FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

Antonio Fransisko Bonfim Lopes bio je vredan čovek i mladi otac pre nego što je postao kralj Rosinje, najveće favele u Riju, šef narko-kartela i možda najtraženiji kriminalac u Brazilu, poznat pod imenom Nem.
Nemezis je fascinantan dokument o Nemovom usponu, uticaju na anarhičnu, odmetničku kulturu i, naposletku, o njegovom sunovratu. Pošto nije imao novca da plati lečenje bolesne kćerkice, dvadesetčetvorogodišnji Nem bio je primoran da ga pozajmi od lokalnog mafijaša, a ta odluka ga je nepovratno uvukla u kriminalno podzemlje Rija. U narednih šesnaest godina, uspinjući se kroz hijerarhiju, Nem će pokušati da donese napredak i pravdu gradu u kom gospodare bande i beda.
Nastala na osnovu višegodišnjih Glenijevih ličnih razgovora i ispričana s mnogo ljudskosti i topline, ova knjiga je hrabro, dramatično istraživanje uspona jednog kralja zločina u Riju i nečovečnih uslova života u faveli.

„…Glenijeva tiho ispričana priča, koja objašnjava zašto policija ne sme tek tako da se stušti na favelu i uhapsi glavnog gazdu, i kako jedan ulični stražar i, pre svega, pametni mladi Brazilac s bolesnom bebom, može da se preobrazi u kralja zločina, predstavlja vrhunsko spisateljsko umeće.“
The New York Times Book Review

„Fascinantno zalaženje u zastrašujuće brazilsko podzemlje, gde se uvek igra na sve ili ništa… Nemezis se čita poput brzog trilera.“
Sunday Times

„Prava šekspirovska povest o pedeset godina organizovanog kriminala, koja uspeva da bude intimna i zastrašujuća u isti mah… Gleni ne samo da piše knjige – on ih živi.“
Observer
„Neverovatno zanimljiva kriminalna istorija grada koji je postao sinonim za bezakonje isto kao i za sambu.“

The Economist

Edi Rama je jedan od protagonista rušenja komunističkog režima, koji će ’90. godina prošlog veka uglavnom biti angažovan u civilnom društvu... Najpre je postavljen za ministra kulture, zatim se kandidovao za gradonačelnika Tirane. Za gradonačelnika je izabran sa ubedljivom većinom jer je program zasnovao na jasnoj viziji da se grad može i mora rešiti masovnih uzurpacija i devastacija. Obećanje je ostvareno: Rama će srušiti, često i uz lično angažovanje, više hiljada ružnih i sklepanih objekata koji su ometali normalni razvoj grada. Obnovio je oronule fasade u glavnim arterijama Tirane, obojivši ih u svetle, mediteranske, optimistične nijanse.

Njegov uspeh sa Tiranom kandidovao ga je za lidera koji će uneti urbanistički red, estetiku i ljudsku dimenziju i u razvoj čitave Albanije. Izabran je 2005. godine za predsednika Socijalističke partije, kada je ona izgubila izbore i prešla u opoziciju. Desilo se, međutim, da je 2009. i 2011. doživeo dva uzastopna razočaravajuća poraza, i na opštim i lokalnim izborima, koji su, doduše, bili i rezultat krađa, manipulacija i preokretanja rezultata za zelenim stolom. Stoga je Rama, razočaran, u leto 2011. odlučio da napravi duboku refleksiju svoje politike i situacije i perspektiva Albanije. Knjiga Žrtvovanje plod je te refleksije. U uvodu knjige ističe se namera „da se ostavi autentični trag u dramatičnom trenutku“ i da će rezultat biti „sasvim slobodna i subjektivna ispovest… bez anestezija i cenzure“. U knjizi on govori o poslovima koje je uradio, ili ih je započeo a nije uspeo da ih završi, manirom otvorenog polaganja računa, ne tako čestim među političarima, naročito ne među onima koji imaju ambicije da se vrate na vlast.

Iako se Rama u knjizi bavi unutrašnjim kontradikcijama često veoma specifičnim za albanski kontekst, verujem da će čitaoci ovog prevoda u njegovim iskustvima i refleksijama pronaći dosta dodirnih tačaka sa situacijama u Srbiji i zemljama regiona, a to znači da će se knjiga čitati sa zanimanjem.
Tim pre što je Rama vrstan mislilac i stilista.

Škeljzen Malići


Biografija
Edi Rama rođen je u Tirani (1964). Godine 1998. ušao je u politiku u svojstvu ministra za kulturu, omladinu i sport, a 2000. godine postao je gradonačelnik Tirane, ulivajući novi duh i viziju u administraciju prestonice. Dobio je nagradu Svetski gradonačelnik (2004) i nagradu Evropski heroj, koju dodeljuje magazin Time. Ponovo je biran za gradonačelnika Tirane 2003. i 2007. godine. Na čelu albanske prestonice bio je 11 godina. Od 2005. godine Edi Rama je predsednik Socijalističke partije Albanije, a od 2013. obavlja funkciju premijera Albanije.

Prvu knjigu Refleksione (Razmišljanja), u koautorstvu sa prijateljem, objavio je odmah nakon kraha diktature. Objavio je još dve knjige sa prikazima njegovih umetničkih dela, u saradnji sa istaknutim umetnikom Anrijem Saljom.
Autor je i učesnik mnogih umetničkih izložbi širom sveta.

"Sabirajući odlomke dnevničkih beležaka, pisama, književnih dela srpskih, austrijskih i nemačkih autora, od onih čija imena i biografije čine temelje književne moderne ili političke i vojne istorije prvih decenija dvadesetog stoleća, do onih koji su danas gotovo bezimeni, svojim pisanjem o Velikom ratu, u njegovu istoriju i mozaik kolektivnog sećanja ugradili tek pokoji mali kamen, Gordana Ilić Marković je pažljivim izborom sklopila snažnu i upečatljivu sliku rata i ljudskih sudbina. Pisci, novinari, slikari, vojnici, diplomate svedoče o sudbinskom potresu koji je u četvorogodišnjem ratnom pokolju zbrisao Evropu belle epoque i izmenio ne samo njenu političku kartu, već je slično uticaju ratne psihoze na vojnike u rovovima, preoblikovao shvatanja savremenika o ulozi, smislu i mestu umetničkog stvaranja, njihov odnos prema politici, ideologiji i humanizmu.

Dokumentarni materijal u izboru priređivača, uvodni tekst, prilozi istoričara Mileta Bjelajca i Antona Holcera, naučni aparat, ilustracije, hronologija, biografske beleške, čine knjigu, pisanu izvorno za nemačko govorno područje, i te kako zanimljivom i potrebnom srpskim čitaocima. Ova knjiga upozorava na snagu istorijskog i kulturnog zaborava, podstiče na razmišljanje o odnosu umetničkog stvaranja i ratnog razaranja, otvara mogućnost za složenije viđenje istorijskog iskustva i prosuđivanje o njemu."

prof. dr Milan Ristović, Filozofski fakultet, Beograd

Navid Kermani je svoja razmišljanja o miltikuturnom društvu u ovom svom delu zgusnuo u istinski polemički spis. Ko se protiv neprijatelja otvorenog društva bori na taj način što se odriče otvorenosti sopstvene kulture unapred gubi bitku, ističe Kermani.

Ovu tvrdnju treba shvatiti kao apel, i to kao apel upućen svim stranama. Svaki je identitet, i nemački, i evropski, i hrišćanski i muslimanski, neuporedivo složeniji i ambivalentniji nego što se na prvi pogled čini. Ako ništa drugo, bilo bi izuzetno monotono kada bismo, pristavši da prihvatimo samo jedan od njih, svejedno koji, odbacili sve druge.