DOMAĆE KNJIGE

Ova knjiga je duhovno putovanje kroz 4000 misli, izreka, poslovica i aforizama – tragova ljudske mudrosti sabranih iz raznih epoha, kultura, iskustva. U ovoj knjizi susreću se unutrašnja snaga čoveka, najdublji simboli duše, temeljne kategorije mišljenja, ali i izazovi savremenog društva. Tu su poglavlja nadahnuta prirodom, i njenom tišinom, koja nas podsećaju na jednostavne, ali postojane oslonce ćivota. Ovo je knjiga namenjena svakome ko traži orijentir, podsticaj ili trenutak sabiranja.

Pesnike prepoznajemo po unutrašnjoj svetlosti koja ih obasjava, i ne samo njih, negi i sav okolni svet, prirodu, prijatelje, sve na čemu se zaustavi njihov život... - iz pogovora Zorice Kuburović

Politikolog, diplomata od karijere Boro Šuput u jezgrovitim, britkim i nepretencioznim esejima, koji teraju na razmišljanje bavi se savremenim svetom - odakle je krenuo i gde je zabasao. Zaokupljen je zbiljom - globalnom, regionalnom i lokalnom. Koristeći svoje iskustvo, autor u raznim oblastima, od ekonomije i politike do religije i ekologije upozorava da je globalizam mnogo više od termina koji se uvukao se u sve pore života.

Aforizmi su najkraća moguća forma u kojoj čovek pokušava da kaže sve što svet uporno izbegava da čuje. On je rečenica koja boli, jer pogodi i rečenica koja nasmeje, jer boli. Na raskrsnici ta dva osećanja nastaju ovi aforizmi. Ako u nekom od njih prepoznate sebe -ć ne brinite, niste jedini. Ako prepoznate državu - to je već napredak. Ako se nasmejete - onda ste razumeli ono najvažnije - da je smeh često jedina odbrana od stvarnosti

Ulazeći u novu eru, sa fokusom na čvrste temelje za razvoj Kine i viziju budućnosti, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping predložio je „kineski san“, koji odražava zajedničke težnje, želju i volju kineskog naroda, okuplja najveći konsenzus ljudi svih etničkih grupa širom zemlje, uveliko inspiriše kineski narod za razvoj zemlje i revitalizuje entuzijazam nacije. Posle višegodišnjeg napornog rada Kine, ukupna kineska ekonomska proizvodnja je stabilno rangirana na drugom mestu u svetu, a njen bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika takođe je ušao u red zemalja sa višim srednjim dohotkom. Sazivanje 18. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine je početna tačka nove ere. Kineski san, koji uključuje nacionalni prosperitet, nacionalno podmlađivanje i narodnu sreću, pored toga što je san zemlje i nacije, san je i svakog Kineza. Kineski komentator vesti Bai Jiansun rekao je da je kineski san podrazumeva da svaki pojedinac ima veće dostojanstvo, veću sreću i da ima više podjednakih prilika da ostvari svoje snove.

Knjiga Svetlane Gradinac predstavlja u svojim ključnim tačkama unikatno delo i slobodno se može reži da se ovom knjigom ona svrstava u izuzetne književne kritičare i esejiste. Ovo štivo koje poseduje unutrašnju koherenciju i koje je napisano besprekornim stilom, svaki će iole obrazovan čitalac moži sa lakoćom pratiti. - Iz recenzije Slobodana Divjaka

Snežana Samardžija, vodeći srpski folklorista, u trotomnoj knjizi „Bitije i ime srpsko. Iz istorije beleženja i tumačenja epike“ čitaocima nudi sintezu svojih dugogodišnjih istraživanja naše usmene književnosti. Treća knjiga („Tumačenje epike“) donosi prikaz doprinosa srpskih, južnoslovenskih i evropskih proučavalaca srpske epike, u rasponu od prve Vukove „Pjesnarice“ (1814) pa sve do 2014. godine. Na kraju svake knjige data je bibliografija. U trećoj knjizi se nalazi i popis odabranih antologija epskog pesništva. Kad se sve to ima u vidu, može se reći da je ova trilogija Snežane Samardžije kapitalno delo srpske folkoristike i nezaobilazna osnova za sva buduća proučavanja našeg epskog pesništva.

Objavivši niz knjiga o najvažnijim morfološkim i poetičkim odlikama srpske usmene književnosti, Snežana Samardžija, vodeći srpski folklorista, u trotomnoj knjizi „Bitije i ime srpsko. Iz istorije beleženja i tumačenja epike“ čitaocima nudi sintezu svojih dugogodišnjih istraživanja naše usmene književnosti. U drugoj knjizi („ Junačka vremena“) prikazani su najvažniji tematski krugovi srpske epike, uz adekvaztan osvrt na osobenosti muslimanske i graničarske epike i ukazivanje na postfolklorne vidove trajanja epskog pesništva.

Objavivši niz knjiga o najvažnijim morfološkim i poetičkim odlikama srpske usmene književnosti, Snežana Samardžija, vodeći srpski folklorista, u trotomnoj knjizi „Bitije i ime srpsko. Iz istorije beleženja i tumačenja epike“ čitaocima nudi sintezu svojih dugogodišnjih istraživanja naše usmene književnosti. U prvoj knjizi („Srpski način“) Snežana Samardžija prikazuje pomene i beleženje stihova i analizira najstarije zapise epskih pesama. posebnu pažnju posvećujući „Erlangenskom rukopisu“, Vukovim zbirkama junačkih pesama, ali i zbirkama S. Milutinovića, Njegoša i B. Petranovića.

Neobične zgode i nezgode iz života običnog čoveka, prepunog krupnih sitnica, rasutih kao petoparci od plemenitih metala, pretočene su u prekratke, kuse pričice iz kusorepog sveta prošlosti i sadašnjosti. Ulovljene na periferiji, u ćoškovima života, sročene su u duhovite, ponekad i jetke i opore priče za našte srca. Prokuvane gutaju se na prazan stomak, a pričalac ih je čuo i zabeležio ili doživeo i zapisao. Minijature, crtice i krupne sitnice izbrušenih detalja i pitkog narodnog jezika pokazuju da se i u lokalnom skriva ili bar nazire - univerzalno. U pričama najviše ima Šumadije koje više nema. A, biće je!

"Ovo je knjiga o najvišim tačkama iskustva, „vrhuncima“, kada gotovo u trenu dokučuješ sebe, društvo, čovekovu prirodu ispoljenu na granicama, na prelomima. Mihail Epštejn razmišlja o prekretnicama u svom životu i daje svoja iskustva najsnažnijih doživljaja. Knjiga obuhvata pregršt kratkih priča na različite teme – od ljubavno-romantičnih i porodičnih do društvenih, religioznih i stvaralačkih tema. Vrhunci o kojima autor piše nastaju na raskršću ličnih sižea sa događajima iz velike istorije i opšteljudskim duhovnim problemima, koji odjednom dobijaju konkretno ovaploćenje u njegovim iskustvima ekstremnih situacija. Pripovedač se nada da će ova knjiga, jedinstvena po oštrini introspekcije, pomoći čitaocima da bolje uviđaju ključne trenutke u njihovom životu.
Mihail Epštejn je autor 44 knjige i više od 800 članaka iz oblasti filosofije, kulturologije, književno¬sti, jezika, religije, politike. Prevođen je na 26 jezika i laureat je više međunarodnih nagrada."

Ova knjiga je duhovno putovanje kroz 5000 misli, izreka, poslovica i aforizama – tragova ljudske mudrosti sabranih iz raznih epoha, kultura, iskustva. Ovo nije samo zbirka lepih rečenica – to je knjiga pitanja, dilema, kontrasta i uvida. U njoj ćete pronaći reči koje ohrabruju, provociraju, osvetljavaju, razgaljuju i vode ka mudrijem sagledavanju sveta, ljudi i samoga sebe. Priređena sa posvešćenošću i strašću kroz decenije, ova knjiga je riznica mudrosti i poziv da svet sagledamo mudrije, pažljivije i sa više razumevanja.

"„Zemaljske niti“ je originalni porodični portret koji prikazuje vreme od 1967. pa sve do budućnosti, do 2036. godine. To je putovanje od Silkeborga šezdesetih godina prošlog veka do Njujorka posle 11. septembra, a odatle do samodovoljnog društva u budućim Sjedinjenim Državama pogođenim krizom. Erntoftov savremeni roman bavi se dubokim silama koje nas vezuju jedne za druge, za Zemlju i za univerzum.
Tokom svojih 640 stranica roman prati troje braće i sestara, razvijajući se u priču o tri generacije jedne porodice tokom perioda 1967-2036. Rasprostranjena priča o ljubavi i radu, prirodi i kapitalizmu, zlatu, srebru, nafti, mermeru i sporom padu Zapada, ali pre svega, o porodici od tri generacije povezanoj kroz vreme i prostor na načine koje oni čak ni ne shvataju.
Tejs Orntoft (rođen 1984. u Orhusu, Danska) je danski pisac. Proslavio se kao pesnik sa dve zbirke poezije: „Da, apartman“ (2009) i „Pesme 2014“ (2014). Njegov prvi roman „Solar“ objavljen je 2018. godine, a njegov drugi roman „Zemaljske niti“ je pored Nagrade EU osvojio i nagrade Pera Ulova Enkvista 2024. godine, a nominovan je i za Nagradu Nordijskog saveta za književnost 2024. dodine."

Ovo je uzbudljiva, potresna proza iz pera potomka odanog patriotskom podvigu pradede, priča koja izaziva divljenje i ushićenje današnjeg čitaoca, udaljenog duže od jednog veka od zanosa i prkosa malog slobodoljubivog naroda, koji je u Velikom ratu svojom požrtvovanoću, hrabrošću i slobodoljubljem zadivio ceo svet. Knjiga „Hodočašće Ilije Ilića“ čita se bez zastoja, mami neodoljivo zanimljivim doživljajima glavnog junaka, izaziva simpatiju i emotivnu privrženost njegovoj epohalnoj rodoljubivoj pustolovini… Ilijina rešenost da savlada sve prepreke, da pređe polovinu zemaljske kugle ne bi li se pridružio braći koja se na Solunskom frontu bori za oslobođenje Srbije, jedinstven je primer iskonskog zova krvi, onog poriva odbrane nacionalnog bića, tradicionalno ukorenjenog u srpskom narodu tokom njegove slavne istorije.

Kada je majka Sesilije Enger zbog demencije dospela u starački dom, okončalo se jedno razdoblje u autorkinom životu. Porodica je rešila da proda kuću u kojoj je Sesilije provela detinjstvo, jer o njoj više niko nije mogao ili hteo da vodi računa. Prilikom raspodele porodične imovine i razdvajanja dragocenih stvari od bespotrebnih predmeta, Sesilije je naišla na neobično otkriće – pronašla je svežanj belih listova ispisanih majčinim krasnopisom. Ispostavilo se da je reč o spiskovima božićnih poklona, darova i uzdarja, koje je majka, bez znanja ukućana, brižljivo popisivala tokom četiri decenije, od 1963. do 2003. godine. Time se otvorilo novo poglavlje u autorkinom životu, ali i sva poglavlja ove knjige. S polazištem u pomenutim spiskovima, Sesilije Enger ispisala je povest svoje porodice, koja seže daleko u prošlost, do kraja XIX veka.
Ovim zapaženim književnim ostvarenjem u isti mah je ispisala upečatljivu i dirljivu priču u kojoj je oslikala portret svoje majke, ujedno snažne, svojeglave i krhke, upadljivo drugačije majke koja ustaje protiv svake nepravde, koja se nepokolebljivo bori za prava uniženih i skrajnutih, i čija ličnost na kraju, protivno svemu onome kakva je nekada bila, postepeno iščezava u „maglovitom krajoliku“ Alchajmerove bolesti.
Roman Majčini darovi ne prikazuje samo koloplet različitih ljudskih sudbina, već se može čitati i kao kulturna istorija norveškog društva od 1963. godine do početaka novog milenijuma. U nastojanju da odgonetne prirodu darova i društveni značaj čina darivanja, autorka odgovore traži u antropološkim ogledima, u stihovima staronordijske Poetske Ede, u Rilkeovim esejima, i u doživljenoj stvarnosti. Ovaj nagrađivani autobiografski roman govori o darovima, gubicima i sećanjima, o porivu da se zaustavi vreme, i pokušaju da se bliske priče i osobe otrgnu od zaborava.

U senci svetlećih reklama i brze modernizacije, Peking otkriva svoje drugo lice.
Trčeći kroz Peking je dinamična i snažna priča o životu na ivici – o onima koji trče, ne da bi stigli, već da ne bi pali. O generaciji „nevidljivih“ koja živi iz dana u dan, bez stalne adrese, bez prava, oslanjajući se na krhke ljubavi i tračak smisla u svetu koji ne nudi ni utehu ni budućnost.
Dunhuang, mladić upravo pušten iz zatvora, pokušava da pronađe svoje mesto u gradu koji melje bez milosti. Sloboda za njega ne znači novi početak, već povratak u svet sitnog kriminala – piratskih diskova, falsifikatora, improvizovanih stanova i prostitucije – u sistem u kojem opstaju samo oni koji nikada ne staju.
Dok grad diše ubrzano, jednako ravnodušno i nemilosrdno, Dunhuang trči. Za koru hleba. Za ljubav. Za dostojanstvo. Za svoje mesto u svetu koji nikome ništa ne duguje.
Brutalno iskrena i snažno životna, ovo je priča o trčanju kroz haos – u nadi da ćeš negde usput, možda, pronaći sebe.
Roman koji udara pravo u grlo i ne pušta do poslednje stranice. Nezaobilazno štivo za svakoga ko želi da upozna Peking ispod sjajne fasade savremenog kineskog društva.

ISTORIJSKA ČITANKA je poslednja knjiga sa potpisom Pere Simića. Priređena je iz tekstova koje je u periodu od 2002-2007. objavljivao u „Večernjim novostima“, u rubrici koja se baš tako zvala. Rubrika se rodila iz ideje da se posle dugogodišnjeg praćenja stresne dnevne politike, Pero opredeli da čitaocima našu prošlost prikazuje kroz kratke sadržaje, iz nedelje u nedelju, na svoj specifičan način. Iako publicistički, ti tekstovi nisu bili „teški“, uvek su bili bar po malo i lirski obojeni. Svoj radni vek je završio pišući Istorijsku čitanku. Istorija je bila Perina velika ljubav, proučavao je s velikom pažnjom i činio je to do kraja život.

Gubeći voljenu osobu, čovek gubi deo sebe. U svetu u kome je donedavno vladao red, odjednom je sve okrenuto naopačke i stvari su izmenjene do neprepoznatljivosti. Zatvaranje u sebe izgleda kao dobro rešenje. Zid prema spoljnom svetu štiti od tog sveta, ali u isto vreme nam ne dozvoljava da se odbranimo od sebe samih. U tom od sveta izolovanom prostoru nastaje stihovni zapis, koji je često više krik za pomoč, nego intimni dnevnik, kaže u svojoj recenziji Dušica Ivanović.

Roman F20 Ane Kozlove je laureat nagrade «Nacionalni bestseler 2017« godine. Naslov knjige je medicinski kod za dijagnozu "paranoidna šizofrenija". Teška bolest, neizlečiva i nasledna... Narator je devojčica, školarac, obolela od šizofrenije. Ubrzo se i njenoj mlađoj sestri utvrđuje ista dijagnoza, tako da čitalac upoznaje faze bolesti i prati probleme koje ona izaziva u formiranju ličnosti od malena, pa i od posledica upotrebe konkretnih lekova. Halucinacije, mistična iskustva, nijanse u opažanju mladih bolesnica odvijaju se u porodici u kojoj su svi – majka i očuh – pacijenti registrovani kod nadležnih organa.... Svet u kome se vizije bolesnih devojaka ostvaruju je tu, svet u kome se može preživeti samo gutanjem pregršti tableta, svet u kome ljudi umiru od nedostatka ljubavi.

U svojoj najnovijoj knjizi austrijski istoričar i publicista Hanes Hofbauer na briljantan način pokazuje dvostruke standarde svetskih, u ovom slučaju pre svega zapadnih moćnika. Autor daje detaljan pregled raznih prinudnih mera, kao što su bojkot, embargo i sankcije, koje svetski moćnici koriste kako bi nepokorne nacije stavile pod svoju kontrolu. Takvo njihovo delovanje obično bi dovodilo do sigurne propasti sankcionisane države, pa čak i do krajnje bede i gladi njenog stanovništva. Poseban akcenat u knjizi je stavljen na desetine paketa sankcija Rusiji koje su nametnule SAD tokom krize u Ukrajini, a koje su odmah, slepo, sledile i zemlje Evropske unije. Hofbauer ovde dokumentovano pokazuje da ove sankcije predstavljaju kršenje normi međunarodnog prava, jer sankcije može da uvede samo Savet bezbednosti UN.

Šta sad? Pitanje je koje sebi postavlja neimenovani narator ovog romana, naizgled sasvim običan tinejdžer, koji jednog, isto tako ni počemu posebnog dana, odlučuje da namami u stan, a potom i ubije drugaricu iz razreda. Radnja romana, pripovedanog iz prvog lica, počinje nekoliko dana uoči ubistva i čitalac učestvuje u planiranju ovog zlodela. Počinilac nam je, dakle – poznat. Poznati su nam i nagoveštaji motiva. Sve je tu. Osim kajanja, svrhovitosti i stvarnog razloga da se na ovaj način straće ne jedan, već dva života.

Iako ova knjiga poseduje sve elemente jednog krimi romana – zločin, poteru, hvatanje i presudu, pisac je odlučio da naglasak sa ovih poznatih književnih tropa prebaci na osvetljavanje psihološke pozadine jedne vrste ubistva koja predstavlja boljku savremenog doba – ubistva radi skretanja medijske i svake druge pažnje na sebe, kratkotrajnog bega od dokolice vlastitog života i potrebe da se osetimo živim. Rečenice su britke i kratke, povremeno neodoljivo slične onima iz nekog Hemingvejevog romana. Ovo ne treba da čudi naročito ako se uzime u obzir da je autor A Ji (pravo ime Ai Guodžu) pre nego što se u otisnuo u spisateljske vode – bio policajac.

U tom pogledu ovaj roman predstavlja pravi novitet i osveženje na domaćoj književnoj sceni, budući da se radi o prvom prevodu jednog krimi-psihološkog štiva sa kineskog na srpski jezik.

Autor je ponudio niz korektnih uvida o savremenim teorijama bezbednosti, tako da se ova celina njegove monografije može čitati i kao vrlo informativan prilog o aktuelnom stanju u jednoj relevantnoj akademskoj disciplini

Lazar, i pored neljudskog drila, nije mislio da je Goli otok bio najveće mučilište, ali svakako jedinstveno. Možda bez premca,izuzev nacističkih kazamata, ali, bez sumnje, neljudsko naličje socijalizma. Posle šest godina izgubljenog života, osećao je neku prazninu, razočarenje, ali ne i mržnju... "Nisam bezgrešan, ali izdajnik i banda nisam bio..."

Knjiga „Dan crva“ (proglašena za Roman godine 2022. u Severnoj Makedoniji) govori o socijalnom i društvenom kontekstu od kojeg niko od nas ne može da pobegne. Umeće Simone Jovanoske je da glomaznost ovog turbulentnog doba preformuliše u pomenutu neminovnost protiv koje je gotovo nemoguće boriti se. Neminovnost je tužna misao svakog lika: Grete i Tomasa i Artura Lirija i Henrija (koji uživa u svojoj drami) i Donalda Spejda i mnogih likova koji, kao u Kratkim rezovima Roberta Altmana, tj. kao u pričama Rejmonda Karvera, oživljavaju svoje prisustvo i održavaju ga na prisustvu svih drugih oko sebe ili možda negde daleko od njih.
Likovi u ovom romanu na neki način oživljavaju prokletstvo detalja, koji su, pak, simbol monotonije koja vas, poput Grete, tera da ste „ljuti na sve“. Sve životne storije imaju svoj početak i kraj, ali Jovanoska te male životne priče sabija u nevidljivu zajednicu melanholičnih i depresivnih likova čija se želja za životom samo oseća. Otuda i izgled crva. Autorka na početku govori o dinamičnosti u suočavanju sa svim životnim izazovima, ali je reč o polemici iz koje izvlači samo momente u daljim pričama da bi odredila spoljašnje pomeranje ove civilizacije koja nas, prema njenim rečima, nikuda ne vodi, a pojava crva je neizbežna da bi sve krenulo iz početka.

Objavljen 2020. godine, Dolina cveća je roman grenlandsko-danske autorke Nivijak Kornelijusen (1990) koji je osvojio Nagradu za književnost Nordijskog saveta 2021. Roman govori o ljubavi, prijateljstvu i tome kako je biti deo postkolonijalnog društva. Ovo duboko dirljivo delo, kroz bolno surovu priču, nudi uvid u današnje živote Grenlanđana i traume koje i dalje duboko prožimaju njihov svakodnevni život.
Neimenovana glavna junakinja ove priče je svedočila prvom samoubistvu kada je imala 13 godina. Ona je sada mlada žena koja će krenuti svojim životnim putem. Nedavno se zaljubila i upravo je počela da studira na Univerzitetu u Orhusu. Ali, postoje neki demoni koje ne može da kontroliše – ne može da se uklopi u porodicu u kojoj je sve čisto, uredno i heteroseksualno, ne oseća ni da je zaslužila ljubav svoje devojke i često uništava stvari sebi i drugima. Kako radnja romana odmiče, priča grabi bezimenu protagonistkinju za gušu, koja se, kako u prošlosti tako i u sadašnjosti, oseća krivom za tuđu bol i polako se, ali sigurno, njeno skretanje ka ludilu i slomu ubrzava.
Roman teče na dva koloseka – đavolska priča o guranju junakinje ka tački bez povratka, i kratki tekstovi o samoubistvima koji čitaoca uvode u svako poglavlje, odbrojavajući od 45, što je broj samoubistava počinjenih na Grenlandu u godini pre objavljivanja romana. Ovo je inače ogroman društveni problem na Grenlandu, za koji je Kornelijusen lično veoma zabrinuta i optužuje odgovorne političare i društvene zvaničnike da čine premalo za njegovo rešavanje.
Ovaj roman je takođe nominovan i za nagradu za književnost danskog dnevnog lista Politiken i nagradu Montana 2020. godine.

Neko je već davno rekao da je svet bez knjige – svet divljaka! Ona, kao živ glas, kao uteha tolikih nesrećnika, tiho i dostojanstveno stiže pred nas i dozvoljava da je onako, ćutke, bez reči uzimamo u ruke, razlistavamo…
Ćutimo jer, duboko negde, postoji arhetipska svest o toj veličini, toj vrednosti, prikrivenoj u filigranskom vezu znakova koji nas uvode u nov svet, novu priču, nov život.
To je onaj razlog zbog kojeg pokušavam uporno, uvek iznova, makar i bezuspešno, nešto suvislo da zapišem. To što mi nikada ne uspeva da dovršim započeto, moguće je da ima i dobrih strana.

Na knjigu „Ogledi iz književne morfologije“ može se gledati kao na jedinstven pokušaj da se značenju i vrednosti književnog dela priđe preko oblika, preko onoga što se u nauci o književnosti još od antike smatra jedinm od najpouzdanijih polazišta za klasifikaciju književnih dela. Jasno i pregledno izlažući teorijsku osnovu svog pristupa, autor za predmet analize uzima dela klasika srpske književnosti (Janko Veselinović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Branko Ćopić, Vasko Popa, Dušan Radović, Dragoslav Mihailović, Ljubomir Simović, Matija Bećković, Radovan Beli Marković), podjednako ubedljivo tumačeći i prozna i pesnička ostvarenja. Pokazujući kako se povezuju oblik i značenje u književnom delu, Radivoje Mikić nastoji da, ukazivanjem na stvarne odlike književnih dela, analitički dokaže u kojoj meri je umetnička vrednost u književnosti neposredno vezana za pravi izbor književnog oblika.

„Ogledi iz književne morfologije“ su zbog toga nastali u saglasju sa onim što su, istovremeno, rezultati velikih književno-teorijskih škola novijeg doba, ali i nasleđe srpske nauke o književnosti, posebno onog njenog smera koji reprezentuju Ljubomir Nedić i Bogdan Popović, utemeljivači moderne srpske nauke o književnosti.

„Gubitak jezika istovetan je gubitku sveta. To je duševna katastrofa“, tvrdi jedan od junaka poslednjeg romana višestruko nagrađivane norveške autorke Sesilije Enger.

Osta Kuper je u mladosti napustila svoju rodnu Norvešku vođena željom da svoj pređašnji život ostavi za sobom. Maštala je o međunarodnoj karijeri ispunjenoj dubokoumnim razgovorima o jeziku i književnosti, kao i o srećnom životu ispunjenom ljubavlju i priznanjima.
Sada je prešla sedamdesetu, živi u Varšavi, u nestabilnom braku sa britanskim diplomatom. U jeku pandemije korona virusa doživljava moždani udar koji se kobno odražava na njenu sposobnost govora. Engleski, koji je bio njen primarni, odabrani jezik gotovo pola veka, jezik na kome se, po svom mišljenju, izgradila kao ličnost i postala to što je danas, iščezava u afaziji. Preostao joj je samo norveški, jezik njenog detinjstva, jezik koji pripada drugačijoj, potisnutoj stvarnosti, i koga gotovo niko oko nje ne razume – izuzev četrdeset godina mlađe Ane Knutsen koja je prevodi njenom neposrednom okruženju.
Minut ćutanja je roman o neraskidivoj sponi između jezika i identiteta. O književnosti i sećanjima, i o tome kako se čovek pomera do krajnjih granica upirući se da se seti događaja od kojih je nekada bežao, ali koji su neporecivo oblikovali njegov život.

Roman "Zlatna reka" prati životnu priču poglavara porodice Mu – Jouhenga, tipičnog predstavnika prvih kineskih privatnih preduzetnika, čoveka koji je, za vreme takozvanog Perioda reformi i otvaranja, ušao u posao sa poslovičnog prosjačkog štapa i preko noći se obogatio.

Roman koji je pred nama, najviše liči na nemontirani materijal jednog dugometražnog dokumentarca o tome kako Kinezi zapravo žive i kakve se promene odvijaju u toj dalekoistočnoj zemlji; u osnovi, to je priča o onome šta se dešava nakon što režiser vikne – „rez!“, a kamera nastavi da radi. Iako nesumnjivo kineski, teme koje ovaj roman obrađuje, kao što su – pitanje porodičnog nasleđa, identiteta i trajnih posledica naših izbora, dodatno prožete pripovestima o beskrupuloznom bogaćenju, zloupotrebi dece po sirotištima bliske su i univerzalne.

Višestruko nagrađivan u Kini, ovaj živopisan i izuzetno pitak roman obiluje upečatljivim likovima i na njegovim stranicama sudaraju se: jedan prebogati starac i jedan zabludeli sin, jedna svojeglava devojka iz sirotišta i jedan dobroćudni džin.

„Evropa i književna istina“ je studija postavlja temeljno pitanje o tome kako i zašto čitamo književna dela i šta nam ona govore i isto tako, kako u tom susretu upoznajemo svet koji nas okružuje, zbog čega knjiga ulazi u raspravu o tome šta je Evropa i kakvo je naše mesto u njoj, od kontroverzi oko najšireg pojma Evrope do problematičnog našeg mesta u njoj. Ovo je temeljna studija o smislu (književne) imaginacije i biće od interesa svakome ko je studirao društvene nauke. Knjiga ima podnaslov hermeneusia, što znači tumačenje svega onoga što je najbitnije.