FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

Beogradski pisac i slikar Momo Kapor dugo godina je proučavao mentalitet svojih sunarodnika. Knjiga VODIČ KROZ SRPSKI MENTALITET predstavlja esenciju tog literarnog istraživanja, koja na najbolji način objašnjava Srpski narod i njihov način života. Čitaoci ove knjige će pronaći i naučiti kroz samoironičan i duhovit ton, koji je tako svojstven i za knjige Džordža Mikeša, Efraima Kišona i Art Buhvalda, šta Srbi vole a šta ne vole, kome se dive a koga preziru, šta vole da jedi i šta piju, kako provode svoje slobodno vreme, o čemu sanjaju i u šta veruju; jednom rečju VODIČ KROZ SRPSKI MENTALITET je knjiga o onom šta čine Srbe iznutra.

KNJIGA JE NA FRANCUSKOM JEZIKU

Beogradski pisac i slikar Momo Kapor dugo godina je proučavao mentalitet svojih sunarodnika. Knjiga VODIČ KROZ SRPSKI MENTALITET predstavlja esenciju tog literarnog istraživanja, koja na najbolji način objašnjava Srpski narod i njihov način života. Čitaoci ove knjige će pronaći i naučiti kroz samoironičan i duhovit ton, koji je tako svojstven i za knjige Džordža Mikeša, Efraima Kišona i Art Buhvalda, šta Srbi vole a šta ne vole, kome se dive a koga preziru, šta vole da jedi i šta piju, kako provode svoje slobodno vreme, o čemu sanjaju i u šta veruju; jednom rečju VODIČ KROZ SRPSKI MENTALITET je knjiga o onom šta čine Srbe iznutra.

Posle romana i knjiga prica, po kojima je Momo Kapor (1937–2010) više nego prepoznatljiv u srpskoj književnosti, pred citaocima su njegove manje poznate televizijske kritike koje je, kao svoje prve književne radove, objavljivao dvaput mesecno u rubrici "Mali ekran", u "Književnim novinama" od 1964–1969. godine. Izabrane u ovoj knjizi, Kaporove "price" o televiziji u nastajanju, na medijskom prostoru ondašnje Jugoslavije, svedoce o njegovoj potrebi da u svakom programu ili emisiji traži važan susret sa životom. Britki jezik, dosetka, nemirni duh, obrušenost na glupost, na licemerje, na kukavicluk, izdvajale su ove tekstove od onih kakvim je obilovala ondašnja štampa. Pozivajuci se na Foknera, Prusta, Hemingveja, Hickoka, Trifoa, Godara... polazeci od uverenja da televizija pociva na fenomenu masovne kulture kao "nove audiovizuelne naslednice" tradicionalne kulture, Kapor je tražio "moralni barometar", svestan da mali ekran fabrikuje lažne idole, povladuje šundu i kicu, i zanemaruje stvaralacki duh. Postavio je velike zahteve svakome ko piše o televizijskom programu. Osecajan i maštovit, nadmocan u zapažanju, duhovit u zakljucivanju, poredio je televizijskog kriticara sa Prometejem, mada bez vatre, i ostavio mu na "cuvanje" mali ekran – njegove prave vrednosti i opasne zablude.