FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

Savez duhova knjiga je nečuveno darovitih odmetnika. Ono od čega su se, nezavisno jedan od drugoga, odmetnuli, neslavno je propalo.

Naši životi potječu, i na kraju će i isteći, u dugom odjeku te propasti.

Basara, govoreći o onome što je propalo, govori o Srbiji. Ili o svijetu i svemu što je u svijetu ljudsko.

Neki bi njegovi čitatelji toj propasti nadjenuli ime Jugoslavija. Ili nekog još starijeg imeprija, nekog davno prije ukinutog cirkusa iz kojeg su se razbježale životinje, dok je akrobate upropastio strah od visine.

Kukićevo i Basarino odmetništvo svoj kontekst i smisao nalazi u imaginacijama svakoga pojedinog svojeg čitatelja. U tom savezu duhova nema nikakvog programa. Nema ničega što bi vodilo novim kolektivima. Vođeni samilošću i pristojnošću, ljudi nastavljaju sami.- iz predgovora Miljenka Jergovića

Knjiga eseja Na ivici - objavljena davne 1987 - bila je prva knjiga "Gradca" u ediciji Lađa, da bi sada, posle trideset i jedne godine, bila stota u ediciji Alef, što mi čini veliku (a rekao bih nezasluženu) čast.

Mnogo se štošta u tom dugom međuvremenu dogodilo i promenilo, "prolaženje obličja ovog sveta" ubrzalo se neuporedivo dramatičnije nego što sam - dok sam nadahnut spisima Fjodorova, Berđajeva, Genona, Špenglera, Kastorijadisa i Viriloa pisao ove eseje - mogao i sanjati. Nisam se od tada pomerio sa te ivice, sa granice shvaćene u njenom metafizičkom značenju - nije to ni bilo moguće - samo sam ivicu iz spoljašnjeg sveta, iz koga sam u ono vreme (u nemogućnosti da iskočim iz sopstvene kože) hteo bar pisanim putem da iskočim ili da iz sveta išetam hodajući po vodi - samo sam, kažem, ivicu premestio (lil je, pre, ona premestila mene) - unutra, cinik bi rekao: na mesto zločina sa koga sam svojevremno pobegao, da bih mu se na kraju vratio...

S.B.

I u „drugom krugu“ svoje prepiske Miljenko Jergović i Svetislav Basara nastavljaju, kako kaže jedan od njih, „sa ogovaranjem ovog palog sveta“. Njihove teme su terorizam, savremena Evropa i Rusija, putokazi na našim putevima, lektira ova dva pisca ali i lektira balkanskih predsednika, paljenje zastava, kolektivno, individualno i fantomsko sećanje, bekstvo unapred, pesimizam i depresija, ratovi i gradovi naše prošlosti, prostor i vreme kroz prizmu istorije – i sve to u duhovitim i pronicljivim opaskama ispod kojih se pomalja kritički duh i duboko promišljanje pojava, običaja, ljudi i događaja u savremenom svetu, pre svega u balkanskom podneblju kojem oba pisca pripadaju.

Jergović i Basara naizmenično pokreću različita pitanja i podjednako lucidno na njih uzajamno odgovaraju, nadovezujući se na nove i drukčije teme koje jedne iz drugih proizilaze. U tom uzajamnom podsticanju ova prepiska poprima formu zbirke ogleda rasterećene svojih žanrovskih stega, i utoliko se čita lako, kao uzbudljivo i relevantno štivo koje se tiče sviju nas i koje razotkriva mnoge naše predrasude i zablude.