekinškog univerziteta od 1994. do 2008. godine. Autor je 17 knjiga, među kojima su "Kinesko čudo"(1996), "Reforma državnih kompanija u Kini(2001) i "Ekonomski razvoj i tranzicija"(2009).

Institucionalne promene u kineskoj ekonomiji u dobroj meri objašnjavaju kinesko „privredno čudo“, a efikasno preuzimanje „hongkonškog modela“ privređivanja otvorilo je perspektive njene svetske konkurentnosti.
Posredujući istorijska i inostrana iskustva u reformi vlasništva državnih kompanija, vlada je svojim merama povlačenja akcionarskog kapitala iz pomenutih preduzeća otvorila put dinamičnijem privatnom preduzetništvu, sa znatno efikasnijim upravljačkim menadžmentom, a samim tim stvorila neophodne pretpostavke za vodeću ulogu Kine u svetskoj ekonomiji...